Usvojen rebalans budžeta: Pomoć ugroženom stanovništvu širi deficit države na 3,5 odsto

Rebalans budžeta Republike Srbije za 2026. godinu usvojen je danas u Skupštini Srbije, kao i set pratećih zakona, među kojima je i zakon koji se odnosi na isplatu jednokratne finansijske podrške građanima, saopštilo je Ministarstvo finansija u Beogradu.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. predviđa ukupne prihode i primanja od 2.527,2 milijardi dinara, što je uvećanje od 112,4 milijarde dinara u odnosu na prvobitne projekcije. Rashodi i izdaci planirani su u iznosu od 2.923,15 milijardi dinara.

Kada je reč o prihodima, poreski prihodi planirani su u iznosu od 2.108,3 milijarde dinara, dok su neporeski prihodi planirani u iznosu od 382,9 milijardi dinara. U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 83,4 odsto, neporeski prihodi sa 15,2 odsto, a donacije sa 1,4 odsto. Rebalans budžeta predviđa da se dodatno raspoloživa sredstva usmere na prioritetne oblasti, pre svega na kapitalne investicije, zdravstvo, prosvetu, poljoprivredu, socijalnu zaštitu, kao i na već pomenut paket podrške građanima.

Rebalansom budžeta su, između ostalog, planirana dodatna sredstva za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u iznosu od 25 milijardi dinara, dok je za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije opredeljeno rekordnih 315,9 milijardi dinara, što je 2,8 odsto BDP.

Nastavlja se i sa politikom rekordnih izdvajanja za zdravstvo, koja su povećana za 28,3 milijarde dinara, dok je za poljoprivredu opredeljeno 154,1 milijardi dinara, što je čak 7,3 odsto ukupnog budžeta.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali koji je prethodne sedmice u parlamentu obrazlagao izmene najvažnijeg finansijskog zakona, ocenio je da se Srbija uspešno izborila sa svim izazovima u prethodnim godinama, pa i u ovoj.

„To znači da smo spremni za sve što dolazi, mnogo snažniji i finansijski sposobniji da zaštitimo prelivanje kriza na životni standard građana i kvalitet njihovog života. Zato rebalansom pokazujemo, pre svega, brigu o ljudima jer novac od većih prihoda od ranije projektovanih usmeravamo ka građanima kroz paket pomoći ukupne vrednosti 980,6 miliona evra”, poručio je Mali.

On je objasnio i da je usvajanjem Zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu omogućeno da već 14. septembra penzionerima u Srbiji bude isplaćena novčana podrška koja će, u zavisnosti od visine njihove penzije, iznositi 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara.

Finansijska podrška odnosi se i na korisnike dečjeg dodatka, nosioce prava na novčanu socijalnu pomoć i korisnike boračkog dodatka kojima će biti isplaćeno po 25.000 dinara, kao i na borce koji nisu korisnici boračkog dodatka u iznosu od 10.000 dinara.

Istovremeno, zakon omogućava i jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara za sve punoletne građane Srbije kojima će ona biti isplaćena od 22. do 25. septembra, u zavisnosti od toga da li su već nosioci prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije pa su evidentirani u Akcionarskom fondu, ili će se naknadno prijavljivati za ovu pomoć na portalu Uprave za trezor.

Makroekonomski pokazatelji koji su bili osnov za rebalans ostaju pozitivni. Projekcija rasta BDP-a za 2026. godinu povećana je sa 3,0 na 3,3 odsto. U prvom kvartalu privredni rast iznosio je 3,2 odsto, u drugom 3,6 odsto, što je u prvoj polovini godine donelo rast od 3,4 odsto. Istovremeno, javni dug je na kraju 2026. godine projektovan na 43,8 odsto na centralnom nivou vlasti.
Kapitalne investicije ostaju jedan od glavnih pokretača rasta. Na nivou sektora države za kapitalna ulaganja opredeljeno je 779,9 milijardi dinara, odnosno 7 odsto BDP-a, što je za oko 42,5 milijardi dinara više nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom.

Sredstva su usmerena na najvažnije infrastrukturne i razvojne projekte u zemlji, među kojima su Ekspo 2027, Nacionalni stadion, beogradski metro, Fruškogorski koridor, Moravski koridor, Dunavski koridor, autoput Beograd-Sarajevo, autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, severna obilaznica oko Kragujevca, most kod Bačke Palanke, kao i brojni železnički projekti.

Milojko Arsić: Isplate za građane država finansira novcem od zaduživanja iz aprila i maja