Institu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ dodeljen je ugovor za izradu studije o pravnim, ekonomskim, tehničkim i bezbednostnim aspektima upravljanja visokim branama u Srbiji. Ugovor koji je Republička direkcija za vode dodelila tom institutu vredan je 29,3 miliona dinara sa PDV-om.
Insitut „Jaroslav Černi“ bio je jedini koji se javio na javni poziv koji je Direkcija za vode objavila 7. jula na Portalu javnih nabavki.
To državno telo je u projektnom zadaku navelo da „u Srbiji postoje brojne nedoumice u vezi sa pravnim statusom brana“, odnosno da „nije jasno ko i na osnovu kojih dokumenata upravlja njima“.
U specifikaciji tendera se dodaje i da za mnoge brane nisu izdate upotrebne i vodne dozvole, da nisu precizirani kriterijumi bezbednosti brana i kriterijumi za upravljanje akumulacijama, kao i da je „stanje brana često neodgovarajuće“.
Studija koja je poverena Institutu „Jaroslav Černi“ treba da, između ostalog, obuhvati predlog pravnog lica kome treba poveriti (ili koje treba da zadrži postojeće) pravo na upravljanje (korišćenje) branom.
Takođe studija treba da sadrži i predlog „stabilnog i ekonomski održivog modela“ kojim bi se regulisalo finansiranje kapitalnih ulaganja i operativnog rada brana.
Cilj izrade studije koju potražuje Direkcija je „stvaranje osnova za uređenje pravno-svojinskih odnosa“ i „formiranje jasne i celovite strategije upravljanja i održavanja visokih brana sa akumulacijam.“
U Srbiji postoji 76 visokih brana i upravljanje njima je na raznim vlasnicima, korisnicima, upravljačima, imaocima javnih ovlašćenja (Elektroprivreda Srbija EPS, JVP „Srbijavode“, JVP „Vode Vojvodine“, javna komunalna preduzeća, zemoradničke zadruge, kombinati), piše u odgovoru koji su Srbijavode početkom juna dostavili Novoj ekonomiji.
Spisak visokih brana koje je dostavljen Novoj ekonomiji je iz dokumentacije koju je za potrebe JVP „Srbijavode“ izradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ 2020. godine, pisalo je u odgovoru.
Prema tabeli koja je dostavljenja Novoj ekonomiji, najviše brane u Srbiji su: „Lazići“ (131 metara) u blizini Bajine Bašte, „Uvac“ (110 metara) u blizini Nove Varoši i „Gazivode“ (107,5 metara) u blizini Kosovske Mitrovice.
Najstarija je „Velika Brana“ kod Užica izgrađena 1930. godine.VIše od 30 brana je izgrađeno osamdesetih godina prošlog veka, 13 brana je izgrađeno tokom sedamdsedetih, a 12 brana u Srbiji je iz šezdesetih godina.
Insitutut „Jaroslav Černi“ je prošle godine prodat kompaniji Milenijum tim. Ministarstvo privrede je sa kompanijom Milenijum tim početkom januara 2022. godine potpisalo ugovor o prodaji 92 odsto kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi po ceni od 2,57 miliona evra.
Brane su „visoke“ ako ispunjavaju jedan od dva kriterijuma:
1. Da im je građevinska visina veća od 15 metara,
2. Da im je građevinska visina veća od 10 metara i da je zadovoljen još jedan od sledećih uslova – da je dužina brane po kruni veća od 500 metara, da im je zapremina vode u akumulaciji veća od 1.000.000 kubika, da im je kapacitet organa za evakuaciju velikih voda veći od 1.000 kubika po sekundi.