Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
U ekonomskom manifestu tokom svoje kampanje, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je jasno postavio akcenat na smanjenje poreza, veću deregulaciju, pojačani protekcionizam kroz uvođenje većih carinskih stopa i migrantsko pitanje – što bi moglo dovesti do kratkoročnog rasta na američkim tržištima, ali i do potencijalno povećanih oscilacija na tržištima širom sveta.
Kao i u prvom terminu kada je ušao u Belu kuću, Trampov drugi mandat je izazvao snažne reakcije na tržištu, a one su ovaj put zasnovane na njegovom delovanju u prvom mandatu i najavama iz poslednje predsedničke kampanje.
Stručnjaci smatraju da bi Trampovo predsedavanje moglo da pomeri globalnu ekonomiju ka većem nacionalizmu i protekcionizmu, dovodeći u pitanje postojeće saveze i trgovinske norme, istovremeno utičući na ulaganja u zelene tehnologije i povećavajući volatilnost na međunarodnim tržištima.
Takođe, ističu preplitanje politike i ekonomije i kada je reč o Srbiji, te smatraju kako su od posebne važnosti odnosi među zvaničnicima naše zemlje i iz Trampovog bliskog okruženja, ali da će jedno od bitnijih pitanja koje će na neki način uticati na Srbiju, biti i strateško rivalstvo između SAD i Kine.
Niži korporativni porezi bi mogli učiniti SAD privlačnijim za poslovna ulaganja i smanjiti troškove poslovanja u zemlji
Analizirajući šta je u svojoj izbornoj trci Tramp isticao kao glavne pravce svoje ekonomske strategije, kompanijama je najviše „zapalo za oko“ najavljeno smanjenje poreza, potencijalno na 15 odsto za robu proizvedenu u Sjedinjenim Državama.
„Niži korporativni porezi bi mogli učiniti SAD privlačnijim za poslovna ulaganja i smanjiti troškove poslovanja u zemlji što, zauzvrat, može ojačati globalnu konkurentnost američkih firmi i podstaći zapošljavanje u određenim industrijama“, ističe Nikola Avramović, viši direktor za finansijske usluge u Alvarez&Marsal za Austriju i Centralnu i Istočnu Evropu.
Sa druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandar Milošević za Novu ekonomiju kaže kako je „priču oko smanjenja poreza“ potrebno sagledati i iz drugog ugla, te da upravo ovo smanjenje poreza očekuju i mnogi važni akteri, među kojima su i donatori koji su podržali Trampa na njegovom putu ka drugom predsedničkom mandatu.
„Korelaciju sa planom o smanjenju poreza možemo naći u njegovom prvom mandatu kada je to isto sprovodio – za šta je pokupio zasluge, ali je bitno istaći da je to komplikovan proces i da je pitanje koliko sam predsednik zaista ima moć, a koliko je Kongres samostalan“, kaže Milošević.
Tramp ističe kako mu je u ekonomskom planu uvođenje sveobuhvatnih carina od deset do 20 odsto na uvezenu robu, a tu posebno izdvaja Kinu, za čije uvezene proizvode želi da postavi carine na 60 odsto. Tokom svog prethodnog mandata, a i kao nedavni kandidat, Tramp je u javnom diskursu nastavio da eksplicitno ističe da će carine podstaći američku (domaću) proizvodnju, otvoriti nova radna mesta i time doneti milijarde dolara za plaćanje drugih političkih inicijativa – poput smanjenja poreza.
„Trampova trgovinska politika i predložene tarife na uvezenu robu imaju za cilj da podstaknu proizvodnju u SAD, a ovaj protekcionistički pristup može koristiti nekim domaćim industrijama smanjenjem konkurencije od strane uvoza, što potencijalno dovodi do rasta broja radnih mesta u proizvodnji u SAD i povećanja investicija“, smatra Avramović.
Kako on objašnjava, „povećani protekcionizam u SAD može dovesti do bekstva kapitala ka sigurnijim destinacijama, podižući vrednost dolara i istovremeno stvarajući pritisak na valute na tržištima u razvoju koja se oslanjaju na izvoz“.
Takođe, potrebno je sagledati i „drugu stranu medalje“ – potencijalne posledice po trgovinske odnose usled potencijalnog uvođenja i/ili rasta određenih carina.
„Sudeći po tome šta je Tramp govorio tokom kampanje, možemo zaista očekivati podizanje carina, ali pre svega u vidu faznog podizanja“, navodi Milošević i objašnjava kako je ovo „jedan od pregovaračkih aduta koje bi on mogao da primeni, ali da bi to moglo izazvati kontraakcije trgovinskih partnera i pojačane tenzije u globalnoj trgovini, posebno sa Kinom, Meksikom i EU“.
Takođe, 2026. godina će biti veoma važna na polju međunarodnih ekonomskih odnosa, budući da će tada trgovinski Sporazum između SAD, Meksika i Kanade (USMCA) biti predmet revizije – Trampovim povratkom možemo očekivati da se potencijalno mogu izneti novi zahtevi Meksiku koji ima rastuće ekonomske veze sa Kinom.
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD izazvala je nagle promene na tržištima odmah po objavi rezultata, te tako berzanski indeksi beleže rast, dolar jača u odnosu na evro i britansku funtu, a bitkoin je dostigao tada svoj rekord.
Avramović ističe kako „investitori imaju tendenciju da pozitivno gledaju na Trampovo smanjenje poreza i planove za deregulaciju, jer to može povećati korporativne profite i podstaći kapitalna ulaganja“.
„Istorijski gledano, tržišta su pozitivno reagovala na Trampove prethodne politike o smanjenju poreza i deregulaciji, a ako Tramp nastavi sa svojim proposlovnim stavom, određeni sektori kao što su finansije, energetika i proizvodnja bi mogli da dožive rast cena akcija“, navodi Avramović.
Sa ovim je saglasan i Milošević koji navodi kako nam „tržište jasno poručuje da ima poverenje u Trampove politike, što se odražava na pad cene zlata i na jačanje dolara“.
„Pitanje je da li će doći do bekstva iz nekih drugih valuta u dolar, ali, sa druge strane, potrebno je obratiti pažnju kakav će biti stav novog predsednika prema Sistemu federalnih rezervi, budući da je FED (centralna banka SAD) nezavisna institucija na čije odluke o kamatnim stopama i monetarnoj politici politički lideri ne bi trebalo da utiču“, smatra Milošević.
Generalno posmatrano, potencijalni pritisci na FED da, na primer, održava niske kamatne stope mogu izazvati pregrevanje ekonomije i inflaciju, dovesti do nesigurnosti među investitorima, stvoriti „sukobe“ između fiskalne i monetarne politike i ugroziti globalnu percepciju dolara kao stabilne valute, što bi destabilizovalo američku i svetsku privredu.
Tržište jasno poručuje da ima poverenje u Trampove politike, što se odražava na pad cene zlata i na jačanje dolara
„Trampova podrška tradicionalnim energetskim industrijama, uključujući naftu i prirodni gas, mogla bi da stimuliše proizvodnju u SAD“, navodi Avramović i objašnjava kako bi njegova „energetska politika potencijalno dovelo do nižih cena nafte“.
On navodi kako „smanjenjem propisa o proizvodnji energije, Tramp može povećati mogućnosti zapošljavanja u ovim industrijama i smanjiti troškove energije u zemlji, od čega će imati koristi sektori koji se u velikoj meri oslanjaju na energiju, kao što su proizvodnja i logistika“.
Sliku iz drugog ugla daje Milošević, koji kaže kako je upravo „smanjenje regulacije – nešto čemu opet teže važni ljudi, donatori oko Trampa – što se ogleda u kreiranju novog departmana za efikasnost, za koje još uvek u potpunosti nije jasan sistem rada“.
Govoreći o aktuelnim pitanjima koja se odnose na klimatske promene, on objašnjava kako je potrebno videti i ko će voditi Agenciju za zaštitu životne sredine.
„Potencijalno će kroz smanjenje regulacije doći do ukidanja određenih ograničenja koja se odnose na zaštitu životne sredine, promovisanje fosilnih goriva – što će dati različite efekte na američke kompanije, te bi se tako potencijalni veći prilivi mogli preliti i na stanovništvo, ali bi dugoročno bilo otvoreno pitanje problema sa klimatskim promenama“, zaključuje Milošević.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Srbija Vesti iz izdanja građevinska industrija
Kod nas je razvijena šema izvlačenja novca, i to preko čitave mreže podizvođača i njihovih podizvođača, firmica koje su osnovane nekoliko meseci pre projekata na kojima su angažovane. Institucije koje bi tim...
Zakon je tako napravljen da nije u službi da pomogne, već samo da kazni. Ovde sve nekako ide u kontru, samo da ne uspeš, samo da se ne desi. Mislim da je to baš veliki problem. Kada bi, recimo, takvi zakoni postojali u Njujorku i Parizu, tamo ne bi mogao da radi nijedan restoran, ne bi ispunio nijedan zahtev
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVEОбавештења