Koliko će nas koštati gas?

Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U kombinaciji sa manjim prilivima od stranih direktnih investicija, ekonomisti očekuju u narednoj godini pojačano zaduživanje, manji privredni rast i krpljenje rupa u budžetu da bi se sproveli zacrtani javni radovi. Za građane ove zemlje ostaje da se nadaju da inflacija neće biti baš visoka, a da cene gasa i struje neće opustošiti kućne budžete.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da gasne krize u Srbiji neće biti, jer gas nije pod sankcijama i sama Evropska unija plaća 220 milijardi Rusiji za gas. On očekuje uskoro dogovor sa Rusijom oko gasa, a ako ga ne bude, naveo je da postoji „plan B“ da se kupuje gas od trgovaca na tržištu, dok se u Beogradu on može zameniti mazutom.

Ono što Bajatović nije pomenuo je da Evropa sada većinom nabavlja LNG gas od Rusije i to po višim cenama nego ranije. Uz to Srbija jedina odbija poslušnost van Evropske unije (EU) da uvede sankcije Rusiji, ali i ne samo u tom segmentu, Srbija sada politički ne stoji dobro u očima EU. Izuzeće je možda prošlo Viktoru Orbanu i Roberu Ficu, ali Mađarska i Slovačka su članice EU.

Sa Rusijom postići dogovor sada, manje od mesec dana pre isteka prethodnog ugovora je u najmanju ruku nerealno, prema rečima analitičara. Sve i da se to ostvari, cena će biti viša od dosadašnjih 400 do 600 evra po kubnom metru gasa, koliko smo plaćali do sada Rusiji.

Ugovori o gasnim aranžmanima se potpisuju posle pregovora koji obično traju, naročito kada treba zavezati isporuke od novih dobaljača, a kako stvari stoje, možda i od više dobavljača.

I, kao i u situaciji sa NIS-om, ponovo nemamo pravovremeno reagovanje vlasti na energetsku krizu sa kojom se suočavamo. Naprotiv, sve izgleda kao da su srpski političari bezbrižni, a da se tek pet dana pred pojavu problema vide neki konkretni koraci.

„Pošto se ne kupuje gas u decembru i januaru, kada su cene više, moja optimistična procena je da će nas ova kupovina koštati 50 odsto više,“ kaže Miloš Zdravković, energetičar.

Da postoje drugi putevi kojima možemo da se snabdemo gasom, postoje, kaže Zdravković, ali će problem i na dalje ostati cena, kao i vreme. Srbija može jedan deo da se snabde sa terminala na Krku, u pitanju je LNG gas koji Hrvati uvoze većinom od kompanije Shell, a odatle se snabdeva i Mađarska preko koje bi mogli onda da dobijamo gas, uz plaćeni transfer. U Hrvatskoj je nedavno i uvećan kapacitet ovog terminala sa 3,1 na 6,1 milijardi kubnih metara godišnje. Ali i Mađarska i Hrvatska imaju već potpisane ugovore sa svoje strane, dok bi Srbiji trebao ugovor.

Potrošnja Srbije je 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok je jedan mali deo iz domaće proizvodnje – 0,3 milijarde kubnih metara. Ruski gas je stizao preko Turskog toka iz Bugarske, nekih 2,2–2,5 milijardi kubnih metara godišnje, ali će ovo snabdevanje biti zabranjeno od sledeće godine zbog odluke EU.
Od Rusije smo u prošlosti nabavljali gas po ceni koja je „prijateljska“, 420–600 evra za 1.000 metara kubnih. Postoji i domaće skladište u Banatskom Dvoru kapaciteta 450 miliona kubnih metara (proširenje kapaciteta je planirano za 2026.). Postoje i rezervna skladišta koja plaćamo Mađarskoj od 500 miliona kubnih metara. Što se tiče skupljeg gasa, LNG, nabavljamo jedan deo preko Grčke (Aleksandropulos) i rezervisano je 0,3 milijarde kubnih metara. Azerbejdžanski gas preko bugarskog interkonektora stiže do Srbije u količini od 0,4 milijarde kubnih metara, a LNG Krk iz Hrvatske preko postojećeg interkonektora snabdeva nas sa dodatnih 0,3 milijardi kubnih metara godišnje. Skladišta za gas nisu smišljena tako da se isprazne do kraja, a moraju i da se obnavljaju. LNG gas je skuplji na tržištu.

Ako se uzme srednja cena od 500 evra za 1000 kubnih metara gasa, godišnje je to državu koštalo oko 1,25 milijardi evra. Ako dodamo otimističnu procenu o poskupljenju, to bi iznosilo dodatnih 625 miliona evra opterećenja za budžet, a svi izgledi su da će to biti i više.

Juče je usvojen budžet Srbije za narednu godinu prema kojem će prihodi državne kase u sledećoj godini iznositi 2,414 milijardi dinara (20,6 miliona evra), što je za 2,9 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu.

Ukupni rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2,751 milijardi dinara, pri čemu će fiskalni deficit iznositi 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a predviđena je stopa privrednog rasta od tri odsto.

Aktuelne vlasti u Srbiji nisu izlazile sa procenama oko utrošnje iz budžeta za gas. Umesto toga Narodna banka Srbije, kao i direktor Srbijagasa i dalje se nadaju aranžmanu sa Rusijom. Jedino je Aleksandar Vučić rekao da je pitanje da li ćemo imati gasni aranžman.

Zdravković napominje i da je moguće da se vode pregovori sa drugim stranama, ali postići zaključenje nije baš realno u tako kratkom roku. Prema njegovim rečima, za azerbejdžanski izvoz gasa potreban je „amin“ Rusije, a moguće je da se vode pregovori sa Katarom ili američkim snabdevačima. Kako objašnjava, evropska strategija je vrlo problematična jer kapacitet cele flote tankera na svetu je ravan onome što potroši Evropa. A gde su Japan, Koreja, Kina i drugi kojima takođe treba snabdevanje gasom.

„Što se tiče ulaganja u obnovljive izvore energije, koje su mnoge zemlje krenule ozbiljnije da sprovode, ni to nije uteha kada pričamo o gasu. Što više zelenih kilovata morate da imate više balansa u gasu i nekih 24 do 25 odsto energije koje se proizvodi u Evropi se u jednom trenutku se dobijalo iz gasa“ , kaže Zdravković.

Očekuje se da će cene TTF-a (referetni index za prirodni gas u Holandiji) varirati. Cene su pale ispod 30 evra/MWh od početka decembra 2025. godine zbog faktora kao što su blago vreme, veliki priliv LNG-a i stabilne ponude Norveške. Nasuprot tome, fjučers cene za prirodni gas u Sjedinjenim Državama porasle su za više od 60 odsto u poređenju sa godinu dana ranije, prema izveštaju WSJ.

Beogradski atar će moći da svoje toplane tera na mazut, ali će i to biti tri do četiri puta skuplje, a o zagađenju ne moramo ni da govorimo. Reklo bi se da Srbiju čeka ne samo veće davanje iz budžeta, već i više cene energije koje po pravilu poguraju i sve ostale cene.

Vučić i Narodna banka u raskoraku – hoće li ili neće biti gasnog aranžmana sa Rusijom?