Prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u Srbiji, koja iznosi oko 2,8 odsto, je višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje, poručila je Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.
Prema navodima grupacije, stopa neto dobiti sektora maloprodaje je niža i u odnosu na rast operativnih troškova p
Grupacija trgovaca se oglasila povodom „pojedinih objava i tvrdnji da su trgovačke marže (razlika između nabavne i prodajne cene robe) izuzetno visoke i da su rezultat oportunog ponašanja trgovaca usred inflatornih pritisaka“.oslovanja u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup, održavanje i drugi.
„U uslovima ozbiljnih eksternih poremećaja, uzrokovanih pandemijom i ratom u Ukrajini, srpski trgovci uspeli su da obezbede redovnost u snabdevanju, redovne zarade za više desetina hiljada zaposlenih i podršku lokalnim proizvođačima i dobavljačima koji na ovaj način obezbeđuju siguran izvor prihoda“, naglasila je u saopštenju Grupacija trgovaca.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da su, prema analizi NBS, trgovinske marže najznačajnijih maloprodajnih lanaca u Srbiji nominalno bile veće u 2022. godini za 36,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Tada je istakla da postoji prostor za smanjenje trgovinskih marži, odnosno da to ne bi ugrozilo funkcionalnost prodavaca i da bi trebalo ubrza dezinflaciju.
Dodala je i da se stopa trgovinskih marži konstantno povećava i kumulativno iznosi dva procentna poena prihoda od prodaje robe, što sa drugim faktorima utiče na više cene.
Ona je istakla da pet najznačajnijih trgovinskih lanaca ditkira uslove po kojima će neko proizvoditi robu i to koliko će svako od nas moći robe da kupi.
Takođe je pozvala trgovinske lance da mimo pokrića troškova i mimo jedne zarade „ne idu u iskorišćavanje trenutka u kojem se nalaze“.
„Trgovinske marže bi mogle da se smanje bez ugrožavanja maloprodaja“