Postojeći sastav REM-a mogao bi da bude zamenjen tek 2027. godine

Postojeći sastav REM-a mogao bi da bude zamenjen tek 2027. godine jer tada ističe mandat poslednjem izabranom članu, rekao je danas na panel diskusiji o novim medijskim zakonima profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Saša Mirković.

“Tek tada bismo mogli da imamo kompletni saziv REM-a. Niko ne garantuje da bi taj sastav bio bolji od postojećeg. Ne možemo unapred da vidimo kakav će biti sastav REM-a dok ne budemo upućeni u tu temu i ne budemo bili aktivni, da tamo zaista dođu ljudi koji to zaslužuju”, rekao je on na panel diskusiji u Kragujevcu pod nazivom “Šta nam donose novi medijski zakoni”, koju je organizovala Koalicija za slobodu medija.

Mirković je rekao da je izvesno da trenutni sastav REM-a ne garantuje da bi mogao da se uhvati u koštac sa problematikom koja postoji i pitanjem napora vlasti da se država vrati u vlasništvo medija.

“Godine 2014. kada su usvajani medijski zakoni je bilo nagoveštaja da treba da se Telekom Srbija proda. To se nije desilo. Devet godina kasnije je potpuno drugačija situacija. On je postao jedno od ključnih čvorišta medijskog sistema. Čini mi se da je intencija vlasti da upodobi zakonodavni okvir sa realnim stanjem stvari”, kazao je Mirković. 

Kao dobru stranu budućeg sastava REM-a istakao je to što pokrajinska i republička skupština putem odbora za informisanje ne predlažu dva kandidata ali da nije pohvalno to što među predlagačima, pored poverenika za ravnopravnost i ombudsmana, nema poverenika za informacije od javnog značaja.

Na predlog da bi u Srbiji mogli da postoje regionalni servisi, rekao je da ne zna  na koji način bi oni mogli da se adekvatno finansiraju.

Mirković je podsetio i da ne zna zašto se, od zakonom propisanih maksimalnih 500 dinara, za finansiranje javnih servisa, od građana i dalje naplaćuje 299 dinara.

Takođe je podsetio i da se Radio-televizija Vojvodine finansira sa 77,5 dinara od takse na električno brojilo ali i da se usled nedostatka novac, finansira iz budžeta sa još 900 miliona.

Poslednjem izabranom članu REM-a ističe mandat tek 2027. godineIzvor: Nova ekonomija

Kako je kazao, kašnjenje u izradi i usvajanju Zakona o elektronskim medijima je ozbiljno ugrozilo učešće Srbije u programu “Kreativna Evropa”

Dodao je da je upravo pre 10 godina donošenje Zakona o elektronskim medijima bio preduslov da Srbija postane prva zemlja van Evropske unije koja dobija punopravno članstvo u programu “Kreativna Evropa”.

“Čini se da je pritisak koji je došao od strane producenata serija i filmova raznih projekata koji se finansiraju putem programa Kreativne Evrope, uticao na njihov strah da bi Srbija mogla da bude suspendovana iz programa”, kaza je Mirković.

Rekao je da su se svi problemi koji su postojali sa Republičkom radiodifuznom agencijom (RRA) multiplikovali sa slučajem Regulatora elektronskih medija (REM).

“Očigledno nije potrebno samo promeniti ime institucije. Vlast i dalje u pogledu nacrta zakona ne pokazuje dovoljno ni volje ni želje da se stvari suštinski promene”, rekao je on. 

Predstavnik Sindikata novinara Srbije Saša Stamenić rekao je da se nakon deset godina od donošenja seta zakona nije mnogo toga promenilo na medijskoj sceni i da o tome da li ima pomaka u ovoj sferi treba da kažu gledaoci.

“Na sve ovo što se dešava danas Kragujevačka inicijativa je upozoravala. Upozoravala je na propuste i rupe u zakonima koje će iskoristiti država da finansira medije i vrši kontrolu nad njima. Cilj je kontrola putem finansiranja. Najveća posledica toga je da se izgubi javni interes”, rekao je on. 

Dodao je da Sindikat novinara Srbije i dalje podržava inciijativu da se stvore regionalni javni servisi koji bi se finansirali iz lokalnog budžeta dva odsto. 

“Jedan procenat bi odlazio za regionalni javni servis a drugi za projektno finansiranje ostalih medija”, kazao je Stamenić.

Zakoni se donose u trenutku kada su novinari optuženi da su saučesnici kreiranja stanja u društvu

Novinarka Radio-televizije Vojvodina Ljubica Gojgić rekla je da se medijski zakoni donose u Srbiji u trenutku kada su medijski radnici optuženi da su saučesnici u kreiranju stanja u društvu koje je dovelo do tragedije u školi Vladislav Ribnikar.

Takođe, dodala je i da su građani koji su se okupljali na protestima imali više zahteva koji su ukazivali da mediji ne valjaju, a ne vlast.

“Mediji su mogli da reaguju aktivnijim uključivanjem u ovu raspravu”, kazala je Gojgić.

Istakla je da su REM i Savet za štampu mesta iz kojih se mogla izvršiti promena koja će poboljšati stanje u medijima. 

Međutim, sve dok Savet za štampu bude imao savetodavnu ulogu i REM bude nastavio da se ne zamera TV Pink, neće doći do promena, kao i da bi ova dva tela mogla da budu “iskorak da se stvari vrednosno poprave”.

Minus zakona upliv države u vlasništvo medija, plus deo o radnim pravima novinara