Srbija

11.04.2024. 07:00

Autor: Aleksandra Nenadović

Da li su strane investicije u Srbiji dostigle vrhunac: Fič ove godine očekuje pad od 10,6 odsto

Foto: Pixabay

Srbija

11.04.2024. 07:00

Iako Srbija poslednjih godina ima rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDI), njihov ostanak na tom nivou u narednom periodu ni izbliza nije siguran. Kada se radi o domaćim činiocima, buduća strana ulaganja ugrožavaju rast plata u Srbiji i cene energenata, kao i nedostatak određenih kategorija radnika. Od inostranih faktora to su visoke kamatne stope i smanjenje poreza za kompanije u Evropskoj uniji. Zbog toga analitičari i rejting agencije očekuju da će u narednim godinama udeo stranih direktnih investicija u BDP-u Srbije polako početi da pada.

Od ove godine minimalna stopa oporezivanja za multinacionalne kompanije iz EU iznosi 15 odsto. Ranijih godina te stope su se kretale od 22,5 odsto u 2019. godini do prosečnih 21,7 odsto u 2022. godini.

„Smanjenjem podsticaja za preduzeća da prebacuju profit u jurisdikcije sa niskim porezom, obuzdava se takozvana ‘trka do dna’ — bitku između zemalja da smanje svoje stope poreza na dobit preduzeća kako bi privukle investicije“, navela je Evropska komisija. Pravila će se primenjivati na multinacionalne kompanije i domaće EU firme sa prihodima od više od 750 miliona evra godišnje.

Dragoljub Rajić, konsultant iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da cilj ovih poreskih mera i jeste da se podstakne poslovanje domaćih firmi u EU u vremenu kada je situacija u ekonomiji na ivici recesije.

„To je posledica politike EU da sve više podrži i finansira kompanije iz EU da otvaraju firme na svojoj teritoriji. To je pre svega jedna kontramera politici koja postoji u Kini, gde ta država sredstvima budžeta podržava sopstvene kompanije da budu konkuretne. Odluka EU se pre svega odnosi na industrije koje su premestile poslovanje u Kinu da se vrate na teritoriju Evrope,“ kaže Rajić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da će ovo uticati na naplatu poreza na dobit u Srbiji, pa se očekuje da će kompanije prijaviti svoje prihode u EU. Zemlja iz koje nam, osim Kine, dolazi najveći priliv SDI je Holandija. Međutim, mnoge kompanije zbog poreskog tretmana Holandiju koriste kao destinaciju za plasman svojih investicija u druge države, što znači da značajan deo tamošnjih SDI u Srbiju nisu kompanije koje stvarno rade i potiču iz Holandije.

Stopa poreza na kapitalnu dobit u Srbiji iznosi 15 odsto, a u slučaju nerezidenata 20 odsto. To znači da je promenom poreske politike EU, Srbija izgubila tu komparativnu prednost koju je ranije imala.

Problemi investitora

Prema Rajićevim rečima, kada se govori o prilivu SDI iz EU u Srbiju, i to kada govorimo o strateškim investicijama, a ne o onim kompanijama koje bi ovde došle da uštede, a naročito kada govorimo o onima koji bi da imaju poslovanje na obodu Evrope koje bi im služilo da dalje šalju robu ka Aziji, Bliskom Istoku i Severu Afrike – u poslednje dve godine primećeni su drugi problemi.

„Naši članovi koji imaju saradnju sa velikim multinacionalnim kompanijama, ali i firmama srednje veličine, kažu da smo pod velikom lupom investitora i da ima onih koji su zaustavili planove za ulaganje u Srbiju iako su imali zdrav interes. Prosto naš imidž, kada je zaštita i sigurnost privatne imovine u pitanju je problem, mi smo reterirali što se tiče uslova za poslovanje. Investitori prate sve one globalne indekse korupcije i nivo pravne sigurnosti“, kaže Rajić, ističući kao negativan faktor to što „nama prosečni trgovinski sporovi traju pet do osam godina, dok su ranije su trajali dve godine“.

Prema njegovom mišljenju, problem je i politički faktor, „jer investitori iz EU ne znaju da li ste uz Kinu ili ste uz Zapad ili uz Rusiju i mi smo tu na ekonomskom gubitku, jer je bezbednost u poslednje dve godine bila vrlo bitna“.

Manje SDI u ovoj godini

Kako navodi Arsić, „priliv SDI je usporio prošle godine ali i dalje je ostao na visokom nivou.“

„U ovoj godini očekujemo dalje smanjenje priliva stranih investicija zbog očekivanog sporog rasta u zemljama EU odakle dolazi najveći deo ulaganja u Srbiju“, dodaje Arsić.

Rejting agencija Fič (Fitch) takođe navodi da će priliv SDI u Srbiju biti manji od prošlogodišnjih 4,7 milijardi dolara (4,3 milijardi evra) i da će pasti na 4,2 milijarde dolara u ovoj godini, što bi bilo smanjenje od čak 10,6 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost SDI koje su prošle godine došle u Srbiju dostigao je 4,52 milijarde evra, što je bio rast od dva procenta u odnosu na 2022. godinu.

Kako se navodi u poslednjem izveštaju biltena Makroekonomske analize i trendovi, neto priliv SDI u januaru ove godine iznosio je 470,3 miliona evra, što je za 304,2 miliona evra više nego u istom mesecu prethodne godine, odnosno za čak 183,2 odsto više.

Neto priliv SDI predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo (odnosno razliku između investicija stranih kompanija u Srbiji i investicija srpskih kompanija u inostranstvu). U MAT-u ipak ističu da januar, kao ni bilo koji drugi pojedinačni mesec „nije zahvalan za komentarisanje neto efekata“ stranih investicija.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.