N1: Katastar rudarskog otpada u Srbiji danima ne radi, sajt plaćen preko dva miliona evra

Sajt katastra rudraskog otpada, svojevremeno plaćen 2,1 miliona evra i koji nikada nije zaživeo u punom kapacitetu, već danima ne radi. Iz nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanje N1 zbog čega je on van funkcije.

Katastarrudarskogotpada.rs nije bio dostupan danima, a na ovoj adresi sada je vidljiva samo naslovna stranica sa informacijama “o nama” i “naši ciljevi”, bez ijednog podatka o onome čemu je namenjen – rudraskom otpadu.

Ovaj sajt plaćen 2,1 milon evra, od čega je a 90 odsto izdvojila Evropska unija, od početka ne daje očekivane informacije, odnosno ne u obimu koji bi trebalo.

Ova priča traje od početka 2020. kada je pokrenut sajt, a u Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli da je Srbija “dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada“, koja „čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada”.

Prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili su dostupni samo oskudni podaci o malom broju deponija, nekoliko puta manjim od stvarnog broja.

U istraživanju je navedeno da podataka o deponijama aktivnih rudnika nije bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.

Sprovedene preporuke DRI, sajt nestao

Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su se neko vreme na serveru Ministartsva nalazili detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizišta, ali su i oni posle interesovanja medija ukolonjeni.

N1 je pisao Ministarstvu rudarstva i energetike i delegaciji Evropske unije.  Odgovori do objavljivanja njihovog teksta nisu stiglu.

Iz Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu rekli su da ne znaju koji je razlog prestanka rada, kao i da je ovaj sajt u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike.

Posebno je zanimljvo i neobično da je Državna revizorska institucija (DRI) koja je 2022. godine zaključila da „sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan“ i da „nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada“, aprila ove godine objavila da su „sprovedene sve preporuke DRI za unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji“.

U pitanju su bile 24 preporuke koje je trebalo, prema DRI, da predstavljaju temelj za „unapređenje sistema, neophodan je kontinuirani inspekcijski nadzor i dalja finansijska ulaganja u infrastrukturu za prikupljanje opasnog otpada“.