Hrvatska ovog leta privukla puno radnika iz regiona

Srbi spasavaju hrvatski turizam

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Marko Babić

  • 0

Egzodus ljudi iz Hrvatske u Zapadnu Evropu doveo je do velikog nedostatka radne snage, posebno u turizmu i otvorio vrata za novi pad nezaposlenih kod nas, odnosno za „istorijski uspeh“ srpskih vlasti. Još uoči sezone brojni su ugostitelji i hotelijeri upozoravali da ne mogu naći potrebne radnike, čime i sezona, a Hrvatska mnogo zavisi od turizma, dolazi u pitanje. Na obali nisu bila retka upozorenja gostima da po piće moraju sami doći na šank, jer „nema dovoljno radnika“. Hotelijeri i ugostitelji su čak i podizali plate, no sve im to nije puno koristilo jer radnika nema

Bez radnika iz Srbije propala bi ova sezona, reče nam jedan prijatelj iz Hrvatske i zagolica priču. I zaista, podaci govore da bi bez sezonskih radnika u turizmu, pre svega iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ugostitelji u susednoj Hrvatskoj bili u velikom problemu da inkasiraju turističke „šolde“, jer su već u predsezoni procene bile da je oko 70.000 praznih sezonskih radnih mesta, najviše na primorju, gde se prosečno zaradi od 500 do 2.000 evra. Naravno, poslodavci i tu gledaju da li je domaći ili gastarbajter. Ali, ovih prvih slabo ima, pokupili, što bi rekli u Dalmaciji „pinkle“, i otišli iz najmlađe članice u etablirane zemlje Evropske unije, gde je zarada daleko veća. I tako se priključili armiji, koliko je to kod nas poznato, onih koji ekonomski iseljenički napuštaju državu, privremeno ili stalno... Kako ko.

Tako su, odlukom hrvatske vade, sada poslodavci u turizmu i ugostiteljstvu pozvali susede u pomoć, s odobrenim kvotama zvaničnog Zagreba za uvoz radne snage iz inostranstva. U našim agencijama za zapošljavanje kažu da preduzetnici u Hrvatskoj pritiskaju svoju vladu da donese odluku da neograničen broj srpskih državljana može da dođe u sezoni. Po nekim podacima iz Srbije, radnu dozvolu je na početku ove sezone moglo da dobije 5.000 ljudi. Koliko je „onih drugih“ za sada je nepoznanica. Sve u svemu, naši građani od ove godine mnogo lakše konkurišu za sezonski posao i nije im kao ranije potreban za to hrvatski ili neki od pasoša EU.
Po procenama agencija za zapošljavanje, iz Srbije je na hrvatsko primorje do ove sezone odlazilo da radi nekoliko hiljada ljudi, a ova je probila sve plafone letnjih seoba „trbuhom za hlebom“.

Na Jadran su da zarade pohrlili iz svih krajeva, od Velikog Gradišta do Vranja i gore od Beograda  do Sombora i Kule... U Ćupriji nam kažu, kako da ne idu kada je 10.000 dinara plata na trafici u ovom gradiću, a radnici su srećni ako su na minimalcu, dakle 200 evra ili oko 24.000 dinara. Mnogi ovde sanjaju da zarade švajcarskih 300 franaka. Ali, lakše je do hrvatske kune, „pretopljene“ u evriće.
Tako je mislio i  Milan, 30-godišnji mladić iz Bajine Bašte, pa ovo leto, umesto kao turista, provodi radeći, i to na hrvatskom delu Jadrana. Preciznije, u Puli, gde je zaposlen kao konobar u piceriji Tivoli na severnom ulazu u najveći grad u Istri.

„Uslovi rada su dobri. Plata mi je oko 1.000 evra i imam regulisan status, budući da sam dobio radnu dozvolu. Prekovremeni radni sati su mi plaćeni, a gazda se pobrinuo i za smeštaj i hranu. Sve u svemu, zadovoljan sam“, kazao je za „Novu ekonomiju“  Milan. Po struci je konobar, a iza njega je radno iskustvo na beogradskim splavovima. Kao i brojni drugi srpski državljani, na sezonski rad u Hrvatskoj odlučio se zbog viših plata nego u matičnoj zemlji: taj će mu novac dobro doći da reši finansijske probleme.

„Plate  u Hrvatskoj su ipak više, ali i naradimo se, jer je sezona u punom jeku i puno je gostiju. U Puli boravim od maja i ostaću do kraja sezone, odnosno do septembra“, dodaje Milan.
Iako mu na rad otpada najveći deo dana, ostane mu i nešto slobodnog vremena. Naravno, slobodne sate uglavnom koristi kako bi se okupao na nekoj od pulskih plaža, ali i razgledao grad, koji  je u bivšoj Jugoslaviji uglavnom poznat po rimskoj Areni i nekada najvećem filmskom festivalu u Jugoslaviji, te drugim spomenicima iz antičkog razdoblja.

„Pula je prekrasan grad, u njemu se stalno nešto događa. Imam vremena i za kupanje. A ljudi, kako domaći, tako  i stranci,  jako su ljubazni prema nama. Nikakvih problema nije bilo“, naglašava Milan u kratkom razgovoru s nama, i to na dan kada je u pulskom Amfiteatru nastupao Bajaga sa svojim „Instruktorima“ i to prvi put u 35 godina dugoj tradiciji benda. Među 5.000 ljudi koji su ga slušali bilo je i naših turista, ali i gastića poput Milana. Momak iz Bajine Bašte je zapravo samo jedan od nekoliko hiljada srpskih sezonaca koji ovo leto provode radeći na hrvatskom Jadranu. Tačan broj radnika iz Srbije još uvek je diskutabilan, jer poslednji zvanični  podaci hrvatskog Ministarstva unutarnjih poslova se odnose na kraj prošle godine. No,  uz one nezvanične iz naših agencija, i podaci iz MUP Hrvatske dovoljno govore sami za sebe o dinamici i rastu.

Naime, van sezone, krajem 2017. u Hrvatskoj je odobren privremeni boravak imalo 1.020 srpskih državljana, od čega je tri četvrtine, ili njih 767 u Hrvatskoj boravilo zbog rada. Godinu ranije, krajem 2016. godine, privremeni boravak u Hrvatskoj imalo je odobreno gotovo upola manje srpskih državljana, njih 600, od čega ih je 379 boravilo zbog rada. Brojke su potpunije kada se onima s odobrenim privremenim boravkom dodaju i srpski državljani sa stalnim boravkom u Hrvatskoj. Njih je krajem 2017. godine, prema podacima hrvatskog MUP, bilo 766, stotinjak manje nego krajem 2016. kada ih je bilo 898. Kako god, državljani Srbije poslednjih su godina izbili na drugo mesto građana „trećih zemalja“, onih izvan EU, koji stalno ili privremeno žive i rade u Hrvatskoj: više je jedino državljana Bosne i Hercegovine.
Već i zbog toga s nestrpljenjem se očekuju podaci za ovu godinu. Naime, hrvatska je vlada, na zahtev poslodavaca, odobrila dosad najveću kvotu za uvoz radne snage, pa je tako u 2018. godini planirano izdavanje ukupno 29.769 dozvola za rad i boravak stranaca u Hrvatskoj. Kada se tome pridoda i produženje postojećih radnih dozvola, onda ukupna kvota za zapošljavanje stranaca u Hrvatskoj, prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), doseže dosad nezamislivu brojku od 38.769 ljudi.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara