Trošićemo i gradićemo, ali šta ćemo proizvoditi i izvoziti narednih godina?

Iako ekonomisti od početka godine naglašavaju da će izvoz imati negativan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno da će nam se spoljnotrgovinski deficit značajno uvećati, ovim problemom se političari na vlasti nisu ni bavili. Skoncentrisanost onih koji osmišljavaju ekonomsku politiku na javne investicije i potrošnju ostaviće sektor izvoza verovatno u još goroj poziciji, koja je ionako loša poslednjih decenija. Jedini pomak koji bi mogao da pomogne lokalnom izvozu su potpisani sporazumi o trgovini sa nekim novim tržištima, ali će pre nego što krenu da se primenjuju verovatno proći godine, što je luksuz koji sektor izvoznika sebi ne može da priušti.

Oni koji se bave izvozom u Srbiji odavno ne vide računicu i zbog fiksnog kursa dinara, što im smanjuje konkurentnost, o čemu je Nova Ekonomija već pisala. Sa svoje strane Evropska unija (EU) sa kojom i najviše i poslujemo , prolazi kroz krizu koja  prema mišljenju ekonomista neće tako brzo biti gotova.

„Spoljnotrgovinski deficit je ponovo krenuo da raste, bili su periodi ranije kada je on bio i veći, pa je krenuo i da se popravlja, ali sada vidimo da ponovo raste i to je jedna negativna tendencija koja govori o lošoj struktuiranosti tog izvoza. Jedan od problema i jeste kurs dinara jer vidimo da  se inflacija iz inostranstva se prelila na nas. Ja se sa ovim ne bavim, ali mislim da je zadatak NBS bio da targetira tu inflaciju, a ne toliko stabilnost same valute. Evro je čak i slabio, a dinar je imao periode jačanja, ali sve to negativno deluje jer je naše glavno izvozno tržište EU,“ kaže Predrag Bjelić, profesor Međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu.

Šta bi moglo da pomogne izvoznicima u trenutku kada je Evropa u recesiji, kada potpisani sporazumi o trgovini tek treba da zažive i lokalna valuta smanjuje konkurentnost izvoza? Profesor Bjelić je stava da bi se mogla dati neka vrsta pomoći ili subvencija ovim preduzećima,“ jer videli ste čak da je i Kina najavila pre nekoliko dana paket pomoći upravo namenjen malim i srednjim preduzećima, a inače su oni i poznati kao neko ko manipuliše tim kursom juana“.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 24,45 milijardi, što je čini rast od 1,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 32,2 milijardi, što predstavlja povećanje od 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit je uvećan 19,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, prema RZS.

Evropa

U novembarskom Izveštaju o inflaciji Narodna banka Srbije (NBS) je potvrdila projekciju rasta BDP-a za ovu godinu na nivou od 3,8 odsto.

„U naredne dve godine i dalje očekuje rast ekonomije u rasponu od 4 odsto do 5 odsto, pri čemu se sada očekuje veći doprinos rasta domaće tražnje u odnosu na avgustovski izveštaj. Dakle, ove i narednih godina, očekuje se da će privatna potrošnja imati značajan doprinos rastu BDP-a, a zahvaljujući rastu zaposlenosti i zarada. Investicije, na čelu sa infrastrukturnim projektima i program EKSPO 2027 će takođe imati značajan doprinos rastu domaće ekonomije, a usled uvećanih investicija, uvoz će brže rasti od izvoza, pa će neto izvoz imati negativan doprinos rastu BDP-a,“ objašnjavaju ekonomisti Rajfajzen banke u svom poslednjem izveštaju.

Ekonomisti generalno ne vide da je brz oporavak EU moguć u narednom periodu, a da bi koliko toliko pomogla privredu, centralna banka, prema očekivanjima, treba i na dalje da spušta kamatne stope. Ukoliko je u tome ponovo ne bude sprečila inflacija, koja može uglavnom doći od rasta cena struje, gasa i nafte, koje gura turbulentna geopolitika.

Ekonomisti Rajfajzena i dalje očekuju da će pad kamatnih stopa u EU imati pozitivan efekat na rast njene ekonomije, iako nova protekcionistička politika automobilske industrije prema Kini u kombinaciji sa niskim ulaganjima u razvoj nove tehnologije, kao i najava novog američkog predsednika o jačanju protekcionističke politike prema EU, „umanjuje izglede brzog oporavka ekonomije evrozone“. To ima manji uticaj na domaću industriju, a veći na izvoz, objašnjavaju bankari.

Prema istraživanju Erste Grupe, u novembru je brzi kompozitni PMI indeks (Indeks menadžera nabavke) evrozone pao dublje u teritoriju recesije, pri čemu je vrednost pala za 1,9 poena i dostigla 48,1 poen u odnosu na prethodni mesec. Ovo je označilo značajan pad i nagovestilo da je privreda evrozone skliznula u kontrakciju u četvrtom kvartalu. Štaviše, o značajnom usporavanju privredne aktivnosti svedoči pad porudžbina i podbačaj proizvodnog sektora. Sve u svemu, spoljno okruženje je izvor negativnih rizika za naše trenutne prognoze rasta, naglašavaju iz Erste Grupe.

Sporazumi o trgovini

Potpisani sporazumi o trgovini i sa Kinom i Egiptom, kao i onaj o kome se pregovara sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) se još uvek se ne odražavaju na izvoz, odnosno onaj sa Kinom ima dobar efekat, ali i neke uslove koji nama ne idu u korist u potpunosti.

Sa Egiptom završavamo, sa UAE još se pregovara, ali to sve zavisi od pregovaranih uslova. Svaki sporazum otvara vrata, ali tu je potrebno ispuniti neke uslove. Ako imate sporazum ne znači da ćete moći da iskoristite sve, jer na primer za meso morate da imate razmenjene i usklađene veterinarske sertifikate. To je sa Kinom trajalo par godina da se se uspostavi, pošto smo mi imali liberalizaciju za poljoprivredne proizvode i pre Sporazuma o slobodnoj trgovini, objašnjava profesor Bjelić.

Prema njegovim rečima, osim što ti sporazumi liberalizuju carine, imate veliku prepreku koja je ugrađena u te sporazume, a to su pravila porekla.

„Samo one produkte čija supstanca u proizvodu prelazi 50 odsto kao domaće možete da izvezete preferencijalno. Kod EU mi imamo dodatnu olakšicu jer ima poseban sporazum pod nazivom Sporazum o pan-evro-mediteranskim pravilima porekla koji nam omogućuje da na primer iz Severne Makedonije uvezemo sirovinu, iz Nemačke uvezemo sirovinu, preradimo i izvozimo u EU jer objedinjujemo poreklo. Dakle ne samo srpske proizvode. U tom sporazumu je i Egipat, ali mi moramo da zaključimo sa njima i sporazum o carinskoj saradnji da bi mogli to da primenjujemo i sa Egiptom, a sada ih primenjujemo u odnosima sa EU, EFTO-m,  CEFT-om i Turskom. To daje jednu posebnu dimenziju u odnosima sa EU jer se tako uključujemo u globalne lance, što nemamo sa Kinom. A to sve zavisi od toga kako su ti preferencijali pregovarani. Jer to sve zavisi od sektora do sektora i na primer vidi se u sporazumu sa Egiptom da neki sektori nisu uopšte pregovarani, a potencijalno su bitni.

Bjelić objašnjava kako potencijalna velika neravnoteža u spoljnotrgovinskom deficitu može da deluje i na valutu, ali i devizne rezerve zemlje. Vodeći ekonomski političari u zemlji zato i potenciraju visoke rezerve kojim država raspolaže, ali i stabilnost kursa. Ali ako se loša situacija sa izvozom prolongira, a i priliv investicija smanji zbog geopolitičke situacije, država će morati da reaguje.

„Spoljnotrgovinski deficit je u redu ako imate odakle da ga finansirate.  Nama su jedan od izvora strane direktne investicije (SDI). Ako to nije moguće, a i one su malo nestabiln izvor, mogu da se povuku , sledi zaduživanje. Onda to vodi ka tome da se spoljna neravnoteža prelije na ravnotežu u domaćoj privredi pa se stvara sve veći pritisak na kurs. Ta neravnoteža aktivira onda nešto što se zove automatski mehanizam uravnoteženja platnog bilansa. On u stvari devalvira vrednost valute da bi povećao izvoz i da bi to doveo u ravnotežu, pa se onda koriste sve više rezerve i sve se teže održava kurs u tako ekstremnim situacijama,“ kaže Bjelić.

Kako će Trampova politika oblikovati budućnost tržišta