Srbija napredovala za pet mesta na listi Indeksa globalne konkurentnosti

Na rang-listi Indeksa globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (WEF) Srbija je napredovala za pet mesta za 2018. godinu, zauzevši 65. mesto među 140 rangiranih zemalja.

Prema izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet stranici Foruma Srbija po analiziranim institucionalnim, političkim, ekonomskim i drugim indikatorima ima ukupan skor od 60,9 poena, što je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Od zemalja na prostoru bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija na 35. mestu sa rezultatom 69,6 poena.

Hrvatska je pala za dva mesta na 68. poziciju (60,1 poen), dok se Crna Gora popela za „dve stepenice“ na 71. mesto (59,6 poena).

Makedonija, koja prošle godine nije bila rangirana usled nedostupnih podataka, nalazi se ove godine na 84. poziciji na listi globalne konkurentnosti sa skorom od 56,6 poena, a Bosna i Hercegovina je skliznula za jedno mesto na 91. poziciju s rezultatom 54,2 poena.

Analiziranih 140 zemalja predstavlja 99 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 94 posto svetske populacije.

Sjedinjene Američke Države, sa skorom 85,6 poena od 100, zauzele su prvo mesto svrgnuvši Švajcarsku sa trona najkonkurentnije zemlje sveta na listi za 2018. godinu, na kom je bila devet godina uzastopno.

Na drugom mestu je Singapur (83,5), treća je Nemačka (82,8), a Švajcarska je sada tek četvrta s rezultatom 82,6 poena.

Svetski ekonomski forum je ove godine promenio metodologiju istraživanja, smanjivši ukupan broj indikatora sa 114 na 98, pri čemu je povećao učešće „čvrstih“ pokazatelja, zajedno s podacima iz ankete privrednika, sa ranijih 31- 43 odsto na 70 procenata, što znači da sada ukupan rang manje ovisi o percepciji, a više o numeričkim statističkim pokazateljima.

Metodologija se temelji na 12 stubova konkurentnosti: institucije, infrastruktura, primena IKT tehnologija, makroekonomska stabilnost, zdravstvo, obrazovanje i veštine, tržište proizvoda, tržište rada, finansijski sistem, veličina tržišta, poslovna dinamika i kapacitet za inovacije.

Pri tome su ti stubovi razvrstani u četiri grupe, a odnose se na poslovno okruženje, ljudski kapital, tržišta i inovacijski ekosistem.