Veterinarka koja leči (i) pesmom

Jana Bacić ima dve velike ljubavi – muziku i životinje. Do pet je veterinarka koja u porodičnoj ambulanti leči životinje, a kad skine mantil staje pod svetla pozornice. Već nekoliko godina ona odlazi po nekoliko meseci na kruzer gde svako veče nastupa. Kad brod pristane, vraća se među svoje da radi ono za šta se školovala. Upoznala je mnoge zvezde, sa nekima i sarađivala, a nju i Erosa Ramacotija nije spojila, još uvek, scena i reflektori, već mačke kojima je pomogla

Iako doktorska, cela njena porodica je veoma muzikalna. Jana svira čak tri instrumenta, iza sebe ima mnogo nastupa, turneja, bendova čija je bila članica i žanrova u kojima je „svoja na svome”. Ipak, čak i dok peva na sceni, ona razmišlja često o životinjama koje leči, kako se oporavljaju, da li je terapija bila uspešna. A opet, dok leči krznene prijatelje, ona im neretko zapeva.

Redovno peva Asi, njenom osmogodišnjem psu sa kojim smo je fotografisali, a koju je spasila sigurne smrti jer su je bivše gazde koristile za borbe. Jana ju je doslovno otkupila, izlečila i pružila joj život kakav svaki pas zaslužuje – kao iz bajke.

DEŠAVA SE ČESTO DA ODEM NA NASTUP NAKON POSLA U AMBULANTI I SVE VREME MISLIM NA ŽIVOTINJU KOJA JE NA TERAPIJI, KAKO JE REAGOVALA I KAKO SE OPORAVLJA

U razgovoru sa nama, prisetila se momenta kada je zapevala prvi put, ali i kada je odlučila da postane doktorka veterinarske medicine.

„Pevam otkad znam za sebe, a isto toliko dugo volim i životinje. U osnovnoj školi sam počela ozbiljnije da se bavim pevanjem, idem na takmičenja. U šestom razredu sam postala član jednog benda, a malo kasnije svirala sam bas i pevala u jednom ženskom bendu. Pevala sam i sa poznatim pevačima i išla sa njima na turneje, a onda su došli na red kruzeri i ozbiljni okteti. Kao mala sam takođe gledala operacije koje je radio moj tata u našoj veterinarskoj ambulanti. Tata me je kasnije i uključivao u ceo proces, pomagala sam mu i već tada znala da je veterina ono što me zanima. Naravno, tada sam mislila da je veterina ono kada maziš psa i voliš ga, ali sam ubrzo shvatila da je sve, samo ne to”, priseća se Jana.

Da prelomi i odluči kojom će profesijom da se bavi, pomogla je ljubav, ali i još neki faktori su uticali na tu odluku.

„Prelomila je ljubav prema životu, prema životinjama i to što se moji roditelji bave tim poslom dugo, a to hteo ili ne, moraš da pratiš. Porodični posao ima svoje prednosti, ima i mane, ali meni se to dopada. To što se viđamo svaki dan, i kod kuće i na poslu, ne smeta mi jer me nema po nekoliko meseci godišnje kada sam na kruzeru”, kaže Jana Bacić.

Za nju veterina nije samo ljubav prema životinjama. Kako kaže, veterina je mnogo više od toga, ali kao i za svaki posao, ljubav je osnov svega. Zato joj se često dešava da dok peva, misli na životinju koju leči.

„Veterina nije samo voleti životinje, ima puno teških situacija, teških dijagnoza na šta ne može da se ogugla. Teško mi pada kada je životinja bolesna, kada članovi njene porodice brinu i pod stresom su. Dešava se često da odem na nastup nakon posla u ambulanti i sve vreme mislim na životinju koja je na terapiji, kako je reagovala i kako se oporavlja. Dosta se vezujem za životinje, što nije baš dobro za mene. Uopšteno, dosta razmišljam dok pevam.”

Nedavno je, svega nekoliko minuta do zatvaranja, dobila poziv od menadžera Erosa Ramacotija, a to je tek kasnije saznala. Njegov tim je, dok su se spremali za nastup u Beogradu u aprilu, pronašao nekoliko napuštenih i zapuštenih mačića. S obzirom na to da je Eros ne samo ljubitelj, već i humanista kada su životinje u pitanju, svi iz njegovog tima dali su se u potragu za jedinom ambulantom koja je u Beogradu to veče bila otvorena.

„Oni su došli i kada sam obavila intervenciju, dali su mi telefon u ruke kako bi mi se neko zahvalio. Onda sam shvatila da razgovaram sa Erosom Ramacotijem koji me je pozvao da budem gošća na njegovom koncertu. Našalila sam se da idem na koncerte na kojima pevam, pa je tek tu nastao haos kada sam im poslala svoje snimke. Ko zna, možda u budućnosti zapevam i sa njim”, priča nam Jana.

Kada je u Srbiji, uglavnom je kao solo pevača pozivaju drugi bendovi za nastupe, dok za krstarenje ima bend sa kojim godinama nastupa. Skoro je radila akustike, a najduže sarađuje sa gitaristom Nikolom Dmitrovićem, duže od decenije. Sa Kariba se poslednji put vratila početkom aprila, pa se prisetila kako izgledaju te avanture.

„Na ta putovanja idem prvenstveno da bih pevala, pa tek onda da bih putovala. U početku je bilo teško ostaviti sve na tri meseca, ali se to prevaziđe kada ste jaki i stabilni. Pevati svaki dan, nekada i po nekoliko puta dnevno, pripremati se za nastupe za, često, svetski poznate ličnosti koje su na odmoru, nije lako. Mada je pravilo da pevačica sačuva auru zvezde tokom krstarenja, ne komunicira previše sa ostalim putnicima, ja volim da se družim, pa i da pomognem kolegama da se očisti nakon žurke. Kada si veterinar, ništa ti ne pada teško, pa ni to da počistiš”, zaključuje Jana.