Kvartalni monitor: Krediti za mlade i besplatni prevoz mogli bi da prodube deficit

Najavljeni studentski krediti za stanove mogli bi da poguraju fiskalni deficit na viši nivo od planiranog, a isto se može desiti i sa besplatnim javnim prevozom, kažu profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

S obzirom da je država napustila obećani plan smanjenja deficita i opredelila se da narednih godina drži deficit na nivou od tri odsto zbog investicionih javnih planova, ostaje pitanje kako će nova obećanja vlasti o davanjima budžeta uticati na fiskalni deficit . I u prošlom periodu se Srbija prilično zaduživala, a kako stvari stoje dugovi će se umnožavati.

„Zadužićemo se 8,5 milijardi evra sledeće tri godine da bismo finansirali deficit, ukoliko deficit ostane kaošto je planiran i dostignemo projektovan rast BDP-a,“ kaže Milojko Arsić iz Kvartalnog monitora.

Prema njihovom mišljenju već je doneto niz odluka za sledeću godinu zbog čega i misle da će deficit biti veći od tri odsto pa treba razmisliti o nekim eventualnim uštedama ili odustajanju od nekih projekata.

U toku 2024. Srbija je ostvarila rast i rezultat je znatno bolji nego u drugim zemljama, a očekuje se povećanje BDP-a od četiri odsto sledeće godine ali i rast deficita koji su više nego duplirani u ovoj godini.

Značajno povećanje deficita tekućeg platnog bilansa je trend koji će verovatno da se nastavi i u narednim godinama, kažu ekonomisti.

„Vidimo pogoršanje u svim segmentima tekućeg platnog bilansa. Ove godine je deficit tekućeg bilansa na 5,5 odsto do šest odsto, a bio je 2,4 odsto u prošloj godini. Pitanje je da li ćemo imati dovoljno investicija u narednim godinama da pokrijemo ovaj deficit. Spoljnotrgovinski bilans je najviše pogoršan, ali se i suficit u uslugama smanjuje“, objašnjava Arsić.

Domaća tražnja obuhvata privatnu, državnu potrošnju i stope investicija, i to je potrebno kada naši partneri stagniraju, da preuzme primat u rastu ekonomije. Problem je što je za malu privredu kao što je srpska, izvozna tražanja ključna za rast. Ekonomisti bi voleli i da vide plan privrednog rasta koji se ne oslanja duže u budućnosti isključivo na potrošnju kao pokretač rasta, jer takva privreda nije održiva.

„Jedna od mera koja može da pogorša situaciju su sankcije SAD prema Kini ili ograničavanje rada u prijateljskim zemljama, što može da utiče na Srbiju. Moguće je da će SAD odustati od toga. Stopa rasta u narednoj godini bi mogla da bude četiri odsto, a tražnja će ponovo biti glavni pokretač. Dva su razloga – stagnacija u Evropi i smanjena konkurentnost srpske privrede. U ovom srednjem stadijumu razvijenosti, a da bi prešli u grupu razvijenih ekonomija, potrebno je veće oslanjanje na domaće investicije i rast učešća visokotehnoloških delatnosti. Takođe bolji rad institucija i njihovo usvajanje dobrih zakona i primena“, kaže Arsić.

Visok prag domaće tražnje urokuje povećanje spoljnog deficita i i pritisak na inflaciju. Inflacija je ralativno visoka i ne pada, a prema rečima ekonomista  stagnacija inflacije na fiksnom nivou oko gornje granice Narodne banke Srbije (NBS) je ono što zahteva oprez.

Ekonomisti očekuju da će prosečna inflacija će biti oko četiri odsto za sledeću godinu. Ukoliko ne bude većih potresa na spoljnem planu, kamatne stope bi trebalo da idu na niže nivoe u narednoj godini prema mišljenju profesora okupljenih oko Kvartalnog monitora.

Trošićemo i gradićemo, ali šta ćemo proizvoditi i izvoziti narednih godina?