Sektor grejanja širom Evrope i Centralne Azije, usled izrazito niskog stepena ulaganja, često pruža neadekvatne usluge, nije u stanju da naplatom pokrije troškove, ima krajnje negativan uticaj na životnu sredinu i utiče na živote i egzistenciju ljudi, pokazala je analiza stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije koju je objavila Svetska banka.
Oko 30 odsto stanovnika ovog regiona, prvenstveno u gradovima, koristi usluge komunalnih preduzeća za daljinsko grejanje koja u velikoj meri zavise od subvencionisanih fosilnih goriva i suočavaju se sa problemima zastarele infrastrukture i niske finansijske održivosti, navodi se u saopštenju Svetske banke.
Takođe se i u seoskim sredinama većina porodica oslanja se na visoko zagađujuće ogrevno drvo ili peći i kotlove na ugalj.
„Upotreba svih tih energenata dovodi do visokih nivoa zagađenja vazduha, što doprinosi nastanku 302.000 smrtnih slučajeva i zahteva izdvajanja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u iznosu od 7 odsto BDP-a godišnje“, navodi Svetska banka.
Uz starost i energetsku neefikasnost stambenog fonda, značajan problem je, kako se navodi, i visoka cena usluga, tako da jedna trećina stanovništva regiona ima teškoća sa plaćanjem računa za grejanje ili nedovoljno zagreva svoje domove.
Izveštaj obuhvata ekonomije rastućih i zemalja u razvoju Evrope i Centralne Azije (ECA) uključujući: Srbiju, Albaniju, Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Gruziju, Кazahstan, Кosovo, Кirgisku Republiku, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Rusku Federaciju, Srbiju, Tadžikistan, Tursku, Turkmenistan, Ukrajinu i Uzbekistan.
Na koji način je moguće grejati se u stanovima i kućama a da to bude energetski efikasno?
„Ostvarenje cilja nultih emisija do sredine ovog veka u regionu zahteva drastičnu transformaciju sektora grejanja koji danas čini oko 24 odsto tražnje za energijom ovog regiona i odgovoran je za oko 22 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte“, navodi se u soapštenju.
U izveštaju se ukazuje da bi prelazak na održivo grejanje u regionu mogao da dovede do značajnog smanjenja broja umrlih i gubitaka za socijalnu i zdravstvenu zaštitu zbog zagađenja, otvarajući put za smanjenje emisija štetnih gasova.
Između 2024. i 2050. godine, uz ovu tranziciju bi se izbegle emisije štetnih gasova u procenjenoj količini od 8,9 gigatona ugljen-dioksida koji potiče iz grejanja prostora u zgradama.
U izveštaju se predlaže strategija od tri stuba čijom primenom države mogu pravilno da definišu svoje planove za tranziciju:
„Svesni smo dalekosežnih izazova sa kojima se suočava sektor grejanja u zemljama Evrope i Centralne Azije. Naš cilj je da kreatorima politika pružimo uvid i praktična rešenja, izrađena na osnovu analize podataka, koji će omogućiti prelazak na održivo grejanje i tako, u krajnjem ishodu, unaprediti život i blagostanje stanovnika regiona“, izjavio je Šarl Kormije, regionalni direktor za infrastrukturu Svetske banke zadužen za region Evrope i Centralne Azije.
On je naveo da određene novije tehnologije i pristupi su već isprobani i testirani, što predstavlja značajan napredak, ali obim tih aktivnosti još uvek nije dovoljan da se postigne cilj ostvarenja ugljenične neutralnosti do sredine ovog veka.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Račun Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta (YUTA) je odblokiran i dalje funkcionisanje nije ugroženo, pa organizacija nastavlja da radi kao i do sada, izjavio je danas direktor te organizacije Al...
Duvan i nikotin su od pamtiveka deo ljudskog društva i njihova upotreba može biti u različitim oblicima, a usled promena u navikama i željama ljudi, potreba za inovacijama u duvanskoj industriji postala je n...
Predračun za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je objavila Nova ekonomija, pokazuje da je ukupna vrednost radova na zgradi sa spoljnim uređenjem prvobitno procenjena na oko tri miliona evra. P...
Dizel i benzin će se na pumpama u Srbiji do sledećeg petka, 29. novembra prodavati po višim cenama.Litar dizela skuplji je tri dinara i maksimalno će koštati 197 dinara, a benzin je poskupeo jedan dinar,...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
