Kosovo i Srbija –  Bolji život i perspektiva na čekanju

Krajem maja ove godine, ponovo je došlo do eskalacije odnosa između srpskog i albanskog stanovništva na Kosovu. U vesti manje upućeni građani Srbije ne razumeju šta se tačno dešava, ali znaju da je to peti sukob u poslednjih nekoliko godina. Takođe, i oni građani Srbije koji se redovno informišu, ne mogu sa sigurnošću da tvrde da razumeju razloge sukoba, ali su saglasni da je na Kosovu i Metohiji potrebna normalizacija odnosa.

“Biće posledica u odnosima sa Prištinom jer nisu poslušali naše sugestije. Neophodno je da ne izgubimo pravac kretanja, mislim na formiranje ZSO i normalizaciju kroz dijalog”, rekao je Hil medijima krajem maja meseca.

Da novi sukobi nisu rešenje i u interesu građana srpske, kao ni albanske nacionalnosti, smatra i Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

“Sukob nije u interesu ni jedne ni druge strani, kao ni građanima Srbije. Možemo se nadati da će odgovarajući pritisci uroditi plodom i da će se prekinuti lanac uzajamnih sukoba. Važno je i da što pre dođe do primene sporazuma”, kazala je Minić medijima.

Sa tim su saglasni i sagovornici Nove ekonomije koji kažu da je to neophodno, ali i da je ono na čemu insistiraju SAD i EU okosnica daljih odnosa dva naroda na Kosovu. Upravo to i treba da reši Briselski sporazum kome ćemo posvetiti nekoliko redova.

U Briselskom sporazumu ističe se i neophodnost uključivanja srpskog stanovništva u institucije kao što su pravosuđe i policija, potom postizanje sporazuma o energetici i telekomunikacijama, ali i da se ni jedna ni druga strana međusobno ne ometaju na putu ka integracijama u Evropsku uniju.

Dakle, ideja Briselskog sporazuma jeste da normalizuje odnose Srba i Albanaca sa Kosova i Metohije. Iako je srpska strana ušla u institucije, krajem 2022. godine odlučili su da ih naupuste i prekinu rad u policiji i pravosuđu. Ni do polovine ove godine, nije došlo ni do kakvih promena osim što su Srbi sa Kosova odlučili da bojkotuju izbore za predsednike opština.

Sukob je, ovih dana ponovo na Kosovu, a ovog puta se tiče rezultata izbora. Srbi, oni sa kojima smo razgovarali, smatraju da su izbori neregularni jer su na čelo opština sa većinskim srpskim stanovništvom na vlast došli Albanci.

Predrag Jovanović, dvadesettrogodišnji student rodom iz Zvečana, na studijama je poslednje četiri godine u Kosovskoj Mitrovici. Smatra da bi trebalo da opštine vode predstavnici većinskog dela stanovništva.

„Do pre petnaest, dvadeset godina, albansko stanovništvo iako u manjini u nekim opštinama, činili su oko 25 odsto populacije u tim mestima. Međutim, poslednje dve decenije Kosovo je potpuno podeljeno na gradove koji su skoro u potpunosti ili albanski ili srpski. Smatram da je logično da onda većina treba da ima svog predstavnika u gradskoj vlasti.“

S tim je saglasna i Vjosa B, dvadesetpetogodišnja preduzetnica iz Prištine koja je ranije bila i aktivistkinja u jednoj nevladinoj organizaciji.

„Kroz svoj aktivizam, ali i danas, zalažem se za normalizaciju odnosa. Mislim da je ovaj termin danas poprilično zloupotrebljen i nekako još uvek tu samo na papiru. O tome se govori jako dugo, recimo, ja sam imala petnaest godina i dobro se sećam kada je potpisan Briselski sporazum, verovala sam tada, ali i danas da je moguće smiriti tenzije i uspostaviti dobre uslove za suživot dva entiteta. To se do danas ipak nije dogodilo, a mislim da svi gubimo. Smatram da bojkot izbora srpske strane nije bio dobra odluka.“

S druge strane, EU smatra da Priština nije trebalo da organizuje izbore koje je bojkotovalo većinsko stanovništvo sa Severa Kosova. SAD reaguje na trenutnu situaciju malo drugačije – kosovskim snagama otkazano je učešće na NATO vežbama.

Mladi ljudi sa Kosova i iz Srbije smatraju da svaki novi sukob udaljava normalizaciju života na KiM, saglasni su i da vreme prolazi, a život kao i životni standard nikako nije bolji. U takvim situacijama, kao jedina perspektiva pojavljuje se samo odlazak u inostranstvo.

“Više puta sam razmišljala o toj opciji. Trenutno, na moj izbor da ostanem ovde i otisnem se u preduzetničke vode uticala je svetska pandemija koja je dodatno učvrstila poziciju frilensera da mogu putem online platformi da radim za klijente iz Amerike ili Evrope. Međutim, mnogo mojih prijatelja radi poslove koji nemaju veze sa online frilensingom i svaki potencijalni sukob smatraju lošim za svakodnevni život. Umesto da se bavimo poboljšanjem kvaliteta života svih nas, imam utisak da stojimo u mestu baveći se stvarima od kojih nam neće biti bolje. Dve moje sestre iz Štrpca preselile su se u Švajcarsku pre četiri godine jer nisu videle perspektivu za normalan život ovde”, kaže Vjosa B.

O odlasku razmišlja i Predrag koji je pri kraju osnovnih studija. Kaže da je jedan od načina za odlazak o kome razmišlja i stipendija na nekom od univerziteta u Zapadnoj Evropi.

“Nažalost, mi sa Kosova nemamo prava koja imaju naši vršnjaci iz Beograda ili nekog drugog grada u Srbiji. Počevši od vize do nekih drugih problema s kojima se suočavamo kada pokušamo da se iselimo. Još uvek nisam siguran gde ću upisati master studije i da li ću svoje školovanje nastaviti u Mitrovici.”

Kako sve ovo izgleda u očima nekoga ko se ne nalazi u centru zbivanja? Pitali smo mlade iz Beograda kako vide celokupnu situaciju na Kosovu, jesmo li bliži normalizaciji ili nekim novim eskalacijama. Kako vide ulogu predstavnika pregovaračkih strana, odnosno političara vlasti iz Srbije i sa Kosova? Ako je jedan od indikatora kvaliteta života i finansijska moć građana, lako je uporediti kvalitet života mladih na Kosovu i u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u decembru 2022. godine u Srbiji iznosila je 84.227 dinara odnosno 718 evra neto. Prosečna bruto plata na Kosovu iste godine iznosila je oko 460 evra, podaci su Eurostata. Primanja u javnom i privatnom sektoru poprilično se razlikuju.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, u privatnom sektoru 2022. godine plata je iznosila 380 evra bruto, u javnom sektoru oko 620 evra bruto. Da je to jedan od glavnih indikatora lošijeg života na Kosovu nego u Srbiji gde živi, smatra i naša sagovornica Milica S.

“Mislim da aktuelni političari vlasti ne rade za dobrobit građana Kosova. Čini mi se da se cela kosovska priča politizovala, da i jedna i druga strana koristi kosovski probem za prikupljanje političkih poena. Mene posebno brine što kvalitet života koji mladi, dakle moja generacija, ima ovde u Srbiji nemaju mladi na Kosovu jedne, druge ili treće nacionalnosti, nevažno. Mislim ne samo na zaradu koje su poprilično neujednačene, već i na mogućnost putovanja, kvaliteta života i dostupnosti nekim stvarima koje su nama mladima posebno bitne”, kaže Milica S, dvadesetdevetogodišnja ekonomistkinja iz Beograda.

Jelena Đušić, konceptualna umetnica iz Beograda koja se trenutno školuje u austrijskom gradu Lincu, smatra da je neophodno potpuno normalizovanje odnosa kako bi se uspostavila ekonomska, umetnička i svaka druga saradnja na regionalnom nivou.

“Razmena ideja i mišljenja u umetničkim krugovima kojima i ja pripadam, izuzetno je važna za stvaralaštvo. Imala sam prilike da konstruktivno razgovaram, sarađujem i družim se sa kolegama sa Kosova i verujem da je to jedino prihvatljivo za obe strane, normalizacija odnosa i uspostavljanje dobrih susedskih odnosa. To nije važno samo za nas umetnike, mada sam sigurna da je za umetnost važna i participacija u kulturnim događajima poput zajedničkih izložbi koje se danas skoro pa ne dešavaju.”

Novinar Idro Seferi kaže da su mladi na Kosovu bez velike perspektive, da većina ljudi planira da se odseli. To se, kako kaže Seferi, najbolje vidi po broju mladih koji pohađaju škole stranih jezika.

„I Srbiji i Albanci žive slično na Kosovu, ako izuzmemo Prištinu u kojoj se, zbog veličine grada, živi bolje. Ako odete u Štrpce gde je stanovništvo mešovito, vidite da svi žive lošije. Inicijativa za saradnju postoji, na primer, nedavno je jedna organizacija pozvala na multietničke radionice o pčelarstvu, poziv se odnosio i na Srbe i na Albance. To nije toliki problem kao što je predstavljeno. Veći je problem nedostatak perspektive za sve.“

Da politika i celokupna situacija koja treba da se normalizuje utiče na jedan deo mladih, saglasan je i Seferi. On kaže da je to uobičajeno onde gde ljudi ne vide perspektivu, nezadovoljni su životom i za sve krive onu drugu stranu. Međutim, kako u celom regionu, tako i na Kosovu, kada nema perspektivne budućnosti stvorene zahvaljujući dobrim odnosima, jedino rešenje je odlazak u inostranstvo ukoliko je to, zbog procedura, moguće.

„Loš odnos političara jedne i druge strane utiče na produžetak tranzicije, mnogi su besni na ono što politika proizvodi jer to usporava mogućnosti za razvoj pre svega mladih. Kada imate dvadesetogodišnji politički proces bez istinskog fokusa da se nešto u realnosti promeni, a ako tome dodamo i aktuelnu inflaciju, nezadovoljstvo je ogromno. Mladi profesori, novinari, učitelji ne mogu da žive na Kosovu od svog rada jer ne mogu da pokriju osnovne troškove života. Primaju platu od 500 evra, a za život im je potrebno hiljadu i po. Naši roditelji u Jugoslaviji su dobijali stanove, ovde mladi ne mogu da kupe ni na kredit. Lako im je da izračunaju da će više da zarade za život na Zapadu prodavajući brzu hranu“, smatra Seferi.

Ipak, Seferi misli da je normalizacija odnosa u budućnosti neminovnost, kao i saradnja na ekonomskom, obrazovnom, kulturnom i svakom drugom nivou.

„To je neminovno jer su potrebe ljudi takve. Postoji ekonomska saradnja, takođe, ljudi sa Kosova dolaze u Srbiju na lečenje. Međutim, bez političkog konsenzusa ne može da se ostvari veliki napredak kada je prisutna stigmatizacija. Normalizacija treba da se promoviše kao nešto dobro i korisno po obe strane, a ne kao nešto što treba samo da spreči konflikte“, kaže Seferi.

Veoma mali proj proizvoda sa Kosova je dostupan potrošačima u Srbiji. Sagovornici su saglasni da je upravo to ono na šta normalizacija može da utiče – da ljudi ne gledaju ko proizvodi, već da li im je taj proizvod neophodan da kupe. U avgustu je najavljena i donatorska konferencija za Kosovo i Srbiju koja bi trebalo da doprinese boljem životu i povezivanju. Potreba za poboljšanjem infrastrukture, povezivanjem regiona putem saobraćaja, konkretno brze pruge Beograd-Priština-Tirana, ali i avio linije Beograd-Priština, postoji jer mladi ljudi sa Kosova lakše bi stizali ukoliko žele da putuju na Zapad ili u Srbiju. A već putuju, samo dosta duže.

Od potpisivanja Briselskog sporazuma prošla je decenija. Godine 2013. potpisali su ga tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači. Sporazum o kome se dosta govori sadrži 15 tačaka od kojih je okosnica sukoba u čak šest - formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Srpska pregovaračka strana i danas insistira na njenom formiranju, kosovska još uvek to nije ispunila. Prvi put otvoreno je, nedavno, reagovao merama i ambasador Sjednjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil, rekavši da je normalizacija odnosa neophodna i da je formiranje ZSO put do uspostavljanje dobrih odnosa.

Autor je polaznik škole „Normalizacija odnosa sa susedima i mesto Srbije u svetu” koja je održana tokom aprila 2023. godine u Beogradu, u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, a uz finansijsku podršku Evropske unije i Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Za sadržinu teksta isključivo je odgovoran autor, i on nužno ne izražava zvanične stavove Helsinškog odbora, Evropske unije i Republike Italije.