Mnogi mladi primorani da rade dok studiraju, troškovi života rastu

Troškovi života (naročito stanovanja) u srpskim univerzitetskim gradovima znatno su veće od onoga što prosečna porodica studenata može da podrži, pa su mnogi mladi prinuđeni da rade paralelno sa studiranjem. Za studente koje uče „po Bolonji“ često je izazov da usklade posao sa fakultetom, jer se izostanci sa predispitnih obaveza ne tolerišu. Pored stanovanja, studenti imaju i izdatke za menzu, a za one koji dolaze iz manjih gradova tu su i troškovi za autobuske karte – koje su znatno poskupele. Sa druge strane, za omladinsku politiku se godišnje izdvaja 0,08 odsto republičkog budžeta,  kazala je za Novu ekonomiju Gordana Adamov, predsednica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

U odnosu na period kada je ona upisala studije, pre deset godina, povećao se broj studenata koji moraju da paralelno studiraju i rade.

„Tada (pre deset godina) je bilo mnogo ređe da neki student radi, više smo radili za to da imamo neki svoj džeparac. Danas je gotovo obrnuta situacija, odnosno retko da imamo studenta (iz unutrašnjosti) koji ne radi paralelno sa studijama, zato što njihovi roditelji nisu u mogućnosti da ih izdržavaju“, rekla je Adamov.

Danas se, prema njenim rečima, zakup garsonjere u Novom Sadu u proseku plaća oko 250 evra.

„Zbog toga su troškovi života (ako se uzmu u obzir i računi) u takvom stanu za dve osobe, na primer, oko 400 evra u proseku, što je 200 po osobi“, rekla je ona.

Cene menze zavise i od studentskih gradova – da li studirate u Beogradu, Novom Sadu, u Nišu…

„Menza sada u proseku košta oko 8.000 dinara mesečno i to je za studente na budžetu, dok na primer samofinansirajući student, ako želi da se hrani u menzi u Novom Sadu ili Beogradu trenutno mora u proseku oko 20.000 dinara mesečno da izdvoji samo za troškove hrane.

Adamov ocenjuje da u najidealnijem slučaju studentu treba 300 evra mesečno ili oko 35.000 dinara, a prosečna neto minimalna zarada u 2023. godini je bila oko 40.000 dinara.

KOMS jednom godišnje objavljuje Altrernativni izveštaj o položaju i potrebama svih mladih (od 15 do 30 godina) na teritoriji Srbije. Cilj istraživanja je da dugoročno, kroz različite metode i tehnike prikupljanja podataka, objedini sve zvanične podatke koji se prikupljaju o mladima i koji govore o njihovom položaju, ali i da ustanovi njihove navike, stavove i probleme sa kojima se suočavaju.

„Mladi generalno imaju veliki izazov da se ekonomski i stambeno osamostale“, rekla je Adamov, dodajući da je to sa jedne strane posledica toga što tržište rada nije usklađeno sa obrazovnim sistemom pa mnogi i kada završe fakultete i škole, često moraju da se prekfalikfikuju i teže su zapošljiva kategorija.

Studenti su, prema njenim rečima, u još nepovoljnijem položaju iz razloga što su trenutne cene stanovanja i života u studentskim gradovima znatno veće nego što njihove porodice mogu da podrže.

„Imali smo sada i poskupljenja zbog inflacije, to je uticalo i na poskupljenje cena stanovanja u domovima, cene menze, cene autobuskog prevoza“, rekla je ona.

Iz razgovora sa studentima, Adamov je zaključila da je jako malo smeštajnih kapaciteta u domovima u Srbiji.

„Mislim da na teritoriji cele Srbije ima ispod 20.000 smeštanjih kapaciteta svih studentskih domova, što apsolutno ne odgovara broju studenata koje imamo, a posebno kada govorimo o tome da mnogi putuju iz manjih mesta i primorani su da u tim većim studetnskim centrima žive, rade i studiraju“, rekla je ona.

Zbog malo mesta u domu i uslova za njihovo sticanje, većina studenta je osuđena da uzima privatni smeštaj, odnosno iznajmljuje stan, priča Adamov.

Sa druge strane, ona smatra da je tržište nekretnina u Srbiji „nekontrolisano“, odnosno da država ne može da utiče na cene izdavnja stanova  koji se, takođe, često izdaju „na crno“.

„Mladi su u dijalogu (KOMS je u nekoliko navrata organizovao dijalog mladih sa premijerkom) predložili izgradnju studentskih centara i domova, kako bi se povećao smeštajni kapacitet. Negde smo čuli iz kabineta Vlade da je plan da se u narednom periodu radi na izgradnji novih studentskih domova.

Još jedan dodatni trošak za studente, one koji dolaze iz manjih mesta u studentske centre je i cena autobuske karte.

„Moja koleginica iz Vranja, koja studira u Beogradu, mi je dala podatak da je cena povratne karte na relaciji Beograd-Vranje zapravo jednaka ceni mesečnog izdavanja dvokrevente studentske sobe (u domu), samim tim neka mlada osoba koja želi da ode kući za vikend, nije u ekonomskoj mogućnosti za to – cena povratne autobuske karte dostigla je cenu izdavanja sobe u domu“, navela je Adamov.

Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)

Predstavnici države najavili su da će studenti uskoro moći da se prijave za nove studentske kartice koje će im omogućiti razne pogodnosti i popuste. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će nove studentske kartice biti platne kartice, da će sa njima studenti moći da ostvare popuste od 20 odsto na vozne karte i deset odsto na avio karte, ali i značajne popuste na druge usluge u Srbiji, od trgovinskih lanaca do drumarina.

Računi za novu karticu studentima će biti otvoreni u banci Poštanska štedionica, putem koje će se ubuduće isplaćivati i studentske stipendije i krediti.

„Postoje one studentske kartice za domove i njih je 25.000, mi imamo 240.000 studenata i biće 240.000 platnih kartica“, saopštio je predsednik Srbije putem Instagram naloga najavljujući da prijava za nove studentske kartice kreće 13. novembra.

Na nove studentske kartice će studenti moći da uplaćuju novac ili da im na istu bude prebačen, i da ih koriste za sve vrste plaćanja. Osim toga, ona će biti identifikaciona, jer će svaki student imati svoj broj.

Takođe, kartice će moći da dobiju i budžetski i samofinansirajući studenti, ali se mogu prijaviti i studenti master i doktorskih studija.

Osim toga, biće uključeni i studenti visokih škola, ali i oni koji pohađaju privatni fakultet, bez obzira što nemaju pravo na dom i na menzu, pisao je Danas.

„Što kažu sami studenti retko ko od nas vozi auto ili sebi može da obezbedi auto da bi imao popust na putarine“, rekla je Adamov komentarišući, između ostalog, najavljeni popust na dumarine u okviru nove studentske kartice, ali navodi da KOMS pozdravlja bilo koji meru kojom država pomaže ugroženim kategorijama mladih.

Adamov priča i da su nakon korone primetili da su kulturne institucije (pozorišta, galerije) ukinule ili ograničile studentske popuste (a to su budžetske institucije), dok su na primer cene karte znatno skočile.

„Ako pričamo o jednoj mladoj osobi koja želi da ode u pozorište, ona sebi mora da obezbedi 1.000 dinara,  a čak i sa popustom od 50 odsto, koliko je ranije bio, to je i dalje skupo“, rekla je ona.

Vlada Srbije saopštila je da nedavno da je, prema Indeksu napretka mladih 2023, koji je Evropski forum mladih predstavio u Briselu, Srbija jedna od četiri zemlje Evrope i Centralne Azije koje su ostvarile značajan napredak u kvalitetu života mladih ljudi širom sveta u periodu od 2011. do 2022. godine i da je napredovala sa 47. na 42. mesto.

„Podatak da smo skočili sa 47. na 42. mesto i što nam je prosečna ocena 79,9 odsto od 100 jeste dobro. To je direktan rezultat saradnje koju je Vlada ostvarila sa mladima kroz dijalog“, rekla je ona

Međutim u okviru tog indeksa postoje stvari koje nisu na zavidnom nivou u Srbiji, kao što su na primer životna sredina, kvalitet vode, kvalitet vazduha.

„Te oblasti mladi prepoznaju kao probematične pa im je tako životna sredina jedna od najvažnijih tema u Srbiji“, rekla je Adamov.

Ono što je Adamov ocenila kao napredak kada se radi o položaju mladih u Srbiji, je to da su (mladi) mnogo više uključeni u kreiranje dokumenata javnih politika, a jedan od primera dobre prakse je Nacionalna strategija za mlade.

„Mi smo ove godine dobili strategiju za mlade koja važi na period do 2030. godine, ove godine je usvojen i akcioni plan za implementaciju strategije gde su zaista prepoznate bitne oblasti za mlade, na kojima bi država trebalo da radi do 2030“, rekla je ona.

Takođe, prema njenim rečima, u proceduru bi uskoro trebalo da uđe Nacrt zakona o radnim praksama, kojom bi se regulisala ta oblast koja do sada nikada nije bila regulisana.

„Po prvi put mladi su uspelo da se izbore za to da država osigura da njihove radne prakse budu plaćene i pokrivene. Mnogi studenti, na primer medicine, imaju obaveznu radnu praksu po završetku studija koja nije plaćena, iako provode istu količinu vremena i obaljaju istu količnu posla kao ljudi koji su u tim zdravstvenim ustanovama plaćeni za taj posao“, rekla je ona.

Adamov je kao primer dobre prakse navela i implementaciju programa Garancija za mlade koja je najavljena za 2024. godinu.

„Garancije za mlade“ su program koji već postoji u 27 država članica EU i predastavlja obavezu da se mladima uzrasta od 15 do 29 godina, u roku od četiri meseca od gubitka posla, odnosno završtka školovanja, omogući ponuda za zaposlenje, obuka ili stručna praksa.

„Te garancije bi sprečile da mladi spadaju kategoriju onih koji nisu ni u sistemu obrazovanja ni na tržištu rada i prosto postaju nevidljivi sistemu. Za sada imamo veliki procenat tih mladih koji nisu ni tamo ni ovamo, odnosno nezaposleni su, a nisu prijavljeni kod nacionalne službe za zapošljavanje“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, taj trend implementacije preporuka mladih je nešto što treba nastaviti.

Naš zaključak jeste da izmena politika dolazi znatno sporije nego što se mladi odlučuju da odu iz zemlje, i negde je naša poruka da se sistemske brige o mladima ne dešavaju dovoljno brzo u poređenju sa trendom odlaska.

Ona navodi i da republički budžet predviđa 0,08 odsto budžeta za omladinsku politiku (jedini deo budžeta za koji možemo reći da zvanično odlazi za mlade).

„Mladi jesu kategorija koja se ubraja i u kulturu, nauku, zdravstvo, al jedna od naših preporuka je uvođenje tog omladinsko odgovornog budžetiranja, da mi u budžetu možemo da vidimo koliko se zaista odvaja za mlade u različitim segmentima. Neka od naših preporuka je formiranje odvojenog resornog ministarstva, treba nam ministarstvo omladine ili ministarstvo za mlade koje će se isključivo baviti pitanjim mladih, mi smo do prošle godine bili pripojeni resoru sporta, dok smo ove godine pripojeni resoru turizma“, rekla je ona.

Više od 70 odsto mladih izloženo verbalnom nasilju