Milojko Arsić: Isplate za građane država finansira novcem od zaduživanja iz aprila i maja

Vlada Srbije usvojila je pre pet dana rebalans budžeta koji podrazumeva širenje budžetskog deficita, a na uštrab javnih projekata bitnih za kvalitet života svih građana. Davanja su, javnost je saglasna, uvećana radi kupovine glasova pred izbore, ali ono što slabije ekonomski potkovani građani razumeju je da će to što dobiju iz budžeta vratiti i to sa kamatom. Pritom je isplata skoro milijardu evra iz budžeta za „jednokratnu pomoć građanima“ štelovana tako da ne poremeti baš mnogo druge ekonomske pokazatelje kao što su inflacija, javni dug ili platni bilans, ali će se svakako osetiti.

Lokalna kancelarija Međunarodnog monetarnog fonda ocenjuje za Novu ekonomiju da je inflacija pod kontrolom i da ne vide neke velike probleme u vezi proširenja deficita koji bi mogli da snažno utiču na rast cena.

Vidimo da će inflacija merena indeksom potrošačkih cena ostati ograničena, posebno imajući u vidu pozitivna iznenađenja – nižu inflaciju od očekivane – do sada ove godine. MMF će objaviti svoje sledeće detaljne projekcije za Srbiju u Svetskim ekonomskim izgledima u oktobru“, rekao je za Novu ekonomiju Lev Ratnovski, stalni predstavnik MMF u Srbiji. Nisu nam za sada odgovorili da li širenje ovog jaza u državnoj kasi može prouzrokovati probleme u nekim drugim delovima ekonomije.

S druge strane, srpske vlasti su uvek pred izbore bile široke ruke, što je ranije umeo da bude slučaj i kod nekih političara na vlasti na Zapadu. No ove zemlje su napustile takvu praksu upravo zbog štetnih efekata i smanjile su budžetska davanja pred izbore na simbolične sume. Jer podmićivanje birača nije uvek dobro ni za ekonomiju niti za politiku.

„Naš javni dug raste i trenutna potrošnja (davanje za građane, između ostalog) se finansira zaduživanjem. Konkretno, zaduživanje sa početka ove godine iz aprila i maja koje je iznosilo oko tri milijarde evra, koristiće se sada za ove isplate. Troši se više nego što se prikupi od poreza, ali to ne bi trebalo da ima dramatične ili prevelike negativne posledice na inflaciju ili platni bilans, te se takav pristup u principu smatra prihvatljivim“, objašnjava Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kao direktna posledica ovakve politike i zaduživanja, trpe projekti koji su građanima daleko značajniji kao što su kanalizacija kao primer projekta koji se odlaže, da bi političke garniture sebi platile ostanak na vlasti.

Trpe pruga, kanalizacija i škole

Rekonstrukcija pruge Niš–Dimitrovgrad je zabeležila izrazito usporavanje u 2025. godini, kada je realizovano svega 6,3 milijarde dinara od prvobitno planiranih 13 milijardi. Trend smanjenja sredstava za ovaj projekat nastavlja se i u rebalansu za 2026. godinu. Sredstva za projekat mađarsko-srpske železnice su umanjena rebalansom za 2026. godinu usled sporije dinamike realizacije. Fruškogorski koridor je uvršten među kapitalne projekte čija su planirana sredstva smanjena u aktuelnom rebalansu. Brza saobraćajnica Požarevac–Golubac takođe beleži smanjenje planiranog budžeta.

U zbiru, planirana ulaganja u putnu, železničku i komunalnu infrastrukturu u rebalansu za 2026. godinu smanjena su za gotovo 40 milijardi dinara u odnosu na prvobitne planove, uglavnom zbog poteškoća u realizaciji ovih velikih projekata.

Dodatno su smanjena i sredstva za važne ekološke projekte kao što su izgradnja kanalizacione mreže kroz program „Čista Srbija“, centralni kanalizacioni sistem u Beogradu i lokalna komunalna mreža pod nadležnošću Ministarstva za javna ulaganja.

Program modernizacije infrastrukture osnovnih škola je tokom 2025. godine bio drastično usporen, pri čemu je umesto planiranih 5,2 milijarde dinara potrošeno svega 1,6 milijardi dinara.

Ekonomisti kažu da su ovi projekti već bili u kašnjenju, pa da je to i najverovatniji razlog zašto su baš od tih projekata „skraćena“ sredstva iz budžeta. Ali videli smo toliko puta da ovdašnje vlasti kada žele nešto da završe to i urade. Kašnjenja u ovim projektima i jesu došla zbog politike istih tih vlasti, kojima nije bitno da Srbija dobije kanalizaciju, bolje škole, preradu otpadnih voda ili pruge. Preraspodela novca u projekte kao što je EXPO za koje se ne zna koliko su isplativi u direktnom je sukobu sa onim što građanima ove države zaista i treba da bi živeli bolje. Dok novac iz budžeta odlazi samo pojedinim kompanijama bliskim vlastima, u ostatak Srbije se ulažu samo prazna obećanja.

Ko dobija mito osim građana

Rebalansom je predviđeno povećanje subvencija za javna putarska preduzeća za 22 milijarde dinara, čime su ukupna sredstva za ove namene porasla sa prvobitnih 19 milijardi na čak 41 milijardu dinara. U budžetskoj dokumentaciji nije precizno definisano na šta će se tačno ovaj dodatni novac potrošiti — odnosno da li je namenjen izmirenju zaostalih obaveza, pokrivanju povećanih troškova održavanja, proširenju obima radova ili pak finansiranju potpuno novih aktivnosti.

Ovo veliko povećanje rashoda doneto je bez jasne veze sa novim strateškim dokumentima ili precizno definisanim prioritetima u oblasti drumske infrastrukture. Dodatni sistemski problem je to što preduzeće „Putevi Srbije“ i dalje nema zakonom predviđen srednjoročni program izgradnje i održavanja puteva, naglasio je juče Fiskalni savet.

Do kraja juna 2026. godine, za ove namene je iz budžeta bilo potrošeno svega oko pet milijardi dinara. Činjenica da se godišnji plan za subvencije praktično udvostručuje u trenutku kada je realizacija u prvoj polovini godine bila izuzetno niska dodatno potvrđuje ocenu da je reč o arbitrarnom povećanju budžeta, a ne o strateškoj reviziji prioriteta, naglašavaju iz Saveta.

„Paket pomoći za građane je uvećan i zaslugu za ovaj paket ne treba pripisati predsedniku, već Ministarstvu finansija. Kapitalne investicije ostaju visoke, ali određena podizvršenja mogu biti posledica slabije dinamike radova ili potrebe za preusmeravanjem sredstava. S druge strane, zabeležena su rekordna izdvajanja za odbranu, što lično podržavam i smatram neophodnim“, kaže direktor Nenad Jevtović iz Instituta za razvoj i inovacije (IRI).

Na pitanje zašto projekti kasne naš sagovornik objašnjava da je to delom posledica slabijeg izvršenja samih radova i problema sa naplatama, a delom svesno preusmeravanje budžetskog novca za mere pomoći građanima jer su „izbori najbitniji“.

Jevtović izražava veliku sumnju i zbunjenost povodom drastičnog uvećanja subvencija za putarska preduzeća. On pretpostavlja da to može ukazivati na neki loš ili započet novi projekat, ali naglašava da niko nema jasno objašnjenje niti razlog za ovakvu aproprijaciju. Niti ga je država dala zajedno sa rebalansom budžeta, pa se onda mogućnosti za zloupotrebe široke.

Pojedini ekonomisti ukazuju na to da se inflacija namerno drži pod kontrolom svim raspoloživim sredstvima, kao što je to Uredba o ograničenju marži, a da će se prava slika stvari znati po izborima kada nagomilani troškovi iz poslednjih skoro 15 godina stignu na naplatu. Ukratko, živimo jedan simulirani lep period koji se veštački održava, a koji nije moguće da potraje na duže staze, dalje od izbora.

Danas počinje skupštinska rasprava o rebalansu budžeta i još 58 tačaka dnevnog reda