REM, lokalni mediji i funkcionerska kampanja – otvorena pitanja u zakonu o elektronskim medijima

U novim medijskim zakonima koji se tiču javnog informisanja i elektronskih medija predviđa se privremeno oduzimanje dozvole elektronskim medijima koji krše zakon na mesec dana, jer je do sada Regulatorno telo za elektronske medije (REM) teško izricalo meru zabrane rada medija.

Ovo je jedan od zaključaka drugog panela o zakonu o elektronskim medijima, na diskusiji o medijskim zakonima u Srbiji „Šta nam donose novi medijski zakoni“ koja je održana danas u Nišu. O čemu se govorilo na prvom panelu o novom zakonu o informisanju, možete pogledati OVDE.

Panel diskusiju organizovala je Koalicija za slobodu medija, a povod panela su javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima koje traju do 7. oktobra.

Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski rekao je da se radna grupa pri predlaganju promena u zakonu razilazila u mišljenjima u vezi sa tim da li će iz grupe ovlašćenih predlagača biti isključeni nadležni odbori u Skupštini Srbije i Vojvodine.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

“Najvažnije pitanje koje nisu hteli da prihvate bilo je da se u trenutku donošenja novog zakona bira ponovo novi Savet REM-a”, rekao je Veljanovski.

Istakao je da postojeća Medijska strategija i Akcioni plan predviđaju 30 zadataka koji se odnose na medije, dok se od tog broja 20 odnose na REM.

Na poslednjem sastanku Radne grupe, kako je kazao, nije postignuta saglasnost u vezi sa članom koji govori o trajanju mandata članova REM-a, a koji sada traje šest godina.

Naime, bilo je predloženo da se tri člana REM-a biraju na mandat od dve godine, tri člana na madnat od četiri godine i tri člana na mandat od šest godina.

Kasnije bi, kako je rekao, samo oni članovi koji su izabrani na mandat od dve godine “mogli da ponove svoj mandat”.

“Takođe, u dosadašnjem Zakonu o elektronskim medijima je pisalo da Medijsku strategiju mora da odobri Narodna skupština i to se više ne zove Strategija nego smernice, što je dobro”, rekao je Veljanovski i dodao da su promenjeni i kriterijumi ko može da bude član Saveta REM-a.

Direktorka TV Zona Plus Slađana Ostojić rekla je da se analizom može primetiti da Zakon o elektronskim medijima ne donosi nikakve mogućnosti za razvoj lokalnih i regionalnih medija, odnosno informisanja na lokalu.

“Javno informisanje na lokalu se ne spominje u nacrtu ovog zakona. Previsoke su naknade koje lokalni mediji moraju da plaćaju državi, a to se ne pominje nigde”, rekla je ona.

Istakla je da televizije koje imaju lokalne frekvencije izdvajaju veliki novac iz svog budžeta, i po 65 odsto, kako bi platili naknade za emitovanje, platili preduzeća koja distribuiraju sadržaj, PDV itd.

Na panelu je bilo i reči o tome da određeni krajevi Srbije kao što je to jug, nisu dovoljno vidljivi na Javnom servisu ali i da često lokalni mediji zbog toga imaju pritisak da vrše ulogu javnog servisa na lokalu.

Čak 60 odsto stanovništva se informiše o političkim procesima putem televizije

Pravni ekspert u organizaciji CRTA Vladana Jaraković rekla je na panelu da se čak 60 odsto građana i dalje informiše o političkim procesima putem televizije, kao i da REM nije učinio ništa što bi moglo da poboljša medijsku sliku.

“Od 2016. Godine REM prestaje da izveštava, onda prestaje i da prati izborne kampanje i na kraju da pravilima nameće obaveze privatnim preduzećima”, rekla je ona.

Naglasila je da je bitno da se u zakonu koje regulišu pitanje izveštavanja o funkcionerima, sadrže u samom zakonu.

“ Funkcionerska kampanja je predstavljanje funkcionera u medijima koji istovremeno i vode kampanju”, naglasila je Jaraković.

Dodala je i da mera koja je naložena 2021. godine da se medijima 10 dana u toku kampanje za izbore zabrani da izveštavaju o funkcionerima nije bila adekvatna.

Kazala je da Ministarstvo informisanja nije uzelo u obzir mišljenje Venecijanske komisjie gde je Srbija stavljena u “isti koš” sa zemljama kao što su Rusija, Mađarska i Turska, kao zemlja u kojoj mediji ne izveštavaju profesionalno o političkim temama.

Izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović rekla je da je REM u svom poslednjem izveštaju naveo da je u toku prošle godine dobio 76 prijava koje su uputili građani i organizacije a koje se tiču rada medija.

“Na osnovu toga izdao je jednu opomenu, dva upozorenja i 25 slučajeva odbacio. REM je makar ranije odlučivao o tim prijavama. Dakle, o skoro 50 prijava  nije ni odlučivao. To govori da REM nikome ne polaže račune i nema nikakvu odgovornost” istakla je ona.

Zakon o javnom informisanju je trebalo da bude donesen pre godnu dana, a pre dve godine Zakono o elektronskim medijima. Zakon o javnim medijskim servisima, kako su istakli učesnici panela, i dalje  nije ni u planu.