Robna razmena sa EU se za devet godina više nego duplirala

Robna razmena sa Evropskom unijom u 2022. u odnosu na 2013. godinu, povećana je za 141 dosto, dok je izvoz povećan za 161 odsto, rekla je danas šefica grupe za EU u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine Tatjana Dinkić na panelu u okviru Evropske nedelje mogućnosti.

Ona je istakla da je pokrivenost uvoza i izvoza sa EU porasla sa 59,6 od 2012. godine na 82,7 odsto u 2022. godini, kao i da je od 2013. godine došlo do promena u strukturi proizvoda koji se izvoze u EU.

„To nisu više samo poljoprivredni proizvodi već i oni proizvodi kao što su električna oprema, aparati, automobili i pogonske mašine“, rekla je Dinkić.

Ona je istakla da se nakon 2013. godine, kada je stupio Sporazum o stabilizaciji sa EU, povećalo i privlačenje investicija u Srbiju.

„Od svih investicija u zemlji, više od 70 odsto su one koje su došle iz zemalja EU i CEFTA“, naglasila je Dinkić  na panelu „Integracija u praksi: Iskustva kompanija iz EU u Srbiji i srpskih kompanija na tržištu EU“.

Istakla je da i strani i domaći investitori prepoznaju prednosti poslovanja sa EU, kao i da i jedni i drugi imaju benefite.

Prema njenim rečima, domaće kompanije tako postaju deo lanca velikih stranih investitora.

„Uvek je dobro podsticati mala preduzeća, ali ona bez velikih ne mogu da obezbede sebi plasman proizvoda“, rekla je Dinkić.

Ona je kazala da makrostatistički podaci spoljne trgovine pokazuju suficit u razmeni sa zemljama EU.

Takođe, suficit se beleži i u sektoru poljoprivrede i sektoru električnih mašina, gvožđa i čelika, kaučuka i gume, povrća, voća, žitarica, mineralnih ruda i odeće.

„Veliki rast izvoza ostvarujemo u sektoru usluga i to sa Nemačkom“, rekla je predstavnica Ministarstva trgovine.

Istakla je da ono što otežava transport proizvoda u EU i iz EU jesu granični prelazi i čekanje na njima koji povećavaju troškove preduzeća.

„Pet sati čekanja na granici je 4,6 odsto carine. Čekanja na granici nam povećavaju troškove. Najveća čekanja su prema Mađarskoj i Hrvatskoj, a situacija se dodatno pogoršala migrantskom krizom“, rekla je ona.

Kao rešenje ovog problema vidi priznavanje srpskih sertifikata od strane EU koji su potrebni na granicama, ali kako je naglasila, za to je potrebno vreme.

Primena zakona mora biti bolja

Izvršni direktor Saveta stranih investitora (SSI) Aleksandar Ljubić rekao je da više od 70 odsto stranih investitora dolazi iz EU u Srbiju, a da 96 odsto investitora izvozi iz Srbije na područje EU.

Zbog toga je, kako je naveo, važno unaprediti zakonodavstvo, ali i poslovanje firmi.

„U interesu Srbije je da protok robe bude brži, da nema zadržavanja na granici. To je jedan proces, a SSI se trudi da uz dogovore sa Vladom Srbije, uz zajednička tela ukažemo da taj proces bude brži“, rekao je Ljubić.

Kako je istakao, svako čekanje na granicama prilikom transporta robe je „gubljenje vremena i novca“ i rešenje se ne nalazi u građenju više graničnih prelaza već u primeni zakona.

„Usvajanje zakona prati određeni tempo, ali primena zakona mora biti bolja. EU je sudbina Srbije i tu nema nikave dileme“, zaključio je Ljubić.