Štednja u evrima je i dalje 8,5 puta veća od one u dinarima, iako je dinarska isplativija, kažu u NBS

Najnoviji podaci i Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje Narodne banke Srbije (NBS) za period od juna 2012. do juna 2026. godine potvrđuju da je štednja u domaćoj valuti bila znatno isplativija od štednje u evrima, kako na kratak, tako i na dugi rok. Ovaj trend praćen je snažnim i stabilnim rastom ukupne štednje građana, što odražava visoko poverenje u domaći finansijski sektor i stabilnost dinara, saopštila je NBS. Iz nekog razloga građani ipak i dalje mnogo više štede u evrima jer je polog u valuti Evropske unije za 15 milijardi evra i dalje viši od onog u dinarima.

Dinarska štednja stanovništva nastavlja stabilan trend rasta i dostiže nove rekordne nivoe. Sredinom avgusta 2026. godine, dinarska štednja je premašila 244 milijarde dinara, što predstavlja izuzetan rast od 37,9 milijardi dinara (ili 18,4 odsto) od početka godine. Ovim rezultatom dinarska štednja je prvi put u istoriji premašila protivvrednost od dve milijarde evra.

Uočljiv je i istorijski napredak u pogledu dinarizacije. Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva je tokom prve polovine 2026. godine prvi put prešlo prag od 10 odsto, što je ogroman skok u poređenju sa junom 2012. godine kada je ovo učešće iznosilo manje od 2 odsto. Ukupno posmatrano, štednja u domaćoj valuti je u poslednjih četrnaest godina uvećana više od trinaest puta.

Sa druge strane, devizna štednja je takođe zabeležila istorijski maksimum dostigavši 17 milijardi evra. U periodu od juna 2012. godine, kada je iznosila 7,9 milijardi evra, devizna štednja je više nego udvostručena. Samo u prvoj polovini 2026. godine devizna štednja je porasla za 735,5 miliona evra (4,6 odsto), uglavnom kroz štednju na rok od 6 do 12 meseci i štednju po viđenju (koja sa udelom od 64,7 odsto čini većinu ukupne devizne štednje). Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je preko 4 000 evra krajem juna 2026. godine.

Računica

NBS ističe tri ključna faktora koji direktno doprinose većoj isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu. Relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman, s obzirom na to da se na prihode od kamate na dinarsku štednju ne plaća porez (za razliku od devizne štednje).
Prema proračunu NBS iz polugodišnje analize donose jasne dokaze ove isplativosti kroz različite vremenske periode.

Štediša koji je u junu 2012. položio ulog od 100.000 dinara na godinu dana i redovno ga reoročavao narednih 13 godina, u junu 2026. godine podigao bi preko 62.600 dinara (oko 533 evra) više od štediše koji je u istom periodu štedeo u evrima protivvrednost tog početnog iznosa, navode ekonomisti centralne banke.

Dinarska štednja oročena na godinu dana (bez reoročavanja) bila je isplativija od štednje u evrima u gotovo 99 odsto posmatranih godišnjih potperioda (u 155 od ukupno 157 potperioda). Oročavanjem uloga od 100.000 dinara u junu 2025. na godinu dana, štediša u dinarima dobio je na kraju oročenja preko 1.800 dinara više nego da je štedeo u evrima.

Štednja u dinarima oročena na tri meseca bila je isplativija u preko 92% posmatranih potperioda, dok je dinarska štednja na dve godine bila isplativija u svim posmatranim potperiodima, prema podacima NBS.

Struktura dinarske štednje pokazuje da su građani najviše povećali uloge na rok od 6 do 12 meseci (rast od 16,1 milijardu dinara), što je ujedno i najzastupljeniji vid dinarske štednje sa udelom od 56,9 odsto. Sledeća po rastu je štednja ročnosti od 3 do 6 meseci (rast od 9,2 milijarde dinara), dok je prosečan iznos na dinarskim štednim partijama krajem juna 2026. godine iznosio preko 205.000 dinara.

Štednja u dinarima više se isplati od štednje u evrima, kaže NBS