Finansijske institucije redom smanjuju procene rasta srpske privrede: Javni dug ipak nije ugrožen

Finansijske institucije redom smanjuju prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za Srbiju za ovu godinu, a sa time raste i pažnja s kojom ekonomisti prate šta se dešava sa javnim dugom zemlje. Nisu svi složni oko procena da će prekomerno zaduživanje ili pritisci na budžet premašiti granicu od 50 odsto učešća duga u BDP-u, koliki je prag koji sada finansijske institucije zahtevaju od Srbije. Prema Mastrihtskom kriterijumu gornja granica ovog odnosa je 60 odsto. Trenutno je javni dug na 44,2 odsto BDP-a Srbije.

„Projekcije rasta srpske ekonomije smanjili smo za 0,7 postotnih bodova u odnosu na očekivanja iz decembra te sada vidimo rast realnog BDP-a od 3,8 odsto u 2025. Usporavanje rasta proizilazi iz očekivanog usporavanja domaće potražnje, ponajviše investicija, dok je eksterna komponenta i dalje pod pritiskom sporog oporavka ključnih trgovinskih partnera unutar euro zone“, kaže Mate Jelić, makroekonomski analitičar iz Erste grupe u pisanim odgovorima za Novu ekonomiju.

Ali prema mišljenju bankara, bez obzira na određeno usporavanje rasta, očekuje se da će rast nominalnog BDP-a i ove godine biti viši od budžetskog deficita, što će omogućiti nastavak pada javnog duga u odnosu na BDP.

I Rajfajzen banka je nedavno spustila prognozu rasta sa prvobitnih 4,3 odsto međugodišnjeg rasta na 3,8 odsto za 2025. Narodna banka Srbije takođe je u februaru smanjila očekivanja što se tiče privrednog rasta sa „4 do 5 odsto“, na 4,5 odsto.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava koji će sve faktori negativno uticati na rast BDP-a Srbije, ali i eventualni rast deficita, kao i javnog duga. Prema njegovom mišljenju nepredvidivost Trampove administracije, nepredvidljivost povećanje potrošnje Nemačke, kao i najavljenja davanja iz budžeta Srbije su kombinacija koja može čak i Međunarodni monetarni fond (MMF) da natera da reaguje.

„Sve do informacije da će Nemačka formirati koalicionu Vladu stvari su na finansijskom tržištu tekle normalno. Posle toga ide zaokret, tržište nemačkih obveznica je odreagovalo pa je zahtevani prinos postao daleko veći u odnosu na prošla kretanja (i u odnosu na ono što je bilo posle kovida). U martu, nakon formiranja vlade i formiranja posebnog fonda EU za vojne svrhe raste i prinos. Prinos je 7. marta bio 2,87 odsto na desetogodišnje obveznice Nemačke, dok je na kraju februara to bilo 2,36 odsto. Ovo je skok koji ukazuje da finansijska tržišta traže mnogo veću premiju zarad velike javne potrošnje koju koalicija najavljuje i zbog rastućih inflatornih pritisaka. Za Srbiju su ključna kretanja u Nemačkoj privredi“, kaže profesor Đukić.

Srbija je najavila novu rundu zaduživanja od 20 milijardi dinara za utorak, ali s obzirom da je i prethodna probila najavljeni obim emisije, nije isključeno da se i ova emsiija proširi. Posebno su izraženi pritisci na budžet u vidu finansiranja studentskih zahteva za visoko školstvo, ali i studentske stambene kredite (koji nisu bili zahtevani). Sankcije NIS-u će takođe predstavljati dodatni trošak, dok zemlja nastavlja da uvozi energente, a loša hidrološka situacija joj ne ide na ruku.

„Mi dugujemo po osnovu evroobveznica 10,3 milijarde evra, i to smo se zaduživali kada je bilo relativno povoljno. Zašto država nije nastavila zaduživanje u evrima nego ide u dinare? Evropska centralna banka nasuprot FED-u mora da spušta kamate zbog lošeg stanja u privredi. Poslednja emisija desetogodišnjih evroobveznica u Srbiji bila je 2019. godine, prinos je bio 1,89 odsto na ove obveznice. Ako za Nemačke obveznice rastu zahtevani prinosi, pa šta će onda biti za srpske?“, kaže Đukić.

I kod Uprave za javni dug se vidi razlika u prinosu na obveznice izdate u dinarima u odnosu na one u evrima, pa su tako za dinarska desetogodišnja dugovanja iz ove godine plaćani prinosi od 5,25 odsto, dok su za trogodišnje u evrima u prošloj godini prinosi bili četiri odsto. Profesor Đukić pominje desetogodišnje evroobveznice Srbije.

„Prema mom mišljenju projekcije za Srbiju će ići na dole, a dva su ključna razloga. Ne vidim da će nemačka automobilska industrija naći brzi izlaz, ali i još jedan faktor je cena energenata. Za naftu se operiše sa cenom od 70 dolara po barelu, ali to može da ode gore i dole u zavisnosti od dogovara SAD i Rusije koje bi mogle da aktiviraju Severni tok. Ali cena energenata iz Rusije za Evropu više neće biti ista u tom slučaju“, navodi Đukić.

Srbija uvozi energente, iako država odbija da pruži tražene podatke koje je redakcija Nove Ekonomije tražila. Prema podacima Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), nivo proizvodnje u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i dalje je za oko pet odsto niži u odnosu na januar 2024.

„Najavljena davanja iz budžeta guraju budžetski deficit daleko od one kritične tačke koju je MMF postavio kao granični prag. Revizija stope BDP-a samo će još više zaoštriti problem budžetskog deficita. MMF bi trebalo da stavi do znanja srpskim vlastima u Srbiji da bi mogli i da ukinu ovaj blagi aranžman, ukoliko ne zaustave bilo kakvo dalje zaduživanje zemlje. To je jedna od mogućih preventivnih mera, i to ne samo u kontekstu budžeta već i za davanje garancija za javna preduzeća. MMF je bio suviše blag naročito po pitanju javnih preduzeća“, kaže Đukić.

MMF je upozoravao na situaciju u javnim kompanijama skoro 15 godina, ali se vlastima za ovu temu, ali i neke druge hronične ekonomske boljke, gledalo kroz prste.

„Sve prognoze vezano za rast koje se daju su pod rizikom, jer svaka nova činjenica koja ispliva na finansijskom tržištu, automatski uruši neke prethodne projekcije. Sada prognozirati je krajnje profesionalno neutemeljno jer se toliko nesigurnosti pojavljuje, ne samo na finansijskim tržištima već i u realnoj sferi, a i svi veliki instituti su uzdržani, a iza te uzrdžanosti stoje rezultati totalne nepredvidivosti daljeg ponašanja Trampove adiministracije, ne samo zbog trgovinskog rata nego i zbog mogućnosti izbijanja valutnog rata,“ objašnjava Đukić, navodeći kao razlog zbog kojeg se ne upušta u proojekcije rasta BDP-a.

Banke i analitičari spuštaju procene rasta srpske privrede u 2025: Ko je kriv za probleme u ekonomiji?