Ivana Stanković, menadžer u revizorskoj kući PwC i menadžer projekta „Izađi na berzu“

Vlasnici ne vole da dele kompaniju

  • Broj 52, jul/avgust 2018.

  • Miloš Obradović

  • 0

Berza može biti odličan izvor dodatnog kapitala, koji u nekim slučajevima bolje odgovara potrebama kompanije od bankarskih kredita. Bitno je da postoji istorija poslovanja, da nije potpuno novi biznis u pitanju. To pruža investitorima sigurnost da zaista radite na razvoju kompanije. Bitno je da se iz godine u godinu vidi napredak u poslovanju i finansijskim pokazateljima. A najvažnije je da se vidi da imate plan kako će se firma razvijati u budućnosti

Koliko puta smo čuli da bez jake berze nema jake ekonomije? Da je to istina, nije teško proveriti. Sve najveće ekonomije imaju izuzetno razvijena tržišta kapitala na kojima su kotirane i najveće kompanije tih zemalja. Ova tvrdnja važi i u suprotnom smeru, a za to je dovoljan dokaz srpska ekonomija sa Beogradskom berzom, čiji se dnevni prometi mere često desetinama i stotinama, a ređe milionima evra i sa svega četiri akcije na prajm listingu. S druge strane, recimo, na Varšavskoj berzi je prošle godine prikupljeno oko dve milijarde evra putem inicijalnih javnih ponuda. Na evropskom tržištu je na ovaj način prikupljeno oko 44 milijardi evra prošle godine i to je prikupilo nešto manje od 350 kompanija. Na Beogradskoj berzi nije se desila inicijalna javna ponuda (IPO - Initial public offer) prethodnih 78 godina.
Ovo će se promeniti uskoro, izlaskom na tržište kapitala Fintel energije, kompanije koja se bavi proizvodnjom električne energije iz vetra. A na tome da uskoro bude još kandidata rade Beogradska berza i revizorska kuća Prajsvoterhaus Kupers (PwC), a uz podršku EBRD u okviru projekta „Izađi na berzu“. O tome šta sve kompanije moraju da urade da bi se pojavile na berzi, šta to znači za njih, za investitore, ali i za celu ekonomiju, za „Novu ekonomiju“ govori Ivana Stanković, menadžer u revizorskoj kući PwC i menadžer projekta „Izađi na berzu“.

 

Šta kompanija mora da uradi da bi izašla na berzu?

Najvažnija stvar je da kompanija ima plan rasta i razvoja tzv. equity story. To je ono što se predstavlja investitorima, kako biste ih ubedili da ulože u vašu kompaniju, odnosno da vam daju sredstva koja su vam neophodna za dalji razvoj. Da bi se pripremila za inicijalnu javnu ponudu, kompanija mora da bude sigurna da ima kvalitetan i iskusan menadžment, jer to daje poverenje investitorima. Neophodno je da je sistem korporativnog upravljanja usaglašen sa najboljom praksom. Bitna je i transparentnost poslovanja kompanije. Tu je posebno važno da finansijsko izveštavanje bude detaljno, kako bi potencijalni investitori imali sve neophodne informacije o eventualnoj budućoj promeni cene akcija. Vrlo je bitno da prilikom izlaska na berzu izaberete pravog savetnika. To se odnosi i na finansijskog i na pravnog savetnika, ali i na savetnika za odnose sa javnošću koji će vam pomoći da promovišete kompaniju, njeno poslovanje i da privučete investitore. Obavezno mora da se uradi i revizija finansijskih izveštaja za prethodni period, da se pokaže da su prezentovane informacije materijalno tačne.

 

A da li postoje neki spoljni uslovi koji moraju biti ispunjeni?

Naravno, na uspešnost IPO utiče i spremnost berze, ekonomije, pravna regulativa.

 

Zašto nije prethodnih godina bilo inicijalnih javnih ponuda, odnosno zašto se kompanije nisu odlučivale za prikupljanje kapitala na berzi, umesto da se po visokim kamatama zadužuju kod banaka?

Kod nas je karakteristično da niko ne želi da bude prvi. Kako dugo nije bilo IPO-a, kompanije nemaju dovoljno znanja, iskustva, a ni hrabrosti. Niko neće da napravi prvi korak i svi su čekali da neko drugi probije led. Do sada su sve kompanije koje su na berzi došle tamo putem privatizacije.
Do 2007. godine berza je dobro radila, dnevni promet je bio do 10 miliona dolara. Nakon što se desila ekonomska kriza, berza je pretrpela pad i nije se oporavila od tog šoka. Zašto se neko nije odlučio da prikupi kapital na berzi? Kriza je loše uticala i na vlasnike kompanija. Takođe, transparentnost sprečava vlasnike naših kompanija da se okrenu berzi, jer se plaše da će konkurenti da iskoriste te javne podatke i da će im preuzeti strategiju. To je najveći problem kako ranije, tako i danas. Zatim, nema među privrednicima dovoljno ni znanja o tome da je to nova mogućnost da se prikupi kapital. Bitno je i da je to neograničen pristup kapitalu i po boljim uslovima u budućnosti, jer posle inicijalne ponude vi možete koliko god puta želite da emitujete nove akcije i prodate ih na berzi. Naravno, prethodno se treba edukovati i nije problem pitati ukoliko nemate dovoljno informacija. To što Fintel energija izlazi na berzu sigurno će uticati i na ostale kompanije koje će videti da taj proces nije nemoguć.

 

 

Nastavak teksta možete pročitati u 52. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara