EU odobrila sredstva za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš

Značajni projekti koje u našoj zemlji finansira Evropska investiciona banka (EIB) su izgradnja pruge Beograd-Niš, unapređenje rečnog saobraćaja i izgradnja fabrike za prečišćavanje vode u beogradskoj opštini Palilula.

Što se tiče Srbije, najznačajnija EIB ulaganja tiču se izgradnje brze pruge Beograd-Niš u okviru Koridora 10, podsećaju Biznis i finasije.

Evropska investiciona banka je za ovaj projekat odobrila ukupno 1,1 milijardu evra, a nedavno je potpisala prvu tranšu u iznosu od 550 miliona, koja predstavlja najveću pojedinačnu bespovratnu pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU.

Ministar građevine Goran Vesić naveo je u medijima da će se ovaj projekat raditi tenderski, po evropskim standardima, kao i da će po završetku pruge vozovi njom saobraćati brzinom od 200 km na sat.

Takođe, velika sredstva EIB je izdvojila i za unapređenje rečnog saobraćaja Dunavom i Savom u Srbiji, za koji je obezbedila sumu od 31 milion evra.

Prema rečima Lilijane Pavlove, potpredsednice EIB-a zadužene za Zapadni Balkan, Srbiji je prošle godine odobren i grant u visini od 37 miliona evra za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u beogradskoj opštini Palilula. Gradnja bi trebalo da počne ove godine a fabrika bi trebalo da pokrije prostor na kome živi oko 1,3 miliona ljudi.

Ugovor za prugu Beograd-Niš biće potpisan tokom februara

Pavlova je podsetila da je EIB preko svog posebnog ogranka za poslove izvan EU – EIB Global, tokom 2022. godine investirala 835,2 miliona evra u nove projekte na Zapadnom Balkanu.

Od toga je najveći deo sredstava – 619,5 miliona evra – uložila u unapređenje transporta (uključujući i infrastrukturu), podršku malim i srednjim preduzećima u iznosu od 150,4 miliona, vodosnabdevanje i zaštitu voda (50,5 miliona), obrazovanje (8,5 miliona), urbani razvoj (4,5 miliona) i energetiku (1,8 miliona).

Prema rečima Matea Feracija, višeg ekonomiste u EIB-ovom odeljenju za ekonomiju, ove godine države Zapadnog Balkana će osetititi uticaj svih negativnih spoljnih faktora iz proteklog perioda, počev od pandemije pa sve do rata u Ukrajini. Zato se u svima njima u 2023. očekuje usporavanje rasta BDP-a.

Feraci ipak poručuje da se ipak kovid situacija normalizovala i da će ekonomije Zapadnog Balkana uskoro biti na putu da ekonomski dostignu pretkrizne nivoe.

KAKO DO VEĆIH INVESTICIJA?

Na ovo pitanje odgovor verovatno svi znamo, ali zvaničnici EIB-a su ga još jednom ponovili: ulaganja najviše zavise od dobre pripremljenosti projekata ali i saradljivosti partnera, koji su u ovom slučaju države Zapadnog Balkana.

Kako se navodi, ove godine će u Srbiji biti nastavljeno sa ulaganjima u projekte koji su dobro razrađeni i isplanirani.

Cilj EIB-a je, pored toga, i povećanje ulaganja u reformu obrazovanja, posebno srednjeg, jer će tako Evropska unija posle pristupanja Srbije dobiti članicu koja ima održiv pristup razvoju svoje ekonomije, kroz razvoj adekvatnih kadrova.

Takođe, kako su naveli zvaničnici ove institucije, EIB će nastaviti sa ulaganjima u energetiku, projekte unapređenja transporta ali i podrške lokalnim preduzećima.

Urađena procena uticaja za brzu prugu Beograd-Niš