Strane direktne investicije premašile 4,5 milijardi, skoro svaki treći evro došao iz Kine

Vrednost stranih direktnih investicija koje su prošle godine došle u Srbiju dostigao je 4,52 milijarde evra, što je povećanje od dva odsto u odnosu na 2022. godinu, ukazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Skoro trećina svih SDI došlo je iz Kine, koja se tako i prošle godine našla na prvom mestu po veličini dolaznog kapitala. 

Na drugom mestu je Holandija sa 738,3 miliona evra, a na trećem Ujedinjeno Kraljevstvo sa 383,2 miliona evra.

Na četvrtom mestu je Austrija sa 308,1 miliona evra, a na petom je Nemačka sa 178,9 miliona evra.

Uprkos ovom rangiranju, Nemačka je i dalje jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Tako je prošle godine robni izvoz u Nemačku je sa preko 4,3 milijarde evra vredeo skoro kao sve SDI te godine, dok je uvoz iz iste zemlje lane bio još veći – oko 4,8 milijarde evra..

Šesta po redu na listi zemalja iz koje dolazi najviše stranih direktnih investicija je i Rusija, sa 162,4 miliona evra.

Ekonomista Dejan Šoškić rekao je u razgovoru za Novu ekonomiju da su SDI korisna komponenta koja može podržati ekonomsku aktivnost u zemlji i pomoći u pokrivanju deficita u tekućem računu platnog bilansa.

Međutim, kako je naglasio, ne treba zaboraviti da je potrebno detaljnije analizirati SDI, odnosno beležiti da li one dolaze u napredne privredne oblasti (gde su visoke dodatne vrednosti i gde se nude visoke plate našim građanima).

„Važna je i komponenta ekoloških posledica stranih investicija, jer se ekološke štete često ne uzimaju u analizu korisnosti SDI a trebalo bi, jer bitno utiču na kvalitet života u našoj zemlji. Svakako ne treba izgubiti iz vida da više stope privrednog rasta u Srbiji mogu i moraju poticati iz viših domaćih privatnih investicija, a one su u našoj zemlji izuzetno niske i svojim niskim nivoom predstavljaju bitnu kočnicu ubrzavanju privrednog rasta u zemlji“, rekao je Šoškić.

Na pitanje da li će u budućnosti biti još više SDI iz Kine ili će taj trend rasta početi da opada u narednom periodu, rekao je da misli da se taj trend neće smanjivati.

„Kina je po paritetu kupovne snage najveća privreda sveta i prirodno je da takva zemlja čini značajne SDI u čitavom svetu. S obzirom da je trend rasta kineske privrede znatno viši od privreda EU ili SAD, očekujem da SDI iz te zemlje neće posustajati u narednom periodu“, rekao je Šoškić.

Nakon Slovenije, Kipra i Mađarske, na 10. mestu najvećih zemalja stranih investitora nalazi se Japan sa 95,6 miliona evra, a od drugih zapadnih zemalja ističu se i SAD nalaze na 16. i Kanada na 20. mestu na listi.

Iako su Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo na visokom drugom i trećem mestu, ne treba zaboraviti da njihove prekomorske teritorije spadaju u ofšor zonu.

Na vrhu liste ofšor zona su pored Devičanskih Ostrva, Kajmanskih ostrva, Bermuda nalaze i Švajcarska, Luksemburg, Hongkong, ali i UAE, Irska i Kipar i u njima se osnivaju firme kako bi vlasnici izbegavali oporezivanje u matičnoj državi.

Kada je u pitanju dolazak stranih investitora u zemlju, Dejan Šoškić rekao je da je interes zemalja koje dolaze u Srbiju profit, ali uz njega, interes može biti i pristup regionalnom evropskom tržištu kao i pristup tržištima sa kojima Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini.

„Srbija treba brižljivo da štiti otvorenost svojih kanala trgovanja sa drugim zemljama, i zbog privlačenja SDI ali i, šire posmatrano, stvaranja što povoljnijih uslova za ubrzavanje privrednog rasta i izvlačenja iz siromaštva“, naglasio je Šoškić za Novu ekonomiju.

Nedavno je indeks koji objavljuje Economist intelligence unit (EIU) pokazao da su Singapur, Danska i Sjedinjene Američke Države (SAD) tri zemlje sa najbolje ocenjenim poslovnim okruženjem u narednih pet godina.

Međutim, Srbija se na toj listi našla u „top deset“ kao zemlja po brzini poboljšanja poslovnog okruženja, pa sada zauzima 52. mesto na svetu.

Razvojna agencija Srbije je 2020. godine objavila da se, zahvaljujući zahtevnim ekonomskim reformama koje je sprovela u prethodnom periodu, naša zemlja pozicionirala kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija Centralne i Istočne Evrope.

Tako je, kako je RAS navela, počev od 2007. godine, Srbija privukla preko 46 milijardi evra stranih direktnih investicija do 2020. godine.

Kao kompanije koje posluju u zemlji uspešno, Agencija je navela Bosch, Michelin, Siemens, Panasonic, NCR, Microsoft, Gorenje, Magnu, Fiat Chrysler Automobiles, Stadu, Aunde, kompaniju Mei Ta, Schneider Electric, Ling Long, Toyo Tires i mnoge druge.

Iz Razvojne agencije su tada podsetili da je Srbija te 2020. godine bila četvrtu godinu zaredom svetski lider po broju otvorenih radnih mesta kroz projekte stranih direktnih ulaganja u 2019. godini, a posmatrano prema broju stanovnika.

Strane direktne investicije biće samo jedna od tema na konferenciji „Srbija između Istoka i Zapada“ koju organizuje portal Nova ekonomija, a koji će se održati 5. aprila u 10 časova u Aero klubu.

Ovo je prva od šest debata koje će Nova ekonomija organizovati uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji (N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne vesti, Radio Boom93, Glas Šumadije, Radio 021, Ozon Press) u sklopu inicijative „Srbija 2030 – koji je naš put“.

Tema prve debate je spoljnopolitičko opredeljenje Srbije. Mišljenja o tome gde se Srbija nalazi između Istoka i Zapada, kojoj strani je bliža, a kojoj planira i treba da se približi u narednom periodu.