Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pada Berlinskog zida

Reforme moraju biti brze i radikalne

01.07.2017. Miloš Obradović 0
Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta

Kada je 1989. godine ušao u kancelariju ministra finansija, Lešek Balcerović je znao da je poljska privreda ruinirana, sa hiperinflacijom i nestašicama. Ono što nije znao, a što je uvideo već posle nekoliko dana na poslu, jeste da je situacija još gora, jer je na primer devizna štednja građana u bankama već davno bila potrošena. U sledećih 800 dana toliko osporavanom šok terapijom poznatom kao "Balcerovićev plan” tada 42-godišnji ekonomista, uz svoj takođe mladi tim u kom je bio i Džefri Saks, stabilizovao je cene i sproveo reforme koje su već posle dve godine izvele Poljsku iz recesije i omogućile visoke stope rasta od pet, šest odsto. Već posle 1996. godine, Poljska je bila jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja je prevazišla nivo BDP-a iz 1989. godine.

Balcerović se vratio u vladu 1997. godine kao potpredsednik vlade i ministar finansija i nastavio gde je stao 1991. Ubrzao je privatizaciju, posebno banaka i reformisao penzijski sistem. Nakon izlaska iz vlade 2000. godine zauzeo je mesto guvernera  Narodne banke Poljske, gde je ostao sve do 2007. godine.

Lešek Balcerović je nedavno u Beogradu na konferenciji posvećenoj održivom rastu, koju je organizovao Ekonomski fakultet u Beogradu povodom 80 godina postojanja, izneo svoje krajnje protržišno, liberalno, čak libertarijansko shvatanje ekonomije, reformi, socijalizma i kapitalizma, inače prilično nepopularno na našim prostorima.

U razgovoru za „Novu ekonomiju" Balcerović je podelio svoja iskustva i savete, toliko različite od onoga što je u Srbiji primenjivano. 

"Reforme moraju biti brze i sveobuhvatne da bi uspele. Mnogi kritičari našeg plana su zastupali postepene reforme. Ako ne radite brzo i na svim frontovima, dajete vremena interesnim grupama, koje žele da zadrže postojeće stanje, da ojačaju i da se udruže sa političarima”. Ove Balcerovićeve reči potcrtavaju kontrast u odnosu na srpsku tranziciju u kojoj su državna preduzeća 28 godina nakon početka tranzicije i dalje ekonomski problem broj jedan, a kraj privatizacije se i ne nazire na horizontu.

"Prvi naš zadatak je bilo obaranje inflacije, a za to je bilo potrebno smanjiti novčanu masu. Zatim smo krenuli u masovnu liberalizaciju, odnosno uklanjanje ograničenja za finansijske transakcije”.

Na pitanje kako je u jednoj dotada socijalističkoj zemlji dobio podršku za šok terapiju, Balcerović prvo ukazuje da su termin šok terapija koristili kritičari kako bi uplašili narod, jer podseća na elektroškove.

"Više volim da to zovem radikalnim reformama. Sovjetski sistem u Poljskoj je srušen i ljudi su znali koliko je taj sistem bio loš, a tu je bio i pokret Solidarnost. Delovali smo brzo, jer smo znali da povoljni politički uslovi neće trajati dugo. Mi smo bili spremni, jer smo još 1970-ih oformili tim mladih ljudi koji je razgovarao o stvarima koje treba promeniti. Mada nikada nismo ni sanjali da Poljska može biti slobodna, ipak smo razmišljali o reformama. Kada me je tadašnji premijer pozvao u vladu, ja sam bio spreman i prihvatio poziv, pod uslovom da kontrolišem sva ekonomska ministarstva”, objašnjava Balcerović. 

Već u sledećem mandatu, 1997. godine, bila je potpuno drugačija politička situacija. Vladajuću većinu pravila je koalicija od dvadesetak stranaka. 

"U tom talasu smo ubrzali privatizaciju, posebno u bankarstvu, jer su državne banke bile veliki rizik za ekonomiju. Takođe smo sproveli reforme penzijskog fonda. Sada je trebalo imati dobru komunikaciju i morali smo se boriti protiv populizma. Veoma je opasno pokušati udovoljiti populistima”, upozorava Balcerović.

Opravdanje za kasni start Srbije, Balcerović vidi u tragičnim dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji.



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Igrokazi sa Anom Brnabić

Nije popularno reći, pošto je opozicioni mejnstrim sasvim drugačiji, ali evo – neće Ana Brnabić na mestu premijera biti isto što je bio  Mirko Cvetković. I to iz jednog glavnog razloga: Mirko Cvetk...

30.06.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nem...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Reforme moraju biti brze i radikalne

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta Kada je ...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Visok nivo nenaplativih kredita

Čekaju se uterivači dugova

Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita  Kada u Srbiji n...

30.06.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke...

30.06.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u v...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Forum mladih lidera Srbije 2017 YES!

Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli...

30.06.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli ...

30.06.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja Odav...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<„Pčelari“ protiv pčelara

Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i t...

30.06.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Zašto mora da se održava socijalna cena struje

Svaka četvrta kuća ne može da plati račun

Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.00...

30.06.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednost...

30.06.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Frenk Veng, osnivač i direktor kompanije DJI Technology

Kineski kralj dronova

Nikada nije imao dobre ocene u školi, ali zato već 11 godina radi 80 sati nedeljno. Prvi model drona napravio je kad je imao 26 godina u svojoj studentskoj sobi, danas je jedan od najbogatijih ljud...

30.06.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas. Nekada je budžet bio strukturisan tako da se no...

30.06.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Kafkin Proces živi u Srbiji

Dugogodišnji sudski postupci i teška naplata potraživanja uvode ozbiljnu pravnu nesigurnost koja ne samo da odvraća ozbiljne strane investitore, nego uništava i domaća mala i srednja preduzeća, sma...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Biljana Gavrilović, Stomatološki fakultet u Beogradu

Od lekarske klompe do vojničke čizme

Nakon što je završila Stomatološki fakultet u Beogradu, Biljana Gavrilović odlučila je da medicinsku uniformu zameni vojnom, bar privremeno. Upisala je školu rezervnih oficira sanitetske službe pri...

30.06.2017. Milena Stević Detaljnije
<Hotel platforma na vodi za radničku klasu

Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. T...

30.06.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Zemlja faraona

Zemlja faraona ili vanzemaljaca

Nekad najprisutniji Rusi, najbogatiji, a kad se all-inclusive napiju, onda i bahati, proredili su posetu nakon pada aviona u Šarm el Šeiku pre neku godinu. Aktuelno vanredno stanje plaši ostatak lj...

30.06.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bojan Kovačević predsednik Akademije arhitekture Srbije

Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je  Ti novi simb...

02.07.2017. Vesna Vujić Detaljnije