Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
U ekonomskom manifestu tokom svoje kampanje, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je jasno postavio akcenat na smanjenje poreza, veću deregulaciju, pojačani protekcionizam kroz uvođenje većih carinskih stopa i migrantsko pitanje – što bi moglo dovesti do kratkoročnog rasta na američkim tržištima, ali i do potencijalno povećanih oscilacija na tržištima širom sveta.
Kao i u prvom terminu kada je ušao u Belu kuću, Trampov drugi mandat je izazvao snažne reakcije na tržištu, a one su ovaj put zasnovane na njegovom delovanju u prvom mandatu i najavama iz poslednje predsedničke kampanje.
Stručnjaci smatraju da bi Trampovo predsedavanje moglo da pomeri globalnu ekonomiju ka većem nacionalizmu i protekcionizmu, dovodeći u pitanje postojeće saveze i trgovinske norme, istovremeno utičući na ulaganja u zelene tehnologije i povećavajući volatilnost na međunarodnim tržištima.
Takođe, ističu preplitanje politike i ekonomije i kada je reč o Srbiji, te smatraju kako su od posebne važnosti odnosi među zvaničnicima naše zemlje i iz Trampovog bliskog okruženja, ali da će jedno od bitnijih pitanja koje će na neki način uticati na Srbiju, biti i strateško rivalstvo između SAD i Kine.
Niži korporativni porezi bi mogli učiniti SAD privlačnijim za poslovna ulaganja i smanjiti troškove poslovanja u zemlji
Analizirajući šta je u svojoj izbornoj trci Tramp isticao kao glavne pravce svoje ekonomske strategije, kompanijama je najviše „zapalo za oko“ najavljeno smanjenje poreza, potencijalno na 15 odsto za robu proizvedenu u Sjedinjenim Državama.
„Niži korporativni porezi bi mogli učiniti SAD privlačnijim za poslovna ulaganja i smanjiti troškove poslovanja u zemlji što, zauzvrat, može ojačati globalnu konkurentnost američkih firmi i podstaći zapošljavanje u određenim industrijama“, ističe Nikola Avramović, viši direktor za finansijske usluge u Alvarez&Marsal za Austriju i Centralnu i Istočnu Evropu.
Sa druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandar Milošević za Novu ekonomiju kaže kako je „priču oko smanjenja poreza“ potrebno sagledati i iz drugog ugla, te da upravo ovo smanjenje poreza očekuju i mnogi važni akteri, među kojima su i donatori koji su podržali Trampa na njegovom putu ka drugom predsedničkom mandatu.
„Korelaciju sa planom o smanjenju poreza možemo naći u njegovom prvom mandatu kada je to isto sprovodio – za šta je pokupio zasluge, ali je bitno istaći da je to komplikovan proces i da je pitanje koliko sam predsednik zaista ima moć, a koliko je Kongres samostalan“, kaže Milošević.
Tramp ističe kako mu je u ekonomskom planu uvođenje sveobuhvatnih carina od deset do 20 odsto na uvezenu robu, a tu posebno izdvaja Kinu, za čije uvezene proizvode želi da postavi carine na 60 odsto. Tokom svog prethodnog mandata, a i kao nedavni kandidat, Tramp je u javnom diskursu nastavio da eksplicitno ističe da će carine podstaći američku (domaću) proizvodnju, otvoriti nova radna mesta i time doneti milijarde dolara za plaćanje drugih političkih inicijativa – poput smanjenja poreza.
„Trampova trgovinska politika i predložene tarife na uvezenu robu imaju za cilj da podstaknu proizvodnju u SAD, a ovaj protekcionistički pristup može koristiti nekim domaćim industrijama smanjenjem konkurencije od strane uvoza, što potencijalno dovodi do rasta broja radnih mesta u proizvodnji u SAD i povećanja investicija“, smatra Avramović.
Kako on objašnjava, „povećani protekcionizam u SAD može dovesti do bekstva kapitala ka sigurnijim destinacijama, podižući vrednost dolara i istovremeno stvarajući pritisak na valute na tržištima u razvoju koja se oslanjaju na izvoz“.
Takođe, potrebno je sagledati i „drugu stranu medalje“ – potencijalne posledice po trgovinske odnose usled potencijalnog uvođenja i/ili rasta određenih carina.
„Sudeći po tome šta je Tramp govorio tokom kampanje, možemo zaista očekivati podizanje carina, ali pre svega u vidu faznog podizanja“, navodi Milošević i objašnjava kako je ovo „jedan od pregovaračkih aduta koje bi on mogao da primeni, ali da bi to moglo izazvati kontraakcije trgovinskih partnera i pojačane tenzije u globalnoj trgovini, posebno sa Kinom, Meksikom i EU“.
Takođe, 2026. godina će biti veoma važna na polju međunarodnih ekonomskih odnosa, budući da će tada trgovinski Sporazum između SAD, Meksika i Kanade (USMCA) biti predmet revizije – Trampovim povratkom možemo očekivati da se potencijalno mogu izneti novi zahtevi Meksiku koji ima rastuće ekonomske veze sa Kinom.
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD izazvala je nagle promene na tržištima odmah po objavi rezultata, te tako berzanski indeksi beleže rast, dolar jača u odnosu na evro i britansku funtu, a bitkoin je dostigao tada svoj rekord.
Avramović ističe kako „investitori imaju tendenciju da pozitivno gledaju na Trampovo smanjenje poreza i planove za deregulaciju, jer to može povećati korporativne profite i podstaći kapitalna ulaganja“.
„Istorijski gledano, tržišta su pozitivno reagovala na Trampove prethodne politike o smanjenju poreza i deregulaciji, a ako Tramp nastavi sa svojim proposlovnim stavom, određeni sektori kao što su finansije, energetika i proizvodnja bi mogli da dožive rast cena akcija“, navodi Avramović.
Sa ovim je saglasan i Milošević koji navodi kako nam „tržište jasno poručuje da ima poverenje u Trampove politike, što se odražava na pad cene zlata i na jačanje dolara“.
„Pitanje je da li će doći do bekstva iz nekih drugih valuta u dolar, ali, sa druge strane, potrebno je obratiti pažnju kakav će biti stav novog predsednika prema Sistemu federalnih rezervi, budući da je FED (centralna banka SAD) nezavisna institucija na čije odluke o kamatnim stopama i monetarnoj politici politički lideri ne bi trebalo da utiču“, smatra Milošević.
Generalno posmatrano, potencijalni pritisci na FED da, na primer, održava niske kamatne stope mogu izazvati pregrevanje ekonomije i inflaciju, dovesti do nesigurnosti među investitorima, stvoriti „sukobe“ između fiskalne i monetarne politike i ugroziti globalnu percepciju dolara kao stabilne valute, što bi destabilizovalo američku i svetsku privredu.
Tržište jasno poručuje da ima poverenje u Trampove politike, što se odražava na pad cene zlata i na jačanje dolara
„Trampova podrška tradicionalnim energetskim industrijama, uključujući naftu i prirodni gas, mogla bi da stimuliše proizvodnju u SAD“, navodi Avramović i objašnjava kako bi njegova „energetska politika potencijalno dovelo do nižih cena nafte“.
On navodi kako „smanjenjem propisa o proizvodnji energije, Tramp može povećati mogućnosti zapošljavanja u ovim industrijama i smanjiti troškove energije u zemlji, od čega će imati koristi sektori koji se u velikoj meri oslanjaju na energiju, kao što su proizvodnja i logistika“.
Sliku iz drugog ugla daje Milošević, koji kaže kako je upravo „smanjenje regulacije – nešto čemu opet teže važni ljudi, donatori oko Trampa – što se ogleda u kreiranju novog departmana za efikasnost, za koje još uvek u potpunosti nije jasan sistem rada“.
Govoreći o aktuelnim pitanjima koja se odnose na klimatske promene, on objašnjava kako je potrebno videti i ko će voditi Agenciju za zaštitu životne sredine.
„Potencijalno će kroz smanjenje regulacije doći do ukidanja određenih ograničenja koja se odnose na zaštitu životne sredine, promovisanje fosilnih goriva – što će dati različite efekte na američke kompanije, te bi se tako potencijalni veći prilivi mogli preliti i na stanovništvo, ali bi dugoročno bilo otvoreno pitanje problema sa klimatskim promenama“, zaključuje Milošević.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Srbija Vesti iz izdanja građevinska industrija
Kod nas je razvijena šema izvlačenja novca, i to preko čitave mreže podizvođača i njihovih podizvođača, firmica koje su osnovane nekoliko meseci pre projekata na kojima su angažovane. Institucije koje bi tim...
Zakon je tako napravljen da nije u službi da pomogne, već samo da kazni. Ovde sve nekako ide u kontru, samo da ne uspeš, samo da se ne desi. Mislim da je to baš veliki problem. Kada bi, recimo, takvi zakoni postojali u Njujorku i Parizu, tamo ne bi mogao da radi nijedan restoran, ne bi ispunio nijedan zahtev
Male su šanse da se Ana Brnabić, koja obavlja funkciju predsednice Narodne skupštine, vrati na mesto premijera, smatraju sagovornici Danasa....
Studenti u blokadi u 9.30 časova pod parolom "Na korak od pravde" krenuli su peške za Novi Sad....
Lider SDS i bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je aktuelni režim najavljenom ostavkom premijera Vučevića i padom Vlade definitivno odbio jedan od ključnih z...
Među okupljenim građanima koji su danas pozdravili studente koji su iz Zemuna krenuli peške ka Batajnici uputivši se u Novi Sad, bio je i bivši premijer Mirko Cvetković....
Deca rođena uoči i posle petog oktobra, najsvetlije tačke u srpskoj novijoj istoriji, kada su njihovi roditelji, građanke i građani Srbije konačno uspeli da sruše ratnozločinački režim Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, čiji deo su bil...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVEОбавештења