Rast plata i penzija kao tačka preloma: Da li EXPO ugrožava dogovor sa MMF-om?

Srpske javne finansije su trenutno stabilne, ali bi milijarde evra najavljenih projekata iz programa Srbija 2027, koji uključuje sve pripreme za EXPO, ali i druga krupna ulaganja, mogle dovesti do rasta budžetskog deficita preko zakonom dozvoljenih granica, do znatno većeg zaduživanja Srbije i potrebe da se najavljeni projekti na kraju ipak prvo rangiraju po prioritetima, pa tek onda realizuju u skladu sa raspoloživim sredstvima. A sve to uz rizik da i tempo budućeg rasta plata i penzija potencijalno takođe postane problematičan, smatraju stručnjaci.

Kako u autorskom tekstu za MAT navodi direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, očekuje se da će ekonomije EU u 2024. zabeležiti niže stope rasta od ranije projektovanih, usled čega bi Srbija mogla da se susretne sa nižom inostranom tražnjom za svoje robe i usluge u ovoj godini.

„Slabiji učinak izvoza, eventualni dalji rast deficita tekućeg računa, uz deprecijaciju dinara usled nepovoljnijih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, mogu ugroziti održivost duga Srbije“, upozorava Kovačević.

Direktor RZS-a u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova ističe da je imperativ za Srbiju fiskalna disciplina i adekvatna kontrakcija javnog zaduživanja, kako bi dug bio održiv i kako bi se izbeglo stanje koje iziskuje nagle korekcije makroekonomske politike.

„Trenutno su devizne rezerve adekvatne i obezbeđuju dovoljno prostora za ublažavanje uticaja eksternih šokova. Međutim, donosioci odluka treba da ostanu posvećeni zdravoj makroekonomskoj politici i daljem stvaranju zaštitnih rezervi kako bi se izbegli problemi sa dugom. Što je još važnije, da bi se zadovoljile fiskalne potrebe zemlje i bez ugrožavanja održivosti duga, potrebni su dalji napori da se ojača upravljanje javnim dugom, stvori dodatni fiskalni prostor za povećanje produktivnih investicija nauštrb neproduktivne potrošnje“, navodi Kovačević.

Govoreći o najavljenim investicijama u narednom periodu, on dodaje da je osnovno pitanje apsorpcione moći u realizaciji investicija u 2024. godini, budući da treba apsorbovati pet milijardi evra investicija u javnom sektoru.

„Zato je, zavisno od rasta BDP-a, odnosno ukupne konjunkture, tačka preloma vezana za pitanje regularnog indeksiranja plata i penzija pre svega zbog inflacije, ali i zbog realnog rasta BDP-a“, naveo je Kovačević, koji upozorava da zato „u hodu treba da se pristupa rangiranju prioritetnih projekata u 2024“.

U tom pogledu, kako je istakao, treba se osvrnuti i na planirani investicioni plan od 2024. do 2027. godine, odnosno projekte koje je vlast označila kao „kvantni skok“ za Srbiju.

„Planirana dodatna javna ‘investiciona injekcija’ od oko jedne milijarde evra godišnje za realizaciju projekata poput BelExpo-a i dr. rezultirala bi odstupanjem od planiranog ravnotežnog fiskalnog rezultata prema aranžmanu iz predostrožnosti sa MMF-om“, upozorava Kovačević.

„U slučaju mogućeg redefinisanja te linije na nivo deficita od tri odsto BDP-a (što predstavlja prag u Evropskoj uniji – tzv. mastriški kriterijum), imali bismo jedino raskorak u 2024. godini, u kojoj bi bilo potrebno uštedeti ili pokriti bez zaduživanja oko 396 miliona evra“, naveo je Kovačević.

Međutim, taj deficit od tri odsto, suprotan je Zakonom o budžetu za ovu godinu, podseća profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

U izjavi za Novu ekonomiju on kaže da je toliki deficit suprotan i fiskalnim pravilima koja stupaju na snagu 2025. godine.

„Ako bi deficit za naredne četiri godine iznosio oko tri odsto to bi značilo da bi Srbija praktično od 2020. godine vodila politiku visokih deficita, a to znači i visokog zaduživanja. Tako visok fiskalni deficit i javni dug koji nastaje kako bi se deficit finansirao, nisu primereni zemlji kao što je Srbija koja se zadužuje po visokim kamatnim stopama“, kaže Arsić.

Kako dodaje, „ekspanzivna fiskalna politika bi uticala i na rast spoljnog deficita i spoljnog duga, pa bi zemlja mogla da se nađe u problemu u slučaju poremaćaja na svetskom tržištu kapitala ili pogoršanja odnosa sa zemljama iz kojih nam dolaze direktne investicije kojima se finansira spoljni deficit“.

„Ako bi deficit bio veći od tri odsto BDP-a to bi dodatno povećalo zaduživanje, ali i spoljnu neravnotežu, koja bi na kraju mogla da dovede u pitanje makrokonomsku stabilnost“, rekao je Arsić.

Prema njegovim rečima, smanjenje deficita je moguće ostvariti na različite načine kao što su odustajanje, odlaganje ili usporavanje realizacije nekih investicija, usporavanje rasta plata i penzija, povećanje poreza, ostvarenje vanrednih prihoda (prihodi od prodaje državne imovine, legalizacija građevinskih objekata), uključivanje privatnog sektora u realizaciju investicija i tako dalje.

„Što se tiče rasta plata i penzija stvorena su velika očekivanje, pa će biti teško da se opravda njihovo usporavanje, mada ni to nije isključeno“, naglašava ovaj stručnjak.

Arsić podseća i da je prema Zakonu o budžetu za ovu godinu planiran deficit od 2,2 odsto BDP-a, dok je prema fiskalnim pravilima u periodu 2025. – 2027. planiran manjak od najviše 1,5 odsto BDP-a.

To znači, kako je naveo, da bi država mogla da se zaduži za 6-7 milijardi evra.

„Očigledno je da će realizacije planiranih investicija, uz najavljen visok rast plata i penzija, imati za posledicu znatno veći fiskalni deficit, a time i zaduživanje nego što to sledi iz Zakona i fiskalnih pravila“, rekao je Arsić.

Dodao je da plan javnih investicija do 2027. godine, koji je predstavljen krajem prethodne godine, iznosi blizu 17,8 milijardi evra, odnosno oko 4,5 milijardi evra godišnje, što je oko 5,4 odsto očekivanog BDP-a.

Iako ovaj plan ne uključuje sve javne investicije u Srbiji, prema rečima Arsića, dosta je širi od investicija koje su povezane sa Expo 2027. jer uključuju izgradnju puteva, pruga, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, kulturu i drugo širom Srbije.

„Predstavnici Vlade, suprotno praksi u demokatskim zemljama, za sada nisu izašli sa procenom koliko će iznositi investicije koje su vezane za Expo, ali se može oceniti da one ne bi trebalo da budu veće tri milijarde evra. Rashodi bi mogli da budu i manji ako bi država neke investicije, kao što su izgradnja stanova i hotela prepustila privatnom sektoru“, kaže Arsić.

On podseća da su javne investicije tokom prethodne tri godine bile oko sedam odsto BDP-a, odnosno zbirno više od 13 milijardi evra, dok se država u tom periodu zadužila za 9,5 milijardi evra, „što znači da je zaduživenjem finansirano preko 70 odsto javnih investicija, a manje od 30 odsto iz poreskih prihoda“.

„U kojoj meri će se javne investicije u narednom periodu finansirati iz poreza, to zavisi od kretanja tekuće potrošnje, a pre svega plata i penzija, ali i od poreske politike. Ako plate i penzije budu rasle brže od rasta BDP, kao što se najavljuje, prostor za finansiriranja javnih investicija porezima će biti manji. Takođe, potreba za zaduživanjem zavisiće od dinamike realizacije investicija, a dosadašnje iskustvo pokazuje da se većina investicija realizuje sa značajnim kašnjenjem. Imajući u vidu sve prethodno država bi u naredne četiri godine mogla da se zaduži za oko 15 milijardi evra, ali su moguća odstupanja zbog neizvesnosti u pogledu kretanja privrede, plata i penzija, procenta realizacije planiranih investicija, poreske politike i drugo“, kaže Arsić.

Na pitanje da li pristupanje i rangiranje prioritetnih projekata u 2024. godini znači da će neki projekti morati da se odlože ili otkažu zbog izložbe Expo, kako se ne bi ugrozile javne finansije, Arsić je rekao da se odluke o javnim investicijama i politikama donose u uskim krugovima „pa se onda javnost kroz propagandu ubeđuje da su to najbolje odluke“.

„Takav način donošenje odluka nije opravdan jer će se sve investicije ali i tekuća javna potrošnja na kraju finansirati porezima, odnosno iz sredstva svih građana“, kazao je on.

Dodao je da jedan od načina da se smanji fiskalni deficit, a time i zaduživanje države, jeste da se utvrde prioriteti pri investiranju, na osnovu čega bi se donele odluke o odlaganju ili odustajanju od realizacije nekih projekta.

„Pri tome bi bilo važno da se takve de odluke donesu na osnovu ekonomskih i društvenih kriterijuma, a ne osnovu uticaja interesnih grupa“, kaže Arsić.

Prošlogodišnji budžetski deficit manji od planiranog