Jedna od najtežih godina

Realno, ne samo da nas čeka teška godina, već je nemoguće prognozirati razmere poteškoća.  Stanje u zemlji je pesimistično – ulazimo u recesiju, neizvesnost je sve veća, zarade manje, kupovna moć sve niža, verovatno će se smanjivati i broj zaposlenih… Biće veoma teško da održimo nivo privrednih aktivnosti. Uz to, ni okruženje nije u boljoj situaciji, kaže Jakovljević

Kakva je 2014. godina bila za Metalac? Da li ćete dostići rezultat iz prethodne godine?

Iskreno, 2014. je bila jedna od najtežih u poslednjih 15 godina. Ja bih je čak poredio sa 2009. koju smo završili znatno ispod plana. Metalac spada u kompanije koje se uvek oslanjaju na sopstvene snage, ali problemi na tržištu su se zaista multiplikovali, bez šanse da na situaciju sami mnogo utičemo. Naravno, reč je o elementarnim nepogodama u Srbiji i regionu, daljem padu kupovne moći, kriznim žarištima u svetu, što na nas uvek utiče jer smo veliki izvoznik.

 Sigurno da rezultat iz prethodne godine nećemo dostići, ni u prihodu ni u profitu. Imamo pad na našim najvećim tržištima i to se ne može u kratkom roku nadomestiti na nekom novom tržištu,  iako smo stalno aktivni u traganju za novim, da bismo ovakve udare mogli lakše da amortizujemo.

Koji su bili najveći izazovi za kompaniju?

Najvažnije je bilo amortizovati pad prodaje na pojedinim tržištima, obezbediti potpunu uposlenost svih 1.700 ljudi, a da pritom sačuvamo sveukupno zdravlje kompanije i ostanemo čvrsti i neranjivi. Još 2008. smo sa zaposlenima postigli konsenzus da teret krize zajedno podelimo bez otpuštanja s posla. Za sada smo u tome uspeli.

Koje aktivnosti vaša kompanija planira u narednoj godini?

Metalac se uvek ponaša proaktivno i naravno da planiramo rast, ali pravimo i izlazne strategije za krajnje nepovoljna scenarija. Jedno je sigurno – sa limitiranim tržišnim prilikama ekonomisanje internim resursima će sve vreme biti neophodno.

Nastavak teksta možete pročitati u sedamnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“