Softver za bolje upravljanje

Da bi se podsticao razvoj preduzetništva u biznis inkubatorima, potrebno je da budu uključeni ljudi iz privrede, a ne iz politike. Rizikovali smo, uložili novac, planiramo da proširimo poslovanje izvozom softvera na tržište Bliskog istoka, Amerike i Evropske unije

U „gnezdu“, istoimenom biznis inkubatoru je već godinu dana i pokušava da osposobi firmu za izlazak na tržište održavanja nekretnina i poslovnih zgrada.  Slaven Sladoje, osnivač firme Frontier Facility, osmislio je softver za upravljanje u komercijalnim i stambenim objektima i mnogo toga je do sada uradio, ali brojni izazovi mu tek predstoje. Završio je Fakultet organizacionih nauka, radio u porodičnoj firmi i prošle godine odlučio da „testira“ svoje preduzetničke sposobnosti, ali ne samo na nekom pilot projektu ili sa nekom idejom koja lepo izgleda na prezentaciji, već, kako kaže, konačnim rešenjem koje može da se plasira na tržištu. Njegova firma nudi softverska rešenja za održavanje nekretnina i upravljanje u poslovnim i industrijskim objektima, a na taj način kompanije mogu smanjiti troškove i povećati profitabilnost poslovanja.  

Nova ekonomija: Kakvu primenu ima softver u održavanju stambenih i poslovnih zgrada?    

Slaven Sladoje: Kad pogledate svuda oko nas, vidite da se niko ne bavi održavanjem zgrada i objekata, imamo oronule fasade, krovove koji prokišnjavaju, liftovi koji se kvare i ne održavaju i shvatili smo da postoji ogroman potencijal u toj oblasti. Vlasnici nekretnina uglavnom se ne bave uopšte održavanjem svojih objekata, ni starih ni novih. Recimo, nedavno su napravljene u Beogradu pametne zgrade na nekoliko lokacija, koje trenutno lepo izgledaju, ali pitanje je kad istekne garancija ko će brinuti o njihovom održavanju i šta će se vremenom desiti sa njima.

Naš softver CAFM (Computer Aided Facility Managment) može se primeniti kako u stambenim zgradama koje niko ne održava, tako i u velikim industrijskim sistemima. Suština je u tome da se pokriju sve kritične tačke u jednom objektu, tako što se u sistemu napravi evidencija za tehničke uređaje i postrojenja i na listi se vidi kad su ugrađeni, koliko traje garancija, kada se neki deo menjao i ko je odgovoran za taj posao. Zatim, mogu se evidentirati i ugovori koji se odnose na zgradu, kompanije koje učestvuju u održavanju, radnici, sve je dakle na jednom mestu u tom programskom rešenju. Na primer, u tom programu se zavodi ko je i kada čistio poslovnu ili stambenu zgradu, radio na održavanju lifta ili zelenih površina i tako menadžeri imaju uvid u poslove održavanja na transparentan način.

Dakle, softver omogućava donošenje preciznih analiza i predviđanja za finansijsku održivost nekretnine i upravljanje svim procesima koji se odnose na održavanje objekata. I uz pomoć našeg rešenja može se sagledati stvarno fizičko i imovinsko stanje jedne nekretnine.

NE: Koje tehnologije koristite i koji se rizici mogu tako sprečiti?

SS: Da bi poslovi održavanja bili transparentni za menadžere, uveli smo čipove kao bežično rešenje za terenski rad korišćenjem NFC tagova. U pitanju je vrlo jednostavna tehnologija, za brzu komunikaciju između dva uređaja, potreban je čip i android telefon. Taj čip se zalepi na bilo koji deo objekta koji je predviđen za održavanje ili čišćenje i kada radnik završi posao, na telefonu koji je prethodno usmerio na čip pojavi se taster na kojem treba da označi šta je uradio u jednom prostoru. Na primer, ako terenski radnici popravljaju neki kvar na sistemu za grejanje, menadžeri odmah dobiju informaciju šta je urađeno na određenom mestu i tako imaju potpunu kontrolu ljudi na terenu. Naš cilj je bio da osmislimo i napravimo nešto novo i uspeli smo, jer ovaj čip za kontrolu radnika na terenu ne samo da niko nema u Srbiji osim nas, nego ne postoji nigde u regionu. Shvatili smo da menadžeri imaju veliki problem sa kontrolom zaposlenih, što se pokazuje naročito kod autsorsing kompanija, koje angažuju ljude za čišćenje, tehničko održavanje, obezbeđenje i slične poslove za koje im obično trebaju šefovi, da bi imali nadzor nad njima. Radimo na razvijanju savremenih tehnologija koje se lako mogu primeniti u poslovanju.

Nastavak teksta možete pročitati u petnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“