Reforma javne uprave: Privreda i civilni sektor na istom zadatku

U reformu javne uprave pored civilnog sektora moraju da se uključe i predstavnici privrede, između ostalog jer je trošenje javnih sredstava pitanje koje treba da interesuje najproduktivniji deo društva. Upravo ovoj saradnji biće posvećen WeBER 3.0 projekat, koji će Centar za evropske politike (CEP) predstaviti tokom „EU nedelje mogućnosti“.

U sredu, 21. juna, počinje „EU nedelja mogućnosti“, serija događaja koja će tokom pet dana predstaviti mogućnosti koje Evropska unija nudi građanima, privredi, studentima, nevladinim organizacijama, medijima…

Iako je WeBER 3.0 zvanično otpočeo u februraru ove godine, CEP će u petak, 23. juna, predstaviti nastavak projekta posvećen podizanju kapaciteta civilnog društva za učešće u reformi javne uprave.

Projekat je nastavak regionalne WeBER inicijative, koju CEP u partnerstvu sa pet organizacija iz regiona sprovodi od 2015. godine.

„Ono što će biti novo u Weberu 3.0, i što želimo da predstavimo na EU nedelji mogućnosti, je otvaranje poziva za proširenje članstva u radnim grupama,  kako za nove zainteresovane organizacije civilnog društva tako i za predstavnike poslovnih asocijacija“, rekla je za Novu ekonomiju projektna menadžerka u CEP-u Jovana Knežević.

Prema njenim rečima, reforma javne uprave, problemi i izazovi koje ona obuhvata jednako su važni i za aktere iz biznis sektora, te stoga žele da dijalog i konsultacije na nacionalnom i regionalnom nivou obuhvate i predstavnike privrede.

„Ova novina će biti predstavljena pozivom za pristupanje nacionalnoj radnoj grupi u Srbiji, ali i u ostalim državama“, rekla je Knežević.

Nacionalne radne grupe u okviru WeBER projekta su konsultativni mehanizmi koji imaju za cilj pokretanje dijaloga sa predstavnicima nadležnih organa o osmišljavanju i praćenju procesa reforme javne uprave na Zapadnom Balkanu.

Mali grantovi za lokalne organizacije

Knežević je navela da je jedna od aktivnosti u okviru projekta WeBER 3.0 i sprovođenje programa malih grantova na lokalnom nivou i podizanje kapaciteta lokalnih organizacija da se bave uključe u reforme javne uprave, ili da taj proces nadziru.

„Program malih grantova u okvuru WeBER 3.0 će podržati do 20 oganiazacija civilnog društva sa sredstvima u iznosu do 15.000 evra po pojedinačnom projektu. U okviru programa malih grantova ćemo pozivati organizacije da podnosu predloge koji doprinose poboljašnju stanja reformi na lokalnom nivou. To će biti projekti koji će se sporovditi u njihovim lokalnim sredinama“, rekla je ona.

Knežević je rekla i da će organizacije, pored toga što će se baviti monitornigom, izradom analiza i izveštaja o reformi javne uprave na lokalu, takođe angažovati građane i tražiti od njih povratnu informaciju o radu javnih institucija.

Govoreći o izazovima sa kojim se susreću na projektu, Knežević je navela da je jedan od njih „apatija građana da se odazovu pozivu da učestvuju u različitim aktivnostima“.

„Mi to tumačimo dvojako. Sa jedne strane nekada tema reforme javne uprave nije iskomunicirana jednostavnijim jezikom, koji bi bio pristupačniji građanima, (pa oni ni ne shvataju) kako one utiču na njihov svakodnevni život“, rekla je ona.

Drugi izazov je, prema njenim rečim, odaziv državnih organa i institucija da učesvuju u konsultacijama i aktivnostima.

„Obično bude slabiji odaziv onih koji su na najvišem nivou, dakle donosioca odluka“, rekla je ona.

Ima li napretka u reformi javne uprave u Srbiji?

Na WeBER projektu se prati šest oblasti u okviru procesa reforme javne uprave: strateški okvir za javnu reformu, izrada i koordinaciju javnih politika, državno-službenički sistem, odgovornost, pružanje usluga, upravljanje javnim finansijama.

Govoreći o oblasti javnih finansija, programski menadžer Centra za evropske politike Miloš Đinđić je rekao da u toj oblasti još uvek nema dovoljnog nivoa transparentnosti, odnosno da ljudi ne znaju na šta se troši novac  iz državnog budžeta.

„Izveštaji o izvršenju budžeta se ne objavljuju redovno, a poneki uopšte“, rekao je on.

On je naveo da je transparentnost u tom domenu donekle poboljšana pre nekoliko godina zato što je parlament posle više od jedne decenije počeo da usvaja zakon o završnom računu, koji kao sastavni deo ima godišnji izveštaj o izvršenju budžeta.

„Na kraju godine kada parlament usvoji taj zakon javnost može da se uputi u to kako je potoršen budđet, međutim tokom godine ta transparentnost nedostaje“, rekao je on. 

On je ocenio i da je „najveći prozor“ u to kako se troši novac poreskih obveznika vidimo rad Državne revizorske institucije(DRI), koja radi naknadnu kontrolu  trošenja, kroz reviziju poslovanja različitih budžetskih korisnika institucija i organa.

Istraživač CEP-a Sava Mitrović je izjavio da je najbolji nalaz poslednjeg monitoringa povezan sa otvaranjem novog portala eKonsulatcije koji omogućava zainteresovanoj javnosti da daje svoje komentare, da komentari budu vidljivi, i da se na protalu vide i odgovori predlagača tog dokumenta.

Portal ekonsultacije.gov.rs ima za cilj da uključi građane i predstavnike civilnog društva i privrede u procese donošenja zakona, podzakonskih akata i javnih politika elektronskim (onlajn) putem.

Međutim, prema rečima Mitrovića, i dalje postoji problem sa proaktivnim inforisanjem javnosti o tome da se konsultacije uopšte održavaju.

„Organi ne koriste dovoljan broj kanala komunikacija kada se izrađuju novi dokumenti, retko koriste društvene mreže da to objave.

On je naveo i da je problem  što se konsultacije započinju u finalnim fazama kada je dokument već faktički pripremljen.

„Naša poruka je da bi konsultacije morale da se održavaju u ranoj fazi, a to je slučaj za svega trećinu dokumenata“, rekao je Mitrović.

EU nedelja mogućnosti je višednevna serija događaja koji pružaju građanima Srbije priliku da po prvi put na jednom mestu saznaju sve što ih zanima o dostupnim fondovima i iskoriste prilike za realizaciju svojih ideja.

Sesije i debate se održavaju u tri grada: Beogradu, Nišu i Novom Sadu i obuhvata različite oblasti – Ekonomiju, biznis, obrazovanje, mlade, sport, kulturu, medije, civilno društvo, lokalni razvoj, zelenu tranziciju, poljoprivredu.