Novi zakon o javnom informisanju legalizuje kršenje kodeksa novinara

Novi Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je trenutno u fazi nacrta, ne donosi nikakav napredak, već se trudi da legalizuje postojeće stanje u toj oblasti. Sudeći po predlozima u nacrtu zakona, neki mediji će morati da poštuju kodeks da bi od države dobili sredstva kroz projektno sufinansiranje, dok drugi mediji novim zakonom dobijaju potvrdu od države da mogu da krše kodeks i da za to nemaju nikakve sankcije, ocenjeno je na panelu „Šta nam donose novi medijski zakoni“  koji je održan juče u Nišu.

Povod panela koji je održan u Nišu su javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima koje traju do 7. oktobra. Panel raspravu u Nišu je organizovala Koalicija za slobodu medija. 

Nacrt zakona o javnom informisanju u medijima, između ostalog, sadrži i poglavlje koje reguliše sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Tu se predlaže da jedan od kriterijuma za ocenu pojekata bude i to u kojoj meri se medij putem koga će biti realizovan projekat pridržava profesionalnih i etičkih standarda.

Taj kriterijum (pridržavanje etičkih i profesionalnih standarda) bi se dokazivao pribavljanjem podataka od nadležnih tela da u godini koja prethodi konkursu nije izrečena mera od strane regulatornog tela u slučaju elektronskih medija, ili da nije donet akt samoregulatornog tela Saveta za štampu (za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost) a kojima je utvrđeno da je konkretni medij prekršio zakonske odredbe, odnosno standard profesionalne etike.

Ovim bi Savet za štampu prvi put našao mesto u Zakonu o javnom informisanju, jer trenutno to samoregulatorno trenutno ima mesto  samo u podzakonskom aktu, odnosno pravilniku o sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa.

„Mi ovu odredbu smatramo potpuno diskriminatornom, jer će neki mediji morati da poštuju kodeks, a neki imaju blanko potvrdu države da mogu da krše koliko hoće i da za to ne trpe nikakve sankcije i to je suština problema. Ništa ne znači što je Savet za štampu na ovakav način u Zakonu, mislim da je ovo mnogo gore nego da ga nema uopšte“, rekla je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković na panelu.

Prema rečima Gordane Novaković, jedna od stvari koju je Ministarstvo istaklo jeste da je protivustavno to da neko mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu da bi konkurisao za novac.

Prema njenim rečima, od kada je donet prethodni Zakon o javnom informisanju, u pravilniku Ministarstva je postojala odredba koja kaže da će se prilikom odlučivanja za dodelu sredstava na projektima za medijsko sufinansiranje uzimati u obzir da li je medij kršio kodeks u poslednjih godinu dana, i o tome će se tražiti podaci od Saveta za štampu.

„To je na nivou Ministarstva u princupu poštovano, ali na nižim nivoima uglavnom je ignorisano. Naša ideja je bila da se to učini obaveznijim tako što će se ta odredba iz podzakonskog akta biti stavljena u novi zakon. Sa tom idejom smo krenuli u čitavu ovu priču, a sa ciljem da se budžetska sredstva uskrate onima koji građane ne informišu objektivno i istinito“, rekla je Gordana Novaković.

Ona je ukazala i da ne znači da samo mediji koji ne prihvataju nadležnost Saveta za štampu krše kodeks, već ima i medija koji prihvataju nadležnost Saveta, a  relativno često krše kodeks. 

Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava Niš,

Pogledaj galeriju

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Pogledaj galeriju

Milan Zirojević, glavni i odgovorini urednik Južnih vesti

Pogledaj galeriju

Marija Obradović predsednica Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih lokalnih medija "Lokal press"

Pogledaj galeriju

Prema mišljenju Milana Zirojevića, koji je glavni i odgovorni urednik „Južnih vesti“, novi zakon ne donosi nikakav napredak, već se trudi da legalizuje postojeće stanje.

On navodi da cilj donošenja tog zakona nije regulacija, već je cilj „nekakva negativna liberalizacija“ – u smislu da svako radi šta hoće, da postoje podeljene strane. „Da se daju neki ustupci nezavisnim medjima i ljudima koji žele neki regulaciju u medijima, a da ostali nastave da sprovode propagandu, samo legalno“, rekao je Zirojević.

Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava Niš, je ukazao da su odredbe u nacrtu zakona neka vrsta „brejking point“ pristupa države javnom informisanju.

„To je svojevrsna izjava ‘mi ne želimo da nešto promenimo, nas ne interesuje da li tamo neko svakodnevno krši prava građana'“, rekao je Đorđević objašnjavajući da medijski sadržaji osim što krše profesionalne i etičke standarde, pre svega krše prava građana i to se kroz žalbe Savetu za štampu najtragičnije vidi.

„U jednom takvom kontekstu, a uz prethodno gromoglasno ćutanje na sva drastična kršenja prava građana, vi sad pravite jednu vrstu pravnog autoputa za legalno finansiranje sadržaja koji krše sve profesionalne i etičke norme“, rekao je on.

Donošenjem stretegije i novih medijskih zakona država uporno pokušava da na zid kojem je  istrurila armatura stavi lepu novu fasadu i kaže ‘ovo je sad sve lepo i novo i sad će od sad sve da bude super’, rekla je Marija Obradović predsednica Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal press“ i članica radne grupe za izradu Nacrta zakona.

Ona je navela da, kada je u pitanju Savet za štampu, ideja bila nešto što je već postojalo u podzakonskom aktu, a to je da se prilikom odlučivanja o projektima uzimaju u obzir odluke Saveta za štampu o tome da li je prkršen kodeks i način na koji se medij nakon toga ponašao.

„Intencija je bila ne samo da se uvažavaju odluke Saveta za štampu, ali i da se prilikom odlučivanja o dodeli državnih sredstava, odnosno sredstava građana, uzima u obzir kako se medij ponašao nakon što je utvrđeno da je prekršio kodeks“, rekla je ona.

REM, lokalni mediji i funkcionerska kampanja – otvorena pitanja u zakonu o elektronskim medijima