Za bezbednije odrastanje u Srbiji potrebno je da se obezbede programi koji osnažuju mlade, kao što je Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja, u okviru kojeg bi bili uključeni omladinski radnici i stručnjaci, koji pružaju usluge psihoterapije i da postoje omladinski prostori gde će mladi moći da se okupljaju i da se obrate stručnjacima za bilo koji problem koji imaju, poručeno je na panel diskusiji „Filantropijom do bezbednijeg odrastanja“ u organizaciji Trag fondacije i USAID-a.
U ovom razgovoru koji je organizovan sa željom da se nakon tragičnih događaja u Srbiji 3. i 4. maja, koji su potresli celo društvo, razgovara o načinima na koji se mogu sprečiti potencijalne buduće tragedije, Vesna Savić Đukić, specijalistkinja za fandrejzing Dečji fond Ujedinjenih nacija UNICEF Srbija, izjavila je da je prevencija nasilja tema kojom ćemo se dugo baviti i da je važno da organizacije i institucije nastave da sarađuju.
„Važna je edukacija o ovoj temi, kako može bez nasilja i kako treba odrastati i živeti bez nasilnog ponašanja, kako gajiti dobrotu i solidarnost. Potrebno je da što više dajemo šansu mladim ljudima i osluškujemo njihove predloge, ideje“, rekla je Vesna Savić Đukić.
Prema njenim rečima nakon tragičnih događaja u maju u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu predstoji nam dug proces oporavka.
„Trudimo se da radimo na reformi zakona, da bi se unapredio položaj dece i mladih i da skrenemo pažnju donosiocima odluka da se čuje glas mladih. Pošto živimo u svetu punom izazova i kriza koje se naslanjaju jedna na drugu moramo da steknemo mehanizme koji će nas učiniti otpornijima“, rekla je Savić Đukić.
Ključna poruka prema njenim rečima je da imamo sluha jedni za druge i da zajednica bude podrška i ukazala na poražavajući podatak da se 40 odsto dece vaspitava fizičkim kažnjavanjem.
Panelisti su ukazali i na digitalno nasilje koje je prisutno na društvenim mrežama, Unicef je imao kampanju „Stop hejtu na netu“ i Vesna Đukić Savić je ocenila da je važno raditi na digitalnoj edukaciji ne samo dece već roditelja i nastavnika koji često zaostaju u korišćenju digitalnih alata i od kojih deca treba da dobiju podršku.
Ana Boroš Tadić, starija stručnjakinja za korporativne komunikacije u kompaniji A1 Srbija, ukazala je na projekat te kompanije „Bezbedni klinci“ koji je pokrenut pre pet godina i u okviru koga je kreirana platforma, odnosno portal za vaspitavanje dece u digitalnom svetu. „Na portalu roditelji i nastavnici mogu da pronađu edukativne tekstove, kurseve i video snimke. Kao telekom operater prepoznali smo odgovornost da edukujemo različite ciljne grupe i da ih osnažimo u korišćenju digitalnih alata i uputimo na sve izazove sa kojima se suočavaju, od najmlađih do roditelja“, rekla je ona. Ideja je, kako je napomenula, da deca pričaju sa roditejima o svim izazovima sa kojima se susreću, mnogo je važno da roditelji znaju koji se digitalni alati koriste da bi se deca osećala sigurno u porodici da podele sa roditeljima svoje probleme.
Ona je istakla da je poslovni sektor zainteresovan za ovu temu i da ulaže u projekte i kampanje.
Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) istakla je zabrinjavajući podatak da prema istraživanju KOMS-a u avgustu ove godine 40 odsto mladih veruje da nasilje može biti opravdano.
„Taj podatak ne govori o tome da nas čeka bolja budućnost. Ne treba da krivimo mlade jer im ovakav svet ostavljaju odrasli. Problem je što mladi nemaju poverenja u institucije, da će im institucije pružiti adekvatnu zaštitu a da ih ne osuđuju“, rekla je Pejić.
Prema istraživanju KOMS-a, mladi su najizloženiji verbalnom nasilju, čak više od 70 odsto mladih je izloženo verbalnom, a seksualnom nasilju je izložena svaka četvrta mlada devojka u Srbiji (25 odsto).
Potrebni su omladinski prostori gde će mladi razgovarati sa vršnjacima i stručnjacima koji će se uvažavati njihovo mišljenje u oblasti omladinskih prava i gde će moći da se obrate za bilo koji problem koji ih muči, ocenila je Pejić.
„Važno je da država sistemski odgovori na porast nasilja koje pratimo od 2017. godine otkad redovno objavljujemo ovakav izveštaj i da mladi budu uključeni u kreiranje politike koja se na njih odnosi. Mladima su usluge stručnjaka nedostupne, mnogo koštaju usluge psihoterapije“, rekla je Pejić.
Omadinskoj politici, kako je ona napomenula, izuzetno se malo izdvaja iz budžeta godišnje, svega 0,08 odsto BDP-a.
Panelisti su podsetili da je UNICEF predložio 2001. godine da građansko vaspitanje bude obavezno u školama u Srbiji. Dakle, prošlo je 22 godine od tada i ništa se nije promenilo.
Panel je organizovan u okviru projekta „Snaga aktivizma“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Trag fondacija u saradnji sa partnerskim organizacijama CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.