Dok ne povećamo domaće, moraćemo da se oslanjamo na strane investicije

Vlada Srbije očekuje da će rast domaćeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini biti 3,5 odsto. Sa ovom ocenom se slaže i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je prvobitno očekivao rast od 3,3 odsto, ali je pre dva dana povećao svoju projekciju na međugodišnjih 3,5 odsto. Rejting agencija Standard and Poor’s (S&P) je malo konzervativnija u svojim procenama, pa je ostala na 3,3 odsto tokom ove godine, uz najavu da će se rast srpskog BDP-a mirovati na prosečnih 3,8 odsto u periodu od 2025. do 2027. godine.

Istovremeno, S&P smatra da će strane direktne investicije (SDI) činiti 5,8 odsto ovogodišnjeg BDP-a Srbije, NBS ih očekuje na nivou od 5,7 odsto, dok je MMF za prvobitnu projekciju BDP-a SDI „gađao“ na skromnijih 5,5 odsto.

Usporavanje rasta SDI, koje su lane činile 6,2 odsto BDP-a, rezultat je i visokih osnovica iz prethodnih godina.

Dodatni problem je što su domaće investicije, čak i kad se sabere ulaganje javnog i privatnog sektora, preniske. Dok se to ne popravi, ostaje nam da se oslanjamo na SDI, koje su možda već kulminirale.

Kako je Nova ekonomija već pisala, rejting agencija Fič (Fitch) ocenila je da će priliv SDI u Srbiju pasti za preko deset odsto, sa prošlogodišnjih 4,7 milijardi dolara na 4,2 milijarde dolara u 2024. godini. 

„Prema dostupnim indikatorima koje mi, vidimo da nas na osnovu ovih brojki u ovoj godini čeka nešto niži iznos SDI, ali treba reći da Srbija ima već jako visok nivo SDI i da to nije lako održavati. Sugurno je da će ovaj procenat padati i (udelu) BDP-a, kako BDP bude rastao“, kaže za Novu ekonomiju Lazar Ivanović, ekonomista u Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).

Prema njegovim rečima, pitanje je koliko je realno očekivati da se ponovi prošlogodišnji priliv SDI od 4,7 milijardi evra, odnosno da one samo mogu biti manje u nominalnim iznosima.

Kako objašnjava, realizacija investicija se obično dešava u prve tri godine od sklapanja ugovora.

Za poslednje tri godine, u odnosu na prethodne tri godine, (beležimo) smanjenje vrednosti ugovorenih investicija od nekih pola milijarde evra.

Iako S&P očekuje od 2025. do 2027. godine očekuje stope rasta BDP-a od 3,8 odsto, njihovi analitičari predviđaju postepeno smanjenje udela SDI u ukupnom rastu – 5,3 odsto u narednoj godini, 5,1 odsto u 2026. i pet odsto u 2027. godini.

Zašto?

„U narednim godinama očekujemo smanjenje SDI u Srbiji, zbog rasta troškova za plate i energiju, visokih kamatnih stopa, sporog (privrednog) rasta u evropskim zemaljama i smanjenjem mogućnosti za poreske podsticaje“, dodaju ekonomisti u poslednjem Kvartalnom monitoru.

Sličnog je stava i Savet stranih investitora (FIC), koji kaže da su zbog pandemije u 2020. godini subvencije i kapitalni izdaci države umereno skočili, a da je istovremeno smanjeno poresko opterećenje.

Sve je to pozitivno uticalo na brzi oporavak privrede. Međutim, u naredne dve godine, promenila se poreska politika. Poresko opterećenje je povećano, a smanjene su subvencije privredi, kažu investitori .

Subvencije i efekti, poreklo SDI

Ivanović navodi da se putem subvencija najviše „mame“ investitori u prerađivačkoj industriji. Čak 80 odsto svih subvencija koje Srbija isplaćuje ide ovom sektoru.

Prema proceni CEVES-a, od 2015. godine, oko trećine ukupnog priliva SDI u ovu industriju je dobilo subvencije.

Generalno gledano subvencije nas puno koštaju u odnosu na to šta nam donose, kaže naš sagovornik.

„Ono što je bitnije od ovih investicija je njihova struktura. Nešto više od 30 posto SDI ide u prerađivačku industriju, građevinarstvo i nekretnine, kao i ekstrativne industrije – tu ide i malo više, a znamo da te industrije donose malu razvojnu (korist)“, rekao je Ivanović.

Kada govorimo o prilivu SDI iz Holandije (na drugom mestu po količini investicija, odmah su posle Kine) treba biti pažljiv – jer NBS registruje priliv prema zemlji gde je firma registrovana.

„Kada pogledamo subvencionisane, svega 0,3 odsto tih ugovorenih poslova dolazi iz Holandije. Uglavnom se radi o nemačkim kompanijama, na primer Kontinental, ali tu su i američki NCR i kineski Linglong – to je samo deo kompanija koje posredstvom (svojih firmi registrovanih u) Holandiji ovde ostvaruju subvencije. Tako se onda i desi da se potcenjuju investicije iz Nemačke, ali skoro polovina svih investicija koje se knjiže od 2015. godine zvanično se vode da dolaze iz Holandije. Što se tiče kineskih investicija mi ne znamo ni koliko i šta se ulaže, transparetnost je nešto što nam je najveći problem kda govorimo o investicijama iz Kine“.

Od post-krizne 2010. godine Srbiji su bile potrebne bilo kakve investicije, a nezaposlenost je bila visoka.

Danas Srbija više nema problem sa nezaposlenošću i mnoge firme se žale da ne mogu da nađu radnike, pa se postavlja i pitanje zašto Srbija nastavlja da subvencioniše kompanije koje imaju malu dodatnu vrednost, mimo zapošljavanja većeg broja niskokvalifikovanig radnika.

Zanemarivanje domaće privredei/ili pomoć strancima

Svetska banka kaže da bi rast BDP-a Srbije bi mogao i morao da bude veći. Prema njihovim očekivanjima, u ovoj godini će SDI nastaviti da igraju ključnu ulogu u finansiranju.

„Da bi rešila problem hronično niskih investicija, Srbija mora prvenstveno da otkloni ‘uska grla’ za investicije privatnog sektora, uključujući i na poljima uprave, konkurencije i poslovnog okruženja“, mišljenja su ekonomisti Svetske banke.

Do tada, privatne investicije će biti, u najboljem slučaju, skromne.

„Nema mnogo primera zemalja koje su to uspele, a jedan od zaključaka je da ne bi smela da se zanemaruje domaća privreda… Počevši od poreske politike, pa do toga da imamo poreske kredite za velika, a nemamo za mala i srednja preduzeća, po čemu smo jedinstveni u Evropi. Generalno gledano, (u Srbiji) se zastupaju interesi velikih“, ocenio je Ivanović.

Očigledno je da poresko opterećenje negativno utiče na privatne investicije u Srbiji, a pozitivno na javne i strane direktne investicije, kažu ekonomisti.

Sa ovakvom fiskalnom politikom, ciljani udeo od 25 odsto privatnih domaćih investicija u BDP-u je „nedostižni cilj“. On već godinama tavori na nivou od sedam odsto, što je nedovoljno za dugoročan rast i razvoj.

„Udeo subvencija u u zbiru investicija nije nijedne godine išao ispod 12 odsto, u nekim godinama je taj procenat išao i do 21 odsto. U najvećoj meri se subvencionišu firme iz Nemačke, četvrtina svih subvencija odlazi njima od 2016. godine. Taj udeo za domaće firme je oko deset odsto. Treba i dodatno ispitati koje domaće firme dobijaju subvencije, jer vidimo da je veliki broj njih koji se prijavljuju iz ugostiteljstva i nije nam jasno što se to subvencioniše i kakvi su to aranžmani, nemamo te podatke,“ kaže Ivanović.

Da bi se osigurala stabilna stopa rasta BDP od visokih pet odsto godišnje, udeo privatnih investicija u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti mora da bude najmanje 25 odsto.

Međutim, mere u Srbiji su kontradiktorne. Posebno u poslednje tri godine – država povećava javne investicije, ali udeo ukupnih investicija u BDP-u zapravo opada.

Rast javnih i SDI ne može da nadoknadi pad privatnih investicija.

„Tačno je da se kreditni rejting zemlje nije pogoršao, ali se nije ni popravio i još uvek je ispod investicionog nivoa“, navode investitori FIC-a.

Država svojom poreskom politikom podstiče inflaciju da bi, na drugoj strani, stimulisala potrošačku tražnju.

Ona, međutim, više nije glavni pokretač rasta BDP. Nažalost, to više nisu ni investicije, kažu inostrani investitori.

Ukupni nivo investicija, prema projekciji MMF-a za Srbiju, nije obećavajući. Za ovu godinu procena je 4,5 udela u BDP-u, za sledeću i 2026. godine je na 6,2 odsto, dok je taj odnos 5,5 odsto u 2027. godini, kada je zakazana izložba EXPO.

Ni kada se pogleda procenat koliko investicije treba da doprinesu rastu BDP-a Srbije nije bolja slika, MMF procenjuje da će ovo biti 1,2 odsto u ovoj godini, narednoj 1,6 odsto.