Država iz zakona briše poreske olakšice za zapošljavanje ranjivih grupa

Nacrti zakona koji su trenutno na javnoj raspravi predviđaju ukidanje poreskih olakšica koje su poslodavci godinama koristili prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom i radnika sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Takav potez države mogao bi u velikoj meri da oteža zapošljavanje najugroženijih grupa, piše Danas.

To se, pre svega, odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom i radnika sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i o Nacrtu zakona o porezu na dohodak građana traje do 21. juna.

Iako su poreske olakšice za poslodavce godinama unazad produžavane, čini se da će ovim zakonima biti u potpunosti otpisane i to već od 2027. godine.

Međutim, nije poznato da li je država odlučila samo da ih ukine ili novac planira da preusmeri na neki drugi način podsticanja poslodavaca.

Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Čedanka Andrić za Danas ukazuje da se radi o jednoj od najznačajnijih promena u politici podsticanja zapošljavanja poslednjih godina.

Zbog toga je, smatra, ovo pitanje, pre javne rasprave, zasluživalo ozbiljnu diskusiju na Socijalno-ekonomskom savetu, što se nije desilo.

„Pre definisanja ovih izmena trebalo je pripremiti i analizu efekata postojećih olakšica i ona je morala da bude osnova za ovakve korake, što, koliko mi znamo, takođe, nije urađeno“, naglašava ona.

Poslednjih godina tržište rada u Srbiji karakteriše manjak radne snage u pojedinim sektorima, napominje Andrić.

„Možda zato postojeće univerzalne poreske olakšice više nisu toliko potrebne kao u periodu visoke nezaposlenosti, ali kod nezaposlenih lica koji pripadaju ‘ranjivim grupama’ svakako su bile važne. Uz navedeno, osobe sa invaliditetom imaju objektivno teži položaj na tržištu rada i poslodavci često imaju dodatne troškove prilagođavanja radnog mesta, organizacije rada ili obuke. Upravo zato su postojeće olakšice bile zamišljene kao kompenzacija za te troškove“, objašnjava ona.

Postojeće olakšice su, prema njenim rečima, za određene poslodavce bile značajan podsticaj, ali verovatno nisu bile presudan razlog zapošljavanja za većinu.

„Problem je što predlagač izmena (Vlada Srbije) nije objavila, bar ne javno, detaljnu evaluaciju efekata ovih mera, pa se rasprava trenutno vodi više na osnovu logike i iskustava nego na osnovu čvrstih podataka“, ukazuje Andrić.

Sagovornica Danasa dodaje da olakšice same po sebi nisu rešavale problem, ali da to ne znači da nisu pomagale.

„One možda nisu bile dovoljne da se reši problem, posebno dugoročno nezaposlenih lica i visoke stope nezaposlenosti osoba sa invaliditetom, ali su sigurno bile korisne“, ističe Andrić.