Zakon o poreklu imovine, mrtvo slovo na papiru

Pet godina nakon početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, javnosti su poznati tek pojedinačni slučajevi njegove primene, dok podaci o ukupnim rezultatima sprovedenih kontrola nisu redovno objavljivani. Javnosti je zvanično poznat samo jedan slučaj u kojem je Poreska uprava donela rešenje o posebnom porezu za osobu koja nije uspela da dokaže poreklo imovine. Podaci o eventualnim kasnijim rešenjima, naplaćenim iznosima i ukupnim rezultatima primene zakona nisu redovno objavljivani.“

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 2020. godine, neposredno pre raspisivanja parlamentarnih izbora, dok je njegova primena počela godinu dana kasnije, podseća N1.

Prema navodima magazina Forbes Srbija iz 2024. godine, prvi poznati slučaj primene zakona odnosio se na utaju poreza veću od milion evra. Ovo je za sada i jedini poznati slučaj primene ovog zakona.

Zvanični podaci Poreske uprave ukazuju da je od početka primene zakona (mart 2021. godine) do kraja 2023. godine obrađeno više od 1,18 miliona građana, da je kod 13.522 lica utvrđena potencijalna nesrazmera između imovine i prihoda veća od 150.000 evra, da je za oko 150 njih sproveden prethodni postupak i sačinjeni izveštaji.

Međutim, u toj tri godine staroj vest Poreska uprava je navela da nije doneto nijedno konačno rešenje o posebnom porezu po ovom zakonu.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da se o primeni zakona objavljuje veoma malo podataka.

„Vrlo malo toga se objavljuje. Pre možda godinu dana sam vadio neke podatke i pronašao iz medija da je bio jedan slučaj rešen i ne znam koliko njih da je bilo ispitivano. U svakom slučaju malo, a poenta je da nemamo ništa drugo osim onoga što je rečeno kroz izjave direktorke Poreske uprave“, rekao je Nenadić.

On je naveo da metodologija po kojoj Poreska uprava bira slučajeve za proveru nije javno dostupna, kao ni detaljni podaci o sprovedenim kontrolama.

Nenadić je ocenio da postoje ograničenja u proveri pojedinih oblika imovine, posebno one koja nije evidentirana u javnim registrima, kao i kada je reč o imovini koja se vodi na pravna lica.

Govoreći o međunarodnim proverama, rekao je da ne postoji automatska razmena podataka koja bi omogućila sistematsko pretraživanje imovine u inostranstvu.

„Može da postoji neko saznanje da čovek ima imovinu u Parizu, u Trstu, u Dubaiju ili bilo gde drugo, ne može da se proverava nasumično“, rekao je Nenadić.

Pitanja o proverama imovine i eventualnim postupcima u vezi sa aktuelnim slučajem bivšeg direktora Policijske uprave za grad Beograd Milana Milića upućena su Ministarstvu unutrašnjih poslova i Poreskoj upravi, ali odgovori do objavljivanja teksta nisu dostavljeni.

Više javno tužilaštvo ranije je saopštilo da će finansijska istraga u tom predmetu biti sprovedena u skladu sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.