Srbija već dve godine beleži oštar pad potpuno novih, „greenfield“ stranih direktnih investicija

Kada se govori o stranim direktnim investicijama u Srbiji, vodeći političari i ekonomisti često znaju samo za superlative. Pominjemo se kao atraktivna investiciona lokacija i kao zemlja koja privlači najveći broj novih investicija u regionu. Ali prema metodologiji platnog bilansa koju koristi Narodna banka Srbije, a koju je osmislio Međunarodni monetarni fond, u SDI ulaze i reinvestirane dobiti, krediti povezanih kompanija, akvizicije, koncesije i drugi oblici priliva stranih investitora. One koje su potpuno nove, takozvane greenfield investicije, po podacima koje je Nova ekonomija dobila od Razvojne agencije Srbije (RAS), najmanje su zastupljene. Samo u prošloj godini, iako je brojka za ukupne strane investicije premašila četiri milijarde evra, vrednost greenfield investicija bila je na 244,6 miliona evra. Ostatak su stari investicioni znanci.

Zašto Srbija ne može da privuče više novih, svežih investitora, uprkos tome što je ekonomija jaka, a osvedočeni investicioni rejting dodaje sigurnost za investitore?

Od rizika koje investitori posmatraju kada treba novac negde da ulože, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, izdvaja precenjeni kurs dinara koji stavlja izvoz u loš položaj, neopredeljenu politiku zemlje, ali i podatke koji nisu tako ružičasti kao što ih predstavlja aktuelna vlast.

„Stvari će se još više zaoštriti zbog SAD i EU, koji još od kovida gledaju da ne zavise od uvoza. Naša geopolitika, malo smo ovamo i tamo, i sa Rusima i sa Kinezima i sa EU, sve to počinje da nas košta“, kaže Rajić i dodaje da će u narednim godinama biti to biti sve vidljivije. U toj situaciji kada se svet jasno deli, ne možemo da budemo neutralni. Konkurentnost naše privrede je u protekle četiri godine opala za 30 do 35 odsto u izvozu. U proteklih godinu dana smo radili studijske analize za šest stranih kompanija koje su htele da dođu u Srbiju, a gledali su osim nas i još neke druge zemlje istočne Evrope i u regionu. Od tih šest nijedna neće doći ovde, možda će jedna. Sve su bile zainteresovane za neku vrstu greenfield investicija i sve su proizvodne“, kaže Rajić.

Dodatno je prema njegovim rečima i nedostatak radne snage ono što je problem za investitore.

U prilivu SDI u 2022. godini koja je bila i najbolja za greenfield, od ukupnih stranih ulaganja, grinfild su iznosila 1,3 milijardu evra, što je najveći priliv novih SDI u poslednjih pet godina.

Ostalih godina nismo dostigli ovaj nivo, naime u 2020. godini novih investicija je bilo 820,2 miliona evra (ukupno svih SDI tri milijarde evra), naredne 885,2 miliona evra (ukupne 3,44 milijarde evra). U prošloj godini kreće pad, pa je greenfield iznosio 679,2 miliona evra (ukupno 4,5 milijardi evra) i u ovoj 244,6 miliona evra do sada prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS) od više od 4,4 milijarde. Agencija nam nije dostavila datum, već su naveli da je ovo „poslednji podatak“ koji oni imaju u bazi. Ako je podatak i vezan za prva dva kvartala 2024. godine i dalje je značajnije manje greenfield investitora od onih koji već rade u Srbiji.

Podatak o ukupnom broju je iznela ranije u decembru guverner NBS Jorgovanka Tabaković da su do kraja novembra SDI iznosile 4,46 milijardi evra.

„Investicija od 400 miliona evra na godišnjem nivou i nije tako mala cifra, pitanje je odakle dolaze. One se godinama već kreću na nekom stabilnom nivou, ali je jako bitno i da imamo reinvestiranje i posebno ako se uporedimo sa regionom smo zadovoljni u tom smislu. Činjenica je da su one relativno niske dodatne vrednosti. Uglavnom nam se investicije zasnivaju na resursnoj bazi, tu najviše Kinezi investiraju, dok evropske investicije imaju višu dodatnu vrednost, ali je činjenica i da bi trebalo da se poveća finalizacija proizvoda. U uslugama ima dosta investicija i u IT sektor, ali to je uslužna delatnost nema tu stvarno nekih novih IT rešenja“, kaže pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Podaci su uvek podložni tumačenjima i promenama metodologije, pri čemu smo to jasno videli kada je u pitanju procena rasta BDP Srbije za prošlu godinu, koja nam je u potpunosti i promenila druge podatke. I ovaj podatak o greenfield investicijama naša redakcija je dobila tek kada je uputila zahtev za informacije od javnog značaja. Rajić navodi da investitorima revidiranje ili ulepšavanje podataka uvek smeta.

„Mi te podatke i ne možemo da dobijemo često se kriju i opala je transparetnost u poslednjih 4-5 godina. Dešava da neko najavi neku investiciju, potpiše se memorandum o saradnji, međutim ništa se ne realizuje, novac se registruje da je ušao, a niko ne isprati da li se to realizovalo. I taj novac koji se sada reinvestira dolazi od onih stranih firmi koje se ovde osećaju mnogo zaštićenije nego domaće firme. Zbog toga imamo sve više naših firmi koje premeštaju u okolne zemlje poslovanje. Danas više ne može da se proda ružičasta slika o Srbiji, pa je to i razlog zato je vlast posegnula za projektima kao što je rudnik litijuma i Expo,“ objašnjava Rajić koji dodaje da je u evidentan nedostatak novca, iako se vlasti hvale rekordnim primanjima.