Javni dug Srbije na kraju marta ove godine oko 23,72 milijarde evra

Javni dug Srbije na kraju marta ove godine iznosio je oko 23,72 milijarde evra što 59 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju februara javni dug je bio 23,34 milijarde evra, što je 57,9 odsto BDP -a.

Javni dug Srbije je na kraju 2017. godine bio 23,22 milijarde evra, odnosno 61,5 odsto BDP-a.

U decembru 2016. godine javni dug bio je oko 24,82 milijardi evra, odnosno 71,9 odsto BDP-a.

Na kraju 2015. godine javni dug je takođe iznosio oko 24,82 milijarde evra, odnosno 74,7 odsto BDP-a u toj godini.

Javni dug Srbije je na kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.

Krajem 2000. godine javni dug Srbije je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP-a.

Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.
Suficit u budžetu na kraju prvog kvartala

Ministarstvo je saopštilo i da je budžet Srbije u martu imao je deficit od 12,1 milijardu dinara, ali je na kraju prvog kvartala ove godine višak u državnoj kasi bio 6,5 milijardi dinara.

U prvom kvartalu naplaćeni su prihodi u iznosu od 266,7 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 260,3 miliajrde dinara.

U martu su naplaćeni prihodi u iznosu od 89,6 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 75,9 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) u iznosu od 38 milijardi dinara i akciza od 20,7 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni u martu su iznosili 13,1 miliardu dinara, od čega se 2,9 milijardi odnosi na prihod po osnovu premije za emitovanje hartija od vrednosti. Priliv donacija je iznosio 600 miliona dinara.

Rashodi u martu su iznosili 101,7 milijardi dinara jer su kao i u februaru bili visoki rashodi za kamate, ali u skladu sa planom otplate javnog duga.

Rashodi za zaposlene iznosili su 21,2 milijarde dinara, a transferi Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja (RFZO), Nacionalnoj službi zapošljavanja (NSZ) i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (Fond SOVO) 14 milijardi dinara.

Kako je objašnjeno, u martu su u odnosu na prva dva meseca značajno viši kapitalni rashodi, rashodi za nabavku roba i usluga i subvencije „što je i očekivano“.

Na nivou opšte države u prvom kvartalu zabeležen je fiskalni suficit u iznosu od 3,7 milijardi dinara (0,4 odsto BDP) i primarni fiskalni suficit u iznosu od 45,6 milijardi dinara (4,3 odsto BDP).

Zbirni suficit lokalnih samouprava (opština i gradova) iznosi, kako se navodi, pet milijardi dinara, u najvećoj meri zahvaljujući uplati tromesečnih obaveza po osnovu poreza na imovinu.

Vojvodina je ostvarila suficit od 2,2 milijardi dinara, a fondovi obaveznog socijalnog osiguranja su na kraju marta u deficitu od 9,7 milijardi dinara.

PIO fond trenutno beleži deficit od 7,8 milijardi dinara, a RFZO deficit u iznosu od 2,3 milijarde dinara, koji je finansiran prenetim sredstvima iz prethodne godine, Nacionalna služba za zapošljavanje je u suficitu od 0,4 milijarde dinara, dok je budžet Fonda SOVO u balansu.

Državna preduzeća, nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije su, kako se navodi, u deficitu od 0,3 milijarde dinara.