Bečki institut smanjio procene rasta BDP-a Srbije, očekuju veću inflaciju nego ranije

Ekonomisti Bečkog instituta procenjuju da studentski protesti jesu naštetili ekonomiji Srbije, ali i da će njen rast srednjeročno ubrzati nakon promene vlasti koju očekuju. Očekuju i gubitke u izvozu ka Evropskoj uniji zbog carinskog rata, kao i da će uporna inflacija držati kamate na istom nivou do polovine godine. Nemački paket fiskalnih stimulacija bi možda i mogao da pogura srpsku privredu, premda je još uvek nejasno u kojoj meri će to koristiti industrijama koje uvoze iz Srbije. Iz ovih razloga, revidirali su prognozu rasta srpskog BDP-a za 2025. godinu naniže, na tri odsto, i istovremeno projekcije za naredne dve godine naviše, na četiri odsto.

„Ovo se zasniva na pretpostavci da će ekonomski gubici u 2025. godini zbog protesta – barem delimično – biti nadoknađeni na srednji rok, kao rezultat naknadnih promena. Empirijske studije prošlih protestnih pokreta širom sveta sugerišu da kada demonstracije dovedu do političkih promena i strukturnih reformi, često ih prate jači ekonomski rezultati. Očekujemo da će Srbija slediti ovaj obrazac,“ stoji u izveštaju koji potpisuje Branimir Jovanović, ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.

I druge finansijske institucije, kao što su MMF i Svetska banka, redom su počele da smanjuju prognoze rasta za Srbiju za ovu godinu, ali slično kao i Bečki institut očekuju ubrzanje u narednim godinama.

Jedina razlika je u brojkama koje se tiču inflacije, za koju ostale prognoze ne ciljaju tako visoko, niti vide poseban rizik, osim ekonomista iz Beča.

Ekonomska aktivnost u prvom kvartalu 2025. godine očigledno je izgubila zamah, kažu analitičari instituta.

Industrijska proizvodnja je porasla za samo 0,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu – što je najsporija stopa rasta od maja prošle godine. Maloprodaja je porasla za 2,7 odsto u realnom iznosu, što takođe označava usporavanje u poređenju sa 2024. godinom. Prihodi opšte države povećani su za samo 0,9 odsto u realnom iznosu, a prihodi od PDV-a za još niže (svega 0,7 odsto).

Glavni razlog ovog usporavanja je talas masovnih studentskih protesta, koji su sada zašli u peti mesec, kažu ekonomisti iz Beča.

„Teško je predvideti kako će se događaji odvijati – ali je podjednako teško zamisliti da sadašnje vlasti ostanu na vlasti. Plima se očigledno okrenula: ljudi jednostavno žele promene nakon više od decenije vladavine sadašnjeg rukovodstva. Iako su ankete retke i često nepouzdane, one koje su se pojavile ukazuju na primetan pad podrške vladajućoj stranci. Ipak, i vreme i oblik političkih promena ostaju neizvesni: mogle bi doći u roku od nekoliko nedelja – ili potrajati još godinu dana. Možda će podsećati na oktobar 2000. godine, sa masovnom mobilizacijom i preuzimanjem javnih institucija. Ili može doći kroz izbore, gde bi vladajuća stranka jednostavno bila izbačena iz vlasti“, mišljenja su tamošnji analitičari.

Ostali makroekonomski indikatori šalju pomešane signale, pri čemu finansijski i brzopromenljivi podaci pokazuju znake pogoršanja. Dinar se branio iz deviznih rezervi i neznatno je oslabio, došlo je do skromnog odliva kapitala, a priliv stranih direktnih investicija je slabiji.

Ipak, ekonomski fundamenti ostaju solidni. Devizne rezerve i dalje pokrivaju više od sedam meseci uvoza – što je znatno iznad konvencionalnog praga od tri meseca.

Rast realnih plata ostao je snažan, preko sedam odsto u januaru, a plate su rasle sličnim tempom u svim sektorima. Stopa nezaposlenosti iznosila je 8,6 odsto na kraju 2024. godine, nastavljajući svoj stalni pad tokom poslednje decenije. Fiskalna pozicija takođe ostaje jaka, a državni budžet je u januaru zabeležio suficit.

Inflacija, razlog za zabrinutost

U analizi, Bečki ekonomisti kažu da se inflacija ukorenila, krećući se između 4,2 odsto i 4,6 odsto od jula prošle godine, a u februaru je dostigla 4,5 odsto.

„Povećanje cena je široko, bez jedne kategorije koja ga pokreće. Bojkoti supermarketa su organizovani u znak protesta protiv stalno visokih cena hrane, koje su, prema podacima Evrostata, dostigle 95 odsto proseka EU u 2023. godini – dok prosečne plate u Srbiji ostaju ispod 40 odsto nivoa EU.

Ipak, hrana nije jedini pokretač: dok je inflacija hrane iznosila 4,3 odsto u februaru, inflacija usluga je dostigla sedam procenata. Odražavajući upornost i široku prirodu trenutnih cenovnih pritisaka, revidiramo našu prognozu inflacije za 2025. godinu naviše – sa 3,5 odsto na 4,2 odsto“, kažu analitičari.

Prema njihovom mišljenju, ava ukorenjena inflacija će nastaviti da vrši pritisak na Narodnu banku, pa je bilo kakvo smanjenje kamata sa trenutnih 5,75 odsto je malo verovatno sve dok inflacija ostane blizu trenutnog nivoa. Ovo će dodatno opteretiti već oslabljenu ekonomiju, ocenjuju ekonomisti Bečkog instituta.

Još jedan izvor pritiska dolazi od globalnog trgovinskog rata koji se odvija. Sa izvozom robe koji iznosi oko 35 odsto BDP-a, Srbija je među otvorenijim ekonomijama regiona. Oko dve trećine ovog izvoza namenjeno je EU, na koju će verovatno značajno uticati nove američke tarife, procenjuju iz instituta.

Kako su studenti po Vučiću “razorili ekonomiju”: U januaru imali turistički bum i uobičajen nivo stranih investicija