Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi dinara emisije iz januara. Srbija se zadužuje ovog puta preko hartija od vrednosti denominovanih u dinarima, po kuponskoj stopi od 5,25 odsto (polugodišnja isplata kupona), sa datumom dospeća 27. jula 2035. godine, saopštila je Uprava. Sa ovom rundom zaduženja, ako bude dovoljno zainteresovanih investitora, ovogodišnje zaduženje Srbije u apsolutnim brojkama će dostići 7,2 milijarde evra.
U prethodne dve aukcije istih obveznica raspoloženje investitora je bilo promenljivo. Na prvoj je interesovanje bilo znatno, dok se na drugoj evidentno bilo povlačenje kupaca srpskog duga.
U januaru je rasprodata gotovo cela prvobitna emisija vredna 120 milijardi dinara, a država je našla kupce za dug u iznosu od 111,34 milijarde dinara, uz prinos i kuponsku stopu od 5,25 odsto.
Ministarstvo finansija je procenilo da je interesovanje kupaca veliko, pa su odlučilli da emisiju povećaju za 60 milijardi dinara.
Međutim, tada je realizovano samo tek nešto više od trećine ponuđene emisije.
Ovo nije sve od zaduženja koja nas očekuju u ovoj godini, jer analitičari Erste Grupe najavljuju „aktivnosti refinansiranja koje treba da ostanu relativno dobro diversifikovane, uključujući emisiju evroobveznica (do dve milijarde evra), domaće emisije (do 2,1 milijarde evra) i zajmove iz komercijalnih izvora (do 3,1 milijarde evra)“.
To je dodatnih 7,2 milijarde evra opterećenja za budžet, ali i javni dug koji je već na relativno visokom nivou.
Aukcije i emisije obveznica su prodaja hartije od vrednosti kojima se država zadužuje. Po isteku zaduživanja, onaj ko je emitovao dug, mora i da vrati celokupnu uzajmljenu sumu, osim što isplaćuje i kuponske stope (kamate) u međuvremenu.
S obzirom da je inflacija uporna i da ekonomski analitičari ne prognoziraju da će do kraja godine smiriti, Srbija se za sada zadužuje po uslovima koji su nepovoljniji nego ranijih godina.
Pojedini eksperti su već i najavili rebalans budžeta za ovu godinu, pa će se tek videti koliko će Ministarstvo finansija eventualno korigovati svoje originalne planove, s obzirom da su očekivanja većine finansijskih institucija za bruto domaći proizvod (BDP) Srbije korigovana naniže.
Javni dug je u fenruaru bio na 44,3 odsto BDP-a.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
