Srbija u sendviču loše Nemačke, defanzivne Kine i manjka subvencija: Zašto padaju grinfild investicije u Srbiji

Strane direktne investicije u Srbiji su na istorijskom vrhuncu od 5,1 milijardi evra u prošloj godini, sa Kinom koja je izbila na prvo mesto po količini uloženog novca. Rudarstvo i građevinarstvo su sektori u koje je najviše SDI došlo. Podaci do kojih je Nova ekonomija došla govore da su na najnižem istorijskom nivou u okviru ovih investicija one koje su sasvim nove, te da ulaganja većinom dolaze od investitora koji već posluju u Srbiji.

Ako posmatramo samo greenfield investicije, treba da budemo nezadovoljni, ali ako posmatramo ukupne investicije one kao kategorija uopšte nisu loše, pogotovu u ovom vremenu kada nema investitora, kaže profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić.

Po njegovim rečima, ne postoji neka velika razlika u tome što je neka investicija od već postojećeg ulagača, takozvano reinvestiranje ili je poptuno započeta iz početka kao nova jer je efekat „isti“.

„Ključan odgovor je da je Evropa u problemu, Amerika ide krupnim koracima napred, a Kina je pomalo u defanzivi i to može biti jedan od razloga što možda nema više greenfiled investicija. Ne zato što oni ne žele da dođu u Srbiju već zato što Evropa postavlja zahteve i mislim da je to najviše upereno ka Kinezima. To je razlog zašto nema novih, a kad već imate postojeće lako je reinvestirati,“ kaže Savić i navodi i očigledne probleme u nemačkoj ekonomiji.

U prilivu SDI u 2022. godini koja je bila i najbolja za greenfield, od ukupnih stranih ulaganja, grinfild su iznosila 1,3 milijardu evra, što je najveći priliv novih SDI u poslednjih pet godina.

Ostalih godina nismo dostigli ovaj nivo, naime u 2020. godini novih investicija je bilo 820,2 miliona evra (ukupno svih SDI tri milijarde evra), naredne 885,2 miliona evra (ukupne 3,44 milijarde evra). U prošloj godini kreće pad, pa je greenfield iznosio 679,2 miliona evra (ukupno 4,5 milijardi evra) i u ovoj 244,6 miliona evra do sada prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS) od više od 4,4 milijarde. Agencija nam nije dostavila datum, već su naveli da je ovo „poslednji podatak“ koji oni imaju u bazi.

Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u kompaniji Alvarez&Marsal, kaže da su greenfield investicije u Srbiji zabeležile značajan pad uzrokovan nizom faktora.

„Evropa se suočava sa sporim ekonomskim rastom, rastućom inflacijom i povećanim troškovima energije, što je dovelo do pada SDI za četiri odsto na nivou kontinenta. Istočna Evropa zabeležila je značajan pad greenfield investicionih projekata, sa smanjenjem od 44 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Investicije iz zemalja poput Nemačke su smanjene, naročito u automobilskoj industriji, usled ekonomskih usporavanja u tim zemljama“, kaže naš sagovornik, objašnjavajući da je ovo kombinacija globalnih, regionalnih i sektorskih problema.

Prema rečima Avramovića, greenfield investicije donose i određene izazove, a najveći je prekomerno oslanjanje na strane investicije, te je balans između stranih i domaćih investicija neophodan kao preduslov za stabilan dugoročni razvoj zemlje.

Greenfield investicije igraju značajnu ulogu u ekonomskom razvoju svake zemlje, posebno u ekonomijama u tranziciji ili na tržištima u razvoju, kao što je Srbija, gde su odigrale ključnu ulogu u ekonomskom razvoju, privlačeći značajne strane direktne investicije (SDI) i podsticanje industrijskog rasta.

S obzirom da je Nova Ekonomija pisala dosta o tome zašto nema domaćih investicija, kao i nerazvijenosti tržišta kapitala u Srbiji, čini se da nam se smeši Kina kao partner koji je zacementiran na našem investicionom tržištu. Pisali smo i o uplivu kineske auto industrije, kao zamenu za kompanije sa Zapada u ovom sektoru u Srbiji.

I još neki razlozi zbog kojih kod nas nema već godinama unazad više novih investicija su skuplja radna snaga nego što je to bio slučaj ranije prema rečima glavnog brokera Momentum securitiesa Nenada Gujaničića.

„Sa druge strane nema više toliko subvencija, jer dosta tih investicija je bilo vezano za subvencije po radnom mestu. Industrijski sektor iz evro zone koji je ovde dosta poslovao je još jedan razlog i njihovi problemi, jer neće sigurno da se otpuštaju nemački radnici, već pre srpski,“ objašnjava Gujaničić.

Predlogom budžeta za ovu godinu planirano je da će za subvencije investitorima u privredu biti izdvojeno 27 milijardi dinara.

Budžetom Srbije za 2024. godinu predviđeno je 26,96 milijardi dinara za subvencije u oblasti privrede.

U predlogu budžeta za 2023. planirane su 25,3 milijarde dinara, dok su recimo 2019. godine subvencije iznosile 15 milijardi dinara.

Srbija već dve godine beleži oštar pad potpuno novih, “greenfield” stranih direktnih investicija