EU nedelja mogućnosti: Potpisana prekogranična saradnja Srbije i Severne Makedonije

Srbija je danas potpisala trilateralni finansijski sporazum o saradnji sa Severnom Makedonijom, za period od 2021. do 2027. godine. Cilj projekata su dobrosusedski odnosi, podsticanje integracije Unije i doprinos društvenom, ekonomskom i teritorijalnom razvoju.

Kako se objašnjava,  cilj je i da se unaprede socijalna i kulturna uključenost, oblast zdravstva, kao i razvoj održivog turizma.

Ministarka za EU integracije Tanja Miščević izjavila je da su projekti usmereni i na turizam, odnosno razvoj, kao i na rešavanje socijalnih pitanja koja se posebno odnose na zapošljavanje, mobilnost radne snage, socijalnu i prekograničnu uključenost, kao i na inkluziju i na zdravlje.

„To su pitanja koja su od suštinskog značaja za svakoga od nas kao pojedinca. Nekoliko rezultata je već ostvareno kroz prekograničnu saradnju sa Severnom Makedonijom“, ocenila je Miščević.

Ona dodaje i da je dobaar primer takve saradnje Preševo, gde je dodeljena pomoć komunalnom preduzeću.

„Tridesetak hiljada građana je najdirektije osetilo šta znači partnerstvo dve države i EU. Uklonjene su divlje deponije, nabavljeni su kamioni za sakupljanje otpada, kontejneri, kanti sa smeće, koje su podeljene čitavom regionu“, navela je ona.

Zamenik premijera Severne Makedonije Bojan Maričik naglasio je kako oblast obuhvaćenu programom prekogranične saradnje naseljava oko 850.000 građana.

„EU je velika ideja koja treba da se pretvori u praksu, odnosno bolji život naših građana, to je ključno. Do 2027. godine namenjena sredstva moramo maksimalno da iskoristimo“, rekao je Maričik.

Program saradnje otvaraju se mogućnosti „za opštine, gradove i za običnog čoveka“, dodao je Maričik.

„Ideja je da se razvijaju dobrosusedski odnosi, kao i da učimo jedni od drugih“.

Emanuele Žiofre, ambasador Delegacije EU u Republici Srbiji, rekao je da se potpisivanjem ovakvih ugovora otvara poglavlje novih mogućnosti u regionu.

Dodao je da se Evropskom nedeljom mogućnosti šalje u jaka poruka i naglasio da je u Nišu do sada urađeno dosta stvari, kao i da je taj grad važan u procesu takozvane diverzifikacije snabdevanja gasom.

Kako je ranije najavljeno, reč se o gasnom interkonektoru Srbija – Bugarska, koji Srbiji pruža mogućnost da prirodni gas nabavlja iz Azerbejdžana.

„Završavamo EU nedelju mogućnosti jednom jakom porukom: mogućnosti se ne završavaju na granicama one idu kroz njih, one su prekogranične“, naglasio je Žiofre.

On je podsetio i na slogan prve prekogranične saradnje koji su potpisali Srbija i Severna Makedonija, „Dobri prijatelji, nove mogućnosti“, koji je potpisan 2016. godine.

„Danas otvaramo novo poglavlje, sa istum sloganom, ranjivim društvenim grupama poboljšavamo pristup socijalnim, zdravstvenim i kulturnim uslugama, razvijamo prekograničnu saradnju u oblasti turizma“, objasnio je Žiofre.

On je dodao da je to samo deo programa koji se ostvaruje u saradnji sa Bugarskom, zemljom članicom EU sa kojom se Srbija tkaođe graniči i koja je Gradu Nišu najbliži sused:

„EU je duplirala fondove u odnosu na sredstva namenjena prethodnim programima, jer verujemo u ove projekte. Krećemo u promocijukulturnog i prirodnog bogatsva u regionu, u tome je potencijal za ekonomski i društveni razvoj“.

Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša, grada u kome je sporazum potpisan, osvrnula se na aktivno učešće tog grada u EU projektima, posebno u oblasti zaštite životne sredIne.

„EU, Srbija, severna Makedonija tim potpisom još jednom potvrđuju koliko je prekogranična saradnja značajna, koliko je važna podrška EU za lokalni razvoj i kolika je pomoć na našem putu ka evrointegracijama“, rekla je Sotirovski.

Ona je podsetila d aGrad Niš aktivno učestvuje u programima za podršku lokalnom razvoju, energetskoj tranziciji, reformi rada lokalne samouprave i u drugim oblastima koje su od značaja za građane.

„Zahvaljujući EU i našoj državi sprovodimo nekoiliko projekata koji su od velikog značaja za njihov kvalitetniji život, kao i za zdraviju životnu sredinu“.

Prema njenim rečima, najvrednije je postrojenje za preradu otpadnih voda koje košta 85 miliona evra.

„Time ćemo trajno rešiti problem prikupljanja i prerade otpadnih voda na teritoriji grad i pored samog postrojenja izgraditi i kolektorsku mrežu koja podrazumeva i 45 kilometara kolektora i kanalizaciju za naša četiri velika sela“, rekla je gradonačelnica Niša.

Kako podseća, u gradu se menjaju kotlovi na mazut u toplanama, kao i kotlovi na čvrsta goriva u javnim ustanovama, školama, vrtićima.

Takođe, radi se i na energetskoj efikasnosti, zamenom stolarije u javnim ustanovama, uključujući i Pozorište litaka u Nišu.