Banke i analitičari spuštaju procene rasta srpske privrede u 2025: Ko je kriv za probleme u ekonomiji?

Ekonomisti su redom najavljivali da će bruto domaći proizvod (BDP) ove godine ipak biti manji od očekivanog, a koliko tačno znaće se kada se bude video rasplet političke situacije u Srbiji, ali i stanje u geopolitičkim tenzijama između SAD, EU i Kine. S obzirom da je Srbija ambiciozno ušla u javne projekte, koji su sami po sebi opteretili budžet zajedno sa vanrednim davanjima, da je naftni gigant NIS pred vratima sankcija, da država troši velike količine za uvoz struje, da postoje problemi oko Kostolca sa kineskim izvođačima, da Fijat nije ni počeo proizvodnju u Kragujevcu – prema očekivanjima nekih ekonomista godina može da bude i gora. Sve ovo će se preliti i na narednu godinu. Navedeni faktori su svi bili unekoliko očekivani zbog izbora Donadla Trampa u SAD, pada evopske privrede i prethodnog odsustva investicija u energetski sistem, ali i političke odluke da se NIS ostavi u vlasništvu Rusije. Neočekivani su protesti koji traju tri meseca u Srbiji.

„Protesti za sada nisu mnogo uticali, ali ako se to produži i potraje, svakako će taj uticaj postojati. U novembru i decembru protesti nisu uticali na usporavanje, ali postoji mala naznaka usporavanja u januaru. Svakako će biti niži rast BDP-a, ali treba sačekati još malo jer nemamo sve podatke, pa ćemo za jedno dvadesetak dana znati malo više. Još uvek nije jasno kakve su perspektive nemačke privrede, šta će biti sa nekim carinama, naša politička nestabilnost … dosta je toga neizvesno. A pošto se protesti odvijaju u isto vreme sa ovim drugim poremećajima, jako je teško odvojiti koliko je šta uticalo“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. Stagnacija nemačke privrede, zatvaranje preduzeća u Srbiji – sve to prema rečima Arsića nije povezano sa studentskim protestima.

Studenti organizuju proteste širom Srbije već tri meseca zahtevajući da se na transparetan način kazne odgovorni za rušenje nadstrešnice u Novom Sadu i smrt 15 osoba. Ovom protestu su se pridružili mnogi građani. Vodeći političari su u nekoliko navrata optužili studentske proteste za pad priliva stranih direktnih investicija (SDI), kao i zatvaranje nekih fabrika i odlazak investitora.

Prema podacima do kojih je došla Nova Ekonomija, protesti nisu povezani sa padom SDI u zemlji ili sa odlaskom investitora. Pad priliva greenfield investicija u Srbiji je vidljiv unazad nekoliko godina, dok su investitori sa svoje strane, mahom oni iz Nemačke i u sektoru auto-industrije, već ranije najavili teške rezove. Prema mišljenu profesora Arsića, u Srbiji je postala previsoka cena rada, o čemu je već bilo dosta reči. Osim toga, prema njegovim rečima ovi investitori su odlučili da potpuno zatvore svoje pogone, a ne da smanje proizvodnju, što znači da se onda proizvodnja seli na drugu lokaciju. To je poruka da ne treba da računamo na investitore koji računaju na jeftinu radnu snagu, kaže Arsić.

„Što se tiče ekonomije, Srbija je u dubokoj krizi kojoj se ne vidi kraj i to mora da se odrazi na ekonomiju. Krivac za to nisu studenti, nego država koja je prozrokovala krizu. Uzroci krize su dugoročna slabost sistema u Srbiji. Prisutne su i nestabilnosti u svetu, što takođe deluje. Logično je da će taj pad da se produži i na iduću godinu, jer politički efekti ne odlaze tako brzo,“ kaže ekonomista Danilo Šuković.

Narodna banka Srbije je prošlog meseca zadržala prognozu rasta BDP-a zemlje u 2025. godni od 4,5 odsto, dok je prethodno, u novembarskom izveštaju, naglasila da će rast biti u rasponu od četiri do pet odsto u 2025. i 2026. godini. U novom izveštaju, NBS očekuje za 2026. i 2027. godinu rast od četiri do pet odsto.

Rajfajzen banka u svom poslednjem izveštaju očekuje da ipak da ove brojke budu niže.

„Naše očekivanje je da će tekuća dešavanja u zemlji, kao i protekcionističke mere u globalnoj trgovini, ipak imati uticaj na drugačiji ekonomski sentiment ove godine, u odnosu na našu inicijalnu prognozu, koja se zasnivala na rastu BDP-a od 4,3 odsto. Uzevši u obzir nove domaće okolnosti i intenziviranja rizika sa globalnih tržišta (rast cena naftnih derivata i rast protekcionizma u globalnoj trgovini), očekujemo blago usporavanje rasta BDP-a na 3,8 odsto, na osnovu nastavka usporavanja rasta lične potrošnje započetog u trećem kvartalu prošle godine i blagog usporavanja rasta kapitalnih investicija jer tehnička Vlada nije u mogućnosti da operativno deluje oko projekata u toku, a nepoznato je još uvek da li će biti organizovani vanredni izbori“, navodi se u izveštaju Rajfajzena.

Kada je u pitanju lična potrošnja, usporavanje se dešava jer se rast zarada više usmerava na štednju umesto u tekuću potrošnju, a prema očekivanjima bankara situacija će se nastaviti i ove godine jer se očekuje usporavanje rasta zarada, a sa druge strane povećane su neizvesnosti na domaćem tržištu. Oni očekuju i usporavanje rasta stranih direktnih investicija, naročito iz EU, pod uticajem globalnih i domaćih dešavanja.

Srbija za sada ima investicioni kreditni rejting samo od agencije Standard and Poor’s (S&P), dok je agencija Fitch nedavno ostavila rejting na istom nivou, na korak do investicionog, sa pozitivnim izgledima. Ova ocena je na snazi od avgusta prošle godine, a kako agencija ocenjuje, uticaj trenutne situcije na sve ostale politike u zemlji treba da bude mali. Prema njihovom stavu, ono što već duže vreme utiče negativno na kreditni rejting države su loše ocene za političku stabilnost, vladavinu prava, ali i prava poverilaca. Sve navedeno „ima negativan uticaj na kreditni profil“, stoji u izveštaju Fitch-a.

U ovoj godini Srbija još treba da dobije pregled stanja i rejting od još jedne agencije, Moody’s, ali kod njih država treba da prođe još dva nivoa da bi dostigla investicioni. Sve su naznake da ni u ovoj godini Srbija neće moći da se zadužuje pod povoljnijim uslovima koje su lokalni političari toliko potencirali i predstavljali kao svojevrsni trijumf domaćih napora.