Dizel pojeftinio za tri dinara po litru
Litar evrodizela u Srbiji danas od 15 sati do petka, 12. decembra u isto vreme, koštaće maksimalno 198 dinara, a benzina evropremijum BMB 181 dinar.Prethodna cena evrodizela iznosila je 201 dinar po litr...
Memorandum o saradnji kojim će biti omogućena izgradnja brze pruge od Niša do Skoplja, potpisan je danas u prisustvu predstavnika resornih ministarstava Srbije i Severne Makedonije. Sredstva za ovu namenu, kako je najavljeno, zemlje će zatražiti od Evropske unije.
Memorandum su potpisali ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić i ministar saobraćaja i veza Severne Makedonije Blagoj Bočvarski.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je na ceremoniji potpisivanja sporazuma u Vladi Srbije da je prvobitni plan bio da se rekonstruiše pruga od Niša do Preševa ali da su nakon toga počeli pregovori o deonici do Skoplja.
Ona je najavila da će uskoro biti formirana radna grupa i napravljen akcioni plan kako bi se dalje investiralo u Koridor 10 i dodala da će to imati uticaja na bruto domaći proizvod od trasportnih usluga.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da izgradnja pruge ima cilj da poveže Solun, Skoplje, Niš i Beograd, ali i da se u Makedoniji pruga poveže sa aerodromom u Skoplju.
„Izgradnja pruge biće u dužini od 50 kilometara u Severnoj Makedoniji u prvoj fazi, a intencija je da Koridor 10 bude kompletno izgrađen novom brzom prugom od Skoplja do Soluna, pa od Skoplja do Pireja i Atine“, kazao je Kovačevski.
Dodao je da bi, brzina po kojoj će vozovi moći da idu po pruzi, trebalo da bude 160 kilometara na sat i da je ministar Vesić razgovarao da na teritoriji Srbije brzina bude i veća.
Pre nekoliko dana počeli su radovi na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, na deonici između Staničenja i Pirota, koja je dugačka oko sedam i po kilometara.
Srbija je za građenje Koridora 10 za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš dobila sredstva od Evropske investicione banka od ukupno 1,1 milijardu evra, a nedavno je potpisala prvu tranšu u iznosu od 550 miliona, koja predstavlja najveću pojedinačnu bespovratnu pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
