Ministarstvo prosvete priznalo: Izmene zakona o obrazovanju dolaze zbog nepoštovanja direktora i organa škole

Izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za sada su obustavljenje zbog primedbi sindikata i novi nacrt nije stavljen na dnevni red tekućeg zasedanja Skupštine Srbije. Dok Ministarstvo prosvete u dokumentaciji dostavljenoj roditeljima Devete beogradske gimnazije navodi da su pojedina rešenja nastala zbog problema uočenih tokom nadzora škola, sindikalci i roditelji sporne izmene vide kao nastavak omazde na škole posle prošlogodišnjih blokada.

„Na poslednjem sastanku sa predsednicom Skupštine i nadležnima rekli smo da nećemo prihvatiti bilo kakvu spornu promenu bez konsultacije sa sindikatima i rečeno nam je da zakon neće ući u Skupštinu“, kaže za Novu ekonomiju predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić.

Najviše polemike izazvale su odredbe koje uvode novi osnov za suspenziju licence nastavnicima, menjaju sastav i ulogu saveta roditelja, a zatim i pravila koja se odnose na organizovanje učenika.

Zabrinuti zbog promena zakona članovi Saveta roditelja Devete beogradske gimnazije uputili su Ministarstvu prosvete zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kako bi utvrdili ko je učestvovao u pripremi Nacrta i na osnovu kojih analiza su pojedina rešenja predložena.

Ministarstvo je odgovorilo šta je sve uzeto u obzir prilikom pisanja novih zakonskih odredbi.

„Predložena rešenja jesu posledica uočenih problema u praksi. Ministarstvo je posebno imalo u vidu probleme sa kojima se susreće tokom vršenja nadzora nad radom obrazovno-vaspitnih ustanova te su stoga izmene koje se odnose na preciznije definisanje postupanja zaposlenih u školi, prema učenicima koji ne poštuju odluke direktora ili organa škole donete u cilju sprečavanja vršenja težih povreda obaveza učenika u školi“, navodi se u analizi efekata nacrta zakona.

„Ovo je vid zastrašivanja i represije i stavljanja pod kontrolu neposlušnih škola“, kaže za Novu ekonomiju Boris Bogdanoski član Saveta roditelja Devete beogradske gimnazije.

U istoj analizi Ministarstvo kao razloge za izmene navodi i unapređenje kvaliteta obrazovanja, jačanje vaspitne funkcije škole i efikasnije reagovanje na nasilje.

,,Ovaj novi zakon je nastavak odmazde, kako bi se sankcionisao svako ko nije sto odsto uz direktora“, kaže za Novu ekonomiju predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot.

Tokom prošlogodišnjih blokada Ministarstvo je sprovodilo pojačane kontrole škola. Već 22. januara 2025. saopštilo je da je inspekcijski nadzor izvršen u 84 osnovne i srednje škole u kojima je rad bio blokiran, nakon čega su nadzori nastavljeni. Tih dana su takođe poručili da plenumi nisu zakonom predviđena tela škole i da njihove odluke nisu obavezujuće.

„Samo zbog toga su izmene. Oni su prošle godine mogli da kažnjavaju zaposlene na određeno vreme, a kada budu izmenili zakon moći će da kažnjavaju i one koji su zaposleni na neodređeno“, kaže Kokot.

Sličnog stava je i predsednica Sindikata obrazovanja Srbije koji je učestvovao u progovorima o izmenama zakona . Ona naglašava da su se tokom pregovora sa nadležnima sindikati sporili oko dva druga člana, dok su za novu odredbu o suspenziji licence saznali tek preko medija.

„Mi smo ove izmene shvatili kao njihov pokušaj da se sprovedu represivne mere kao odgovor na prošlogodišnje događaje“, kaže Ilić.

Po važećem zakonu, o suspenziji licence odlučuje ministar, a prosvetni savetnici procenjuju da li postoji osnov za suspenziju. Novi zakon to ovlašćenje maltene prenosi na direktora. Pisano upozorenje direktora postaje uslov za novi osnov za suspenziju licence, ukoliko nastavnik ne promeni ponašanje ni nakon direktorovog pismenog upozorenja.

„Nije direktor nekome dao licencu da bi je oduzimao. Ako neko, na primer, ne dođe na posao tri dana, po Zakonu o radu vama se raskida ugovor, ali ovde je problem to što se njemu suspenduje licenca. Taj neko gubi pravo da radi u oblasti za koju se obrazovao i za koju je položio ispit za licencu. Onda ne može da radi ni u privatnoj školi“, objašnjava Ilić.

Ilić smatra da dodatni problem predstavlja široka formulacija „neostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada“, koja ostavlja prostor za različita tumačenja i moguće zloupotrebe.

,,To je jedna vrlo široka odredba kojom bi došlo do zloupotrebe, kao što uvek imamo zloupotrebe i mi smo kao sindikat tražili da se to povuče“, kaže Ilić.

Za drugu spornu tačku koja je dobila pažnju u medijima, o strukturi i funkciji roditeljskog saveta, sindikati se nisu oglašavali, kaže ona.

Tako je savet roditelja ostao bez predstavnika i mogućnosti za konusltaciju, naglašava Bogdanoski.

„U prethodne dve godine, kada su krenule blokade, nastala je zajednica nastavnika, roditelja i dece, što bi svaka škola i trebalo da bude, a ministarstvu to ne odgovara. Roditelji su počeli više da se uključuju, da prate gde se troši novac u školi i da postavljaju pitanja o tome koliko nastavnici imaju slobode u odlučivanju“, kaže Bogdanoski.

Jedna od najvećih promena odnosi se na sastav Saveta roditelja. Do sada je svako odeljenje imalo svog predstavnika, dok Nacrt predviđa da srednja škola ima najviše 15 članova Saveta, a način njihovog izbora uređuje se statutom škole.

„Da li 40 odeljenja Devete gimnazije može zaista da bude predstavljeno sa 15 članova? Ranije je svako odeljenje biralo svog predstavnika, a sada je ostavljeno školi da statutom uređuje način izbora“, kaže on.

Nacrt menja i ono što Savet roditelja konkretno može da radi. Na primer, Savet više ne može da opoziva svog predstavnika u školskom odboru ukoliko on ne glasa u skladu sa odlukama roditelja. Takođe, roditelji više ne bi mogli ni da odlučuju kako se troši roditeljski novac ili donacije.

Izmene Zakona pogađaju i učenika, jer se u Nacrtu  navodi da učenici mogu da učestvuju u učeničkom parlamentu, dok se briše izričito pominjanje slobodnog udruživanja učenika u različite grupe i klubove.

Bogdanoski smatra da je ova odredba „inspirisana“ učeničkim plenumima, ali upozorava da bi mogla da ograniči i druge oblike učeničkog organizovanja, poput debatnih klubova i sličnih sekcija.

,,Ovim zakonom će nastavnici biti kažnjavani, a roditelji udaljavani“, kaže Kokot.

Tokom 2025. godine obustave nastave zahvatile su veliki deo obrazovnog sistema, ali je njihov tačan obim bilo teško utvrditi. U januaru 2025. godine Forum beogradskih gimnazija je izračunao da je čak 19 od ukupno 21 beogradske gimnazije bilo je u potpunoj ili delimičnoj obustavi rada.

Širu sliku dalo je istraživanje organizacije CRTA. Nakon što su studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk 24. januara, CRTA je utvrdila da je čak 68 odsto srednjih škola i 48 odsto osnovnih škola bilo u nekom obliku obustave nastave. Među srednjim školama, 48 odsto potpuno je obustavilo rad, dok je još 20 odsto radilo delimično. U osnovnim školama potpuna obustava zabeležena je u 26 odsto, a delimična u još 22 odsto škola.

Gradske vlasti nalepile običnu gumu da glumi taktilnu stazu ispred škole za slabovidu decu u Zemunu