Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

01.07.2017. Bogdan Petrović 0
Zašto kasne radovi na koridorima Zašto kasne radovi na koridorima

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u vodu. Ali ovog puta smo čuli nešto originalno od ministarke Zorane Mihajlović, koja je, obrazlažući odlaganje „subjektivnim i objektivnim razlozima", izjavila „za mene je auto-put gotov"!

Tužna priča o najvećem investicionom poduhvatu u poslednjih 30 godina – Koridoru 10, počela je 2008. godine, kada je oformljeno telo nazvano Nacionalni savet za infrastrukturu, kome je predsedavao tadašnji predsednik Boris Tadić (inače, u julu 2012. godine Ustavni sud je ocenio da je odluka o osnivanju tog tela neustavna). Izgradnja auto-puteva trebalo je da posluži kao amortizer pada BDP-a usled izbijanja svetske ekonomske krize – javnim radovima se povećavaju privredne aktivnosti.

Usvojeni su razni planovi i strategije o razvoju putne i železničke mreže. Završetak auto-puteva planiran je do kraja mandata vlade Mirka Cvetkovića, odnosno maja 2012. godine. Međutim, prošle su četiri godine, a nije završena nijedna deonica. Ipak je urađen jedan važan korak – obezbeđeno je finansiranje radova sa povoljnim kreditima međunarodnih finansijskih institucija (uz izuzetak azerbejdžanskog kredita, o čemu će biti reči kasnije). Inače, Boris Tadić se na početku mandata te vlade stalno pojavljivao na sednicima tog Saveta – ali kako je vreme proticalo, a ispostavilo se da nijedna deonica neće biti okončana – Savet sa Tadićem na čelu je jednostavno „nestao" iz medija.


Objektivni problemi pojačani greškama političara 

Veliki promašaj svih vlada Srbije nakon 5. oktobra je bilo odsustvo strateških odluka o razvoju infrastrukture. Izgradnja puteva počinje dugotrajnim, ali relativno jeftinim procedurama, a to su izrada planske dokumentacije, usvajanje prostornih planova, donošenje odluka o eksproprijaciji (pre toga, mora se pristupiti i preparcelaciji), određivanju naknada za nepokretnost (koja ne mora da se odmah izuzme iz poseda i isplati). Sve to nisu veliki troškovi za državu, jer planska dokumentacija ne košta puno, ali se zbog nesposobnosti godinama praktično ništa nije radilo.

Odluka da se 2008. godine pristupi izgradnji putne mreže bila je potpuno na mestu, ali je i bilo jasno da se usled nepostojanja planske dokumentacije i nesprovedene eksproprijacije, u roku od četiri godine ne može završiti auto-put. 

Usledio je veliki pritisak na projektantske kuće od strane resornog ministra Mrkonjića (u Srbiji takve projekte mogu da rade Institut za puteve i CIP) da se projekti završavaju što pre, pa čak i bez svih neophodnih ispitivanja terena.

Tako se i dogodilo da je projektna dokumentacija na pojedinim deonicama izrađena, a da nisu sprovedena sva potrebna geofizička i geomehanička istraživanja terena, odnosno da nisu utvrđena eventualna klizišta i sastav zemljišta. Posledica takvih projekata su pojave „klizišta" i niza drugih problema. Tako se dešavalo da nakon početka radova na određenoj deonici, izvođač konstatuje da nije moguće postupiti po projektu, pošto usled svojstava terena dolazi do klizišta. Tada se radovi prekidaju, projektant mora da preprojektuje spornu deonicu (uz ponovno izdavanje građevinske dozvole) a za to vreme izvođač radova stoji, ali uredno naplaćuje penale državi kao investitoru, pošto on ne snosi nikakvu odgovornost za loše izveden projekat.

Pokazalo se i da je sprovođenje eksproprijacije u tolikom obimu  (preko 200 km auto-puta) bio veliki zahtev koji državni organi nisu mogli da realizuju u kratkim rokovima, pa su se pojedini postupci eksproprijacije razvlačili do 2015. godine. Čuven je i slučaj izvesnog kamenoresca, koji je samo tražio da se njegova oprema (ubetonirana) stručno izmesti, a da su Putevi Srbije bili nesposobni da to organizuju, da je tamo dolazio i odred žandarmerije pa se vraćao, sve dok se nije angažovala stručna ekipa za demontažu opreme (kamenorezac nije pružao otpor, ali nije hteo da se skloni dok se stručno ne demontira njegova oprema, pošto su Putevi angažovali obične rušitelje umesto specijalizovane ekipe). Na kraju je opština Leskovac iz svojih sredstava platila pomeranje opreme, kako Putevi ne bi morali da sprovode poseban postupak javne nabavke.


Objektivni razlozi kašnjenja ponekad i postoje

U ovako velikim projektima uvek su moguća i određena iznenađenja, koja se ne mogu izbeći ni uz najpažljivije projektovanje i izvođenje. To je posebno izraženo kod gradnje tunela, gde su moguća razna iznenađenja, poput sastava stena, nailaska na vodene žile, što usporava i komplikuje radove. Problem su bile i vremenske neprilike 2014. godine. Kao objektivni razlog kašnjenja mora se uzeti u obzir i bankrot jednog od izvođača, Alpine, usled čega je morao biti raspisan novi tender za radove.



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Igrokazi sa Anom Brnabić

Nije popularno reći, pošto je opozicioni mejnstrim sasvim drugačiji, ali evo – neće Ana Brnabić na mestu premijera biti isto što je bio  Mirko Cvetković. I to iz jednog glavnog razloga: Mirko Cvetk...

30.06.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nem...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Reforme moraju biti brze i radikalne

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta Kada je ...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Visok nivo nenaplativih kredita

Čekaju se uterivači dugova

Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita  Kada u Srbiji n...

30.06.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke...

30.06.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u v...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Forum mladih lidera Srbije 2017 YES!

Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli...

30.06.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli ...

30.06.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja Odav...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<„Pčelari“ protiv pčelara

Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i t...

30.06.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Zašto mora da se održava socijalna cena struje

Svaka četvrta kuća ne može da plati račun

Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.00...

30.06.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednost...

30.06.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Frenk Veng, osnivač i direktor kompanije DJI Technology

Kineski kralj dronova

Nikada nije imao dobre ocene u školi, ali zato već 11 godina radi 80 sati nedeljno. Prvi model drona napravio je kad je imao 26 godina u svojoj studentskoj sobi, danas je jedan od najbogatijih ljud...

30.06.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas. Nekada je budžet bio strukturisan tako da se no...

30.06.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Kafkin Proces živi u Srbiji

Dugogodišnji sudski postupci i teška naplata potraživanja uvode ozbiljnu pravnu nesigurnost koja ne samo da odvraća ozbiljne strane investitore, nego uništava i domaća mala i srednja preduzeća, sma...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Biljana Gavrilović, Stomatološki fakultet u Beogradu

Od lekarske klompe do vojničke čizme

Nakon što je završila Stomatološki fakultet u Beogradu, Biljana Gavrilović odlučila je da medicinsku uniformu zameni vojnom, bar privremeno. Upisala je školu rezervnih oficira sanitetske službe pri...

30.06.2017. Milena Stević Detaljnije
<Hotel platforma na vodi za radničku klasu

Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. T...

30.06.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Zemlja faraona

Zemlja faraona ili vanzemaljaca

Nekad najprisutniji Rusi, najbogatiji, a kad se all-inclusive napiju, onda i bahati, proredili su posetu nakon pada aviona u Šarm el Šeiku pre neku godinu. Aktuelno vanredno stanje plaši ostatak lj...

30.06.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bojan Kovačević predsednik Akademije arhitekture Srbije

Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je  Ti novi simb...

02.07.2017. Vesna Vujić Detaljnije