Tag: #fiskalna politika

Vesti iz zemlje fiskalna politika

Fiskalni savet: Potrebne izmene privatnih penzionih fondova

Privatni penzijski fondovi koji u Srbiji postoje 15 godina nisu ispunili reformska očekivanja, ocenjuje se u analizi Fiskalnog saveta o dosadašnjem radu ovih fondova u Srbiji. Glavna zamerka koju navodi Fiskalni savet je ta što dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodne dve godine bili negativni u realnom iznosu. Na primer. 2020. godine minus 0,3 odsto i 2021. minus 6,1 odsto. Takođe, Fisklani savet navodi da uprkos izdašnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, što pokazuju podaci da manje od 10 odsto radnika ima otvorene račune, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima. Da bi ovi fondovi i dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji funkcionisali bolje, više ljudi štedelo u njima, Fiskalni savet preporučuje nekoliko izmena. Prva je da se ukine limit da samo 10 odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu, kao i da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice, uz višestruko smanjenje naknada koje naplaćuju od štediša. Fiskalni savet, takođe, smatra da bi postojeće izdašne poreske olakšice trebalo zameniti skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama. Pozitivne promene, smatraju u Fiskalnom savetu, donelo bi i tendersko biranje privatne investicione kompanije koja bi penzijsku štednju pasivno investirala na međunarodne berze, kako bi se postizali optimalni prinosi za štediše, sa minimalnim troškovima. Dobrovoljni penzioni fondovi uvedeni su kako bi se obezbedili dodatni prihodi u starosti, kao dodatak državnom sistemu koji ostaje glavni izvor penzijskih prihoda.

Vesti iz zemlje fiskalna politika

Fiskalni savet: Rebalans budžeta povoljan, ali i dalje netransparetni rashodi

Predloženi rebalans budžeta usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se uz određene zamerke može oceniti povoljno, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa budžeta za 2021.  Međutim, Fiskalni savet skreće pažnju Vladi na manjak transparentnosti u prikazivanju pojedinih rashodnih stavki budžeta.  Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta iznosi čak oko 1,3 milijardi evra, piše u izveštaju.  "I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Fiskalni savet takođe pominje "već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane". U izveštaju Fiskalnog saveta se takođe skreće pažnja na rasprostranjeno neopravdano korišćenje tekuće budžetske rezerve za finansiranje rashoda mimo standardne budžetske procedure. "Oko 120 milioba evra, tj. tri četvrtine potrošene budžetske rezerve do sredine oktobra 2021. iskorišćeno je za dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pojedinim sportskim klubovima, lokalnim samoupravama" , piše u oceni.  Znatno smanjenje fiskalnog deficita  Fiskalni savet navodi da za razliku od prethodnih kriznih rebalansa, ovaj predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra (sa 6,7 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a).  "Iako je i fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, on zapravo predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama", naveo je Fiskalni savet. Fiskalni savet prporučuje Vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko 2 odsto BDP-a, umesto 3 odsto BDP-a koliko je ranije bilo predviđeno Fiskalnom strategijom. "Rast  unutrašnjih i spoljnih neravnoteža koji se trenutno dešava u Srbiji nije se otrgao kontroli, ali bi ekonomska politika trebalo na njega da reaguje", navodi se u izveštaju.  Fiskalni savet preporučuje i da u 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu "švajcarske" formule (5,5 odsto).  "Кontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. ostaje glavno sidro za vođenje odgovorne fiskalne politike".  Rast BDP-a blizak sedam odsto Fiskalni savet ocenjuje i da će rast BDP-a Srbije verovatno biti blizak sedam odato, što je iznad  iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (6 odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto). "Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja", navodi se u izveštaju. Međutim, i inflacija je snažno ubrzala i već u septembru dostigla je 5,7 odsto na međugodišnjem nivou.  Povećanje javnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo Fiskalni savet ocenjuje kao dobru meru fiskalne politike, naročito u okruženju još uvek prisutne zdravstvene krize. Investicije u vojsku i policiju ostale na nivou oko 1,4 odsto BDP-a koliko je bilo planirano aprilskim rebalansom što je kako navodi Fiskalni savet i dalje izuzetno visoko jer druge zemlje CIE izdvajaju oko pet puta manje za te namene od Srbije, tj. oko 0,3 odsto BDP-a u proseku. Srbijagas potencijalno najveći trošak za javne finansije Najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogao bi biti Srbijagas koji će se tokom 2022. suočiti sa već izvesnim povećanjem cene gasa, navodi Fiskalni savet. Rast nabavne cene gasa povećaće troškove Srbijagasa u 2022. za najmanje 200 miliona evra, a možda i znatno preko toga pošto tek treba da se pregovara o novom dugoročnom ugovoru sa snabdevačem.  Pored Srbijagasa, državno preduzeće koje bi moglo da predstavlja fiskalni trošak u 2022. je Er Srbija čiji su strukturni problemi u poslovanju dodatno porasli sa zdravstvenom krizom. Uz državna preduzeća ozbiljan fiskalni rizik postaju i sve veći budžetski troškovi za kazne i penale.  "Trenutno se pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova vodi šest privrednih sporova, a fiskalni rizik predstavljaju i žalbe Evropskom sudu za ljudska prava. U 2020. godini pred ovim sudom se našlo 1.836 novih slučajeva iz Srbije tj. 2,65 slučaja na 10.000 stanovnika, što je 5 puta veće od evropskog proseka i posle Crne Gore najveći broj prijava po stanovniku u Evropi".  Isplata 3.000 dinara vakcinisanima nije povećala imunizaciju  Osim povećanja javnih investicija, predloženi rebalans formalizovao je dve već usvojene mere fiskalne politike koje nisu bile uključene u prvi rebalans budžeta iz aprila, neselektivnu isplatu 20 evra punoletnim građanima i 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do 31. maja 2021. godine.  Ovo je povećalo rashode budžeta u odnosu na aprilski rebalans za skoro 200 miliona evra. Fiskalni savet navodi da je u više navrata analizirao neselektivnu pomoć punoletnim građanima i da  analize "nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije".  "Davanje finansijskih stimulansa samo vakcinisanim građanima donekle je specifičnije, ali kretanje broja vakcinisanih tokom maja ne pokazuje da je ova mera značajnije uticala na povećanje imunizacije stanovništva". Fiskalni savet navodi da iza snažnog povećanja javnih prihoda većim delom stoje makroekeonomske promene - bržem privrednom rastu, snažnom ubrzanju inflacije i bržem rastu zarada i formalne zaposlenosti od očekivanja.

Vesti iz zemlje fiskalna politika

Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne

Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji je zastareo, a njegova reforma treba da podrazumeva povećanje neoporezivog dela zarade, veće poreze za one sa većim platama kao i poreske olakšice za porodice sa više dece, predložio je Fiskalni savet. Dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda i nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe, ocenjuje se u predlogu reformi. Poreskom reformom potrebno je uspostaviti moderan progresivan dualni porez na dohodak građana sa jednom ili dve poreske stope. Predlažu da poreska stopa bude viša (sada je 10 odsto), ali da se poveća i neoporezivi cenzus (trenutno je 18.300 dinara). Na taj način bi građani sa manjim primanjima plaćali manje poreze (veći deo plate bi bio neoporezovan), dok bi teret punjenja budžeta preuzeli oni sa najvišim primanjima. Kao mogućnost daju dve opcije. Koje uslove treba da ispunite da bi vam država dala novac za seosku kuću? “Reforma sa povećanjem stope na 15% i neoporezivog cenzusa na 26 hiljada dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20% i cenzusom od 40 hiljada dinara učinila srspski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistemima u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke,” piše u predlogu. Jedan od reformskih prioriteta je uvođenje poreskih olakšica za izdržavane članove domaćinstva (najčešće decu).  Segment u kome trenutni sistem najviše odudara od evropske prakse je nepostojanje olakšica za izdržavane članove domaćinstva, ocenjuje Fiskalni savet. Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto Na ovaj način stvara se mnogo veće opterećenje na porodice koje imaju veoma niska primanja, a istvoremeno i veći broj dece. Porodice sa decom mogu da budu rasterećene plaćanja visokih poreza na dva načina.  Prvo, uz pomoć dodatnih neoprezivih cenzusa za svako dete koji bi se dodavali na već postojeći cenzus od 18.300 dinara mesečno. Drugo, u vidu poreskih kredita za svakog izdržavnog člana. Predlažu da poreski kredit iznosi 2.500 dinara po jednom izdržavanom članu. Dodaju da je prednost poredskih kredita u tome što bi, u slučaju radnika sa niskim primanjima koji ima decu, ukupna poreska obaveza mogla da postane negativa - tj. da radnik stekne pravo da mu država isplati razliku, umesto da on uplaćuje porez. Time se omogućava integracija poreske i socijalne politike u segmentu najugroženijih domaćinstava, pojašnjavaju. Ono što opterećuje građane sa najnižim primanjima jeste relativno nizak neoporezivi cenzus (deo zarade na koji se ne plaća cenzus). “Smisao neoporezivog cenzusa je da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija”, piše u predlogu. Grafički prikaz opterečenja porezima i doprinosima na 100 dinara neto zarade za različite visine prihoda u 2020. godini. Prelaskom kursora preko stubaca očitaće vam se podaci za svaku zemlju i visinu prihoda. U meniju možete izabrati prikaz poreza za građane sa i bez dece. Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neopreziv cenzus tako da u ovim država ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada, odnosno oni koji više zarađaju ne plaćaju viši porez (videti grafički prikaz). Međutim, na prikazu se može primetiti da građani Srbije i Severne Makedonije i dalje plaćaju slične poreze bez obzira na to koliku zaradu imaju, što nije slučja sa Slovačkom, Slovenijom i Hrvatskom gde su ove razlike znatno veće. Na grafičkom prikazu moguće je i uočiti (ukoliko se u meniju izabere opcija “sa decom”) da se situacija sa porezom u Srbiji ne menja značajno ukoliko je neko živi sam i ukoliko izdržava decu. Ukupno opterećenje porezima i doprinosima je u Srbiju u slučaju građanina bez dece ispod regioanlnog proseka (izuzev u slučaju minimalne zarade).  Međutim, situacija se bitno menja u slučaju kada obveznik izdržava supružnika ili suprugu i dvoje dece, a prima manje od dve prosečne zarada. Tada opterećenje u Srbiji postaje znatno više nego u državama u regionu. Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realno Dakle, sistem je tako krojen da u odnosu na region siromašniji građani u Srbiji, a naročito oni koji izdržavaju članove porodice, plaćaju veće poreze i doprinose nego što je to slučaj sa komšijama iz okolnih zemalja. Iako Fiskalni savet smatra da je neophodno značajnije oporozivati građane sa višim primanjima, oni dodaju da treba obratiti pažnju da propisano povećanje poreskog tereta ne bude preveliko, u odnosu na trenutni nivo i u odnosu na zemlje regiona, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i negativnih efekata na ekonomsku aktivnost. Fiskalni savet ističe i da je preširok obuhvat paušalnog oporezivanja što omogućava da je i u slučaju visokoobrazovanih profesija, poput stomatologa ili advokata moguće da obveznici sa istim nivoima prihoda praćaju veoma različite poreze.