Država u problemu zbog velikog rasta troškova: U drugoj polovini godine verovatan rebalans budžeta

Vlasti u Srbiji su do sada uspešno prebrodile, čini se, svaki krizu koja je uticala na ekonomiju zemlje – od početka rata u Ukrajini, pa sve do pandemije kovida, kada su uspešno očuvani parametri kao što su dinar, rezerve, priliv stranih investicija. Sve ove krize su dolazile od spoljnih faktora, a ovog puta u igri su osim njih i unutrašnji faktori sa kojima se fiskalna i monetarna politika za sada vrlo teško bore. Prema podacima za izvršenje budžeta koje je Ministarstvo finansija objavilo prošle nedelje vidi se pad u nekim prihodima budžeta, ali sa otplatom dugova i investicijama mora da se nastavi. Vlasti krive studentske proteste i političku krizu, i tvrde da su ispunile uslove onih koji blokiraju rad institucija. Ali blokade se nastavljaju, a ne očekuje se da će nova Vlada mnogo promeniti situaciju.

Usporavanje srpske privrede će smanjiti i sve ostale ekonomske parametre, a načeti budžet će verovatno ići na rebalans. Pitanje je da li će i biti novca za sve ono što je država najavila, jer smo do sada videli izdvajanja iz kase za povećanje školarina, studentske kredite, a tek ćemo videti šta će se desiti sa NIS-om, eventualnom arbitražom za Kostolac, uvozom struje, uvozom većih količina nafte i ostalih problema koji su isplivali potpuno „nepredviđeno“ za političare u Srbiji ove godine.

Od onoga što je ranije najavljeno, tu su plaćanja za EXPO, kupovinu Rafala i povećanje plata i penzija.

Prema podacima Ministarstva finansija, u februaru 2025. prihodi budžeta iznosili su 156,2 milijardi dinara, rashodi 187,4 milijardi uz deficit od 31,2 milijardi dinara.

Prema računici portala Makroekonomija.org, u odnosu na februar 2024. prihodi su smanjeni za 1,5 odsto, rashodi su povećani za 2,1 odsto, dok je deficit povećan za 25,3 odsto.

Među rashodima impresivan rast imali su kapitalni izdaci, koji su povećani za 79,9 odsto, a još više su relativno povećane aktivirane garancije, 2,7 puta, mada sa malom apsolutnom vrednošću (4,5 milijardi dinara), podaci su sa ekonomsko-analitičkog portala.

U periodu januar-februar 2025, u odnosu na isti period 2024, prihodi budžeta povećani su za 4,2 milijarde dinara, rashodi su povećani za 35,1 milijardi dinara, pa je saldo budžeta pogoršan za 31,0 milijardi dinara.

Saša Đogović, ekonomski analitičar, objašnjava da će i spoljni i unutrašnji faktori uticati kako na fiskalnu, tako i na monentarnu politiku.

„Očekuje nas manji privredni rast nego što je bio projektovan na 4,2 odsto, a biće sigurno ispod četiri odsto. Koliki će biti podbačaj zavisi od toga u kojoj će se snazi efektuirati negativne implikacije trgovinskog rata koji je Tramp obznanio svetu, tako da ćemo imati i direktne i indirektne negativne implikacije. Ali imamo i unutrašnji faktor – loš institucionalni ambijent koga karakteriše endemska korupcija i koji je za posledicu imao već četvoromesečne, intenzivne proteste u zemlji“, kaže Đogović.

Na strani prihoda, najveći apsolutni rast imala je naplata PDV-a (9,1 milijardi dinara), dok su smanjeni prihodi od poreza na dobit pravnih lica (-2,9 milijardi dinara), neporeski prihodi (-2,5 milijardi dinara) i akcize (-2,3 milijardi dinara), prema podacima Makroekonomije.

Kod rashoda, najveći rast imali su kapitalni rashodi (+16,1 milijardi dinara), rashodi za zaposlene (+15,8 milijardi dinara) i transferi OOSO (+13,9 milijardi dinara).

Jedan segment protesta u zemlji aktivisti i organizacije su iskoristili za poziv na bojkot velikih maloprodajnih lanaca u Srbiji, zbog visokih cena hrane, pa je pad u domenu maloprodaje i očekivan.

„S tim u vezi (protestima) sektor usluga već trpi štetu i maloprodajni promet je slabijeg intenziteta rasta u odnosu na ono što je predviđeno, imajući u vidu rast plata i penzija za ovu godinu. Takođe domaći segment turizma ima slabiju dinamiku, i građevinarstvo sa manjim brojem izdatih dozvola. Smanjen je priliv stranih direktnih investicija (SDI) i imamo depresijacijski pritisak na devizni kurs i pad deviznih rezervi zemlje. U aprilu ne dolazi ni do kakvih rešenja kako vidimo, nema izlaznih strategija. Novi premijer nije tog političkog kalibra koji bi mogao da izađe u susret sistemskim promenama koje zahtevaju protestanti. Zato očekujem nastavak ovakvih tendencija i neku vrstu rizika koji može da vrati investicioni rejting na špekulativni nivo i time nam poveća cenu zaduživanja na međunarodnom tržištu“, kaže Đogović.

Nova ekonomija je već pisala o depresijacijskim pritiscima na dinar, kao i smanjenju deviznih rezervi.

U slučaju poskupljenja zaduživanja, to će biti dodatno opterećenje za budžet, a eventualni veći deficit je nešto na šta ni rejting agencije, ali ni međunarodne finansijske institucije ne bi gledale kao na pozitivan znak.

I predstavnici monetarnih vlasti donekle slično vide situaciju u ekonomiji, ali i iznose stavove da bi „promena aktuelne ekonomske politike u Srbiji potencijalno imala izrazite negativne posledice po građane i njihove lične budžete“, kako je rekla viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivković je pre nekoliko dana.

S obzirom da je aktuelni model ekonomske politike dosta dugo na snazi, više od 15 godina, a da mnogi ekonomisti upozoravaju da je taj model i iscrpljen, jer se zasniva na prilivu SDI, a da se domaće investicije skoro uopšte ne razvijaju, ostaje da se na izborima vidi da li će do promene i doći. Očigledno je da aktuelne vlasti ne žele promenu.

Ivković je, kako prenosi Beta, rekla da je makroekonomska i fiskalna stabilnost direktno povezana sa političkom stabilnošću, a da prve negativne signale višemesečnih protesta i blokada pojedinih institucija privreda, naročito u sektoru usluga, već oseća.

Ograđujući se da da je u pitanju hipotetički scenario, navela je da bi nastavak ili produbljivanje političke krize u Srbiji moglo da znači potencijalno sporiji rast ili čak pad investicija tokom ove godine, što bi negativno uticalo na lične zarade, zaposlenost, kurs dinara, pa i gubitak nedavno stečenog kreditnog rejtinga.

NBS je, kaže Ivković, u poslednjem periodu postala neto prodavac deviza na međubankarskom tržištu, između ostalog i zbog nižeg priliva SDI i prihoda od turizma.

Dinar najslabiji od početka godine, pojačana tražnja za evrima u menjačnicama