Svetska banka: Potrebna hitna reforma sektora grejanja

Sektor grejanja širom Evrope i Centralne Azije, usled izrazito niskog stepena ulaganja, često pruža neadekvatne usluge, nije u stanju da naplatom pokrije troškove, ima krajnje negativan uticaj na životnu sredinu i utiče na živote i egzistenciju ljudi, pokazala je analiza stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije koju je objavila Svetska banka.

Oko 30 odsto stanovnika ovog regiona, prvenstveno u gradovima, koristi usluge komunalnih preduzeća za daljinsko grejanje koja u velikoj meri zavise od subvencionisanih fosilnih goriva i suočavaju se sa problemima zastarele infrastrukture i niske finansijske održivosti, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Takođe se i u seoskim sredinama većina porodica oslanja se na visoko zagađujuće ogrevno drvo ili peći i kotlove na ugalj.

„Upotreba svih tih energenata dovodi do visokih nivoa zagađenja vazduha, što doprinosi nastanku 302.000 smrtnih slučajeva i zahteva izdvajanja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u iznosu od 7 odsto BDP-a godišnje“,  navodi Svetska banka. 

Uz starost i energetsku neefikasnost stambenog fonda, značajan problem je, kako se navodi, i visoka cena usluga, tako da jedna trećina stanovništva regiona ima teškoća sa plaćanjem računa za grejanje ili nedovoljno zagreva svoje domove.

Izveštaj obuhvata ekonomije rastućih i zemalja u razvoju Evrope i Centralne Azije (ECA) uključujući: Srbiju, Albaniju, Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Gruziju, Кazahstan, Кosovo, Кirgisku Republiku, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Rusku Federaciju, Srbiju, Tadžikistan, Tursku, Turkmenistan, Ukrajinu i Uzbekistan.

Na koji način je moguće grejati se u stanovima i kućama a da to bude energetski efikasno?

„Ostvarenje cilja nultih emisija do sredine ovog veka u regionu zahteva drastičnu transformaciju sektora grejanja koji danas čini oko 24 odsto tražnje za energijom ovog regiona i odgovoran je za oko 22 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte“,  navodi se u soapštenju.

U izveštaju se ukazuje da bi prelazak na održivo grejanje u regionu mogao da dovede do značajnog smanjenja broja umrlih i gubitaka za socijalnu i zdravstvenu zaštitu zbog zagađenja, otvarajući put za smanjenje emisija štetnih gasova. 

Između 2024. i 2050. godine, uz ovu tranziciju bi se izbegle emisije štetnih gasova u procenjenoj količini od 8,9 gigatona ugljen-dioksida koji potiče iz grejanja prostora u zgradama.

„Svesni smo dalekosežnih izazova sa kojima se suočava sektor grejanja u zemljama Evrope i Centralne Azije. Naš cilj je da kreatorima politika pružimo uvid i praktična rešenja, izrađena na osnovu analize podataka, koji će omogućiti prelazak na održivo grejanje i tako, u krajnjem ishodu, unaprediti život i blagostanje stanovnika regiona“, izjavio je Šarl Kormije, regionalni direktor za infrastrukturu Svetske banke zadužen za region Evrope i Centralne Azije.

On je naveo da određene novije tehnologije i pristupi su već isprobani i testirani, što predstavlja značajan napredak, ali obim tih aktivnosti još uvek nije dovoljan da se postigne cilj ostvarenja ugljenične neutralnosti do sredine ovog veka.

Na grejanje trošimo više nego građani EU