Privreda u drugom tromesečju skočila čak 3,8 odsto, tvrdi RZS – više nego što je ranije procenio

Posle 3,2 odsto u prvom kvartalu, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije dostigao je 3,8 odsto u drugom tromesečju, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Prema brzoj (flash) proceni koju je RZS objavio ranije prošlog meseca, očekivao se privredni rast od 3,6 odsto u drugom tromesečju. To znači da je postignut bolji rezultat nego što je RZS prethodno mislio.

„Ključno pitanje je koliki rast je potreban u preostala dva kvartala kako bi se ostvarila projekcija od 3,3 odsto (ukupnog godišnjeg rasta BDP-a, prim. ur.) koju predviđa Narodna banka Srbije (NBS). U samom predlogu rebalansa budžeta ne stoji nova projekcija BDP-a, što ukazuje na to da prethodna predviđanja nisu menjana. Pretpostavka je da će se BDP do kraja godine kretati u predviđenim okvirima od oko 3,3 odsto do 3,5 odsto. Stabilan rast BDP-a znači da nema realne potrebe za povećanjem budžetskih rashoda i deficita, a samim tim ni za nepotrebnim uvećanjem javnog duga“, kaže Mališa Đukić, redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Kako je NBS objavila u poslednjem izveštaju o inflaciji, ekonomski oporavak u prvoj polovini godine nadmašio je prvobitne prognoze. Prema preliminarnim podacima, realni rast BDP-a u drugom tromesečju ubrzao je na 3,6 odsto međugodišnje. Na osnovu ovih rezultata, NBS je povećala projekciju rasta za 2026. godinu sa tri odsto na 3,2 odsto. Sada, po novim podacima, vidimo da je rast u drugom tromesečju bio čak i dinamičniji od tih 3,6 odsto, dostigavši 3,8.

Đukić na pitanje da pojasni proširenje deficita koji nam nije bio potreban, odgovara da je takvo ponašanje, gde se neposredno pre izbora budžetski novac troši na tekuću potrošnju i jednokratna davanja umesto na strateške, dugoročne ciljeve, u stručnoj literaturi poznato pod nazivom fenomen političkog budžetskog ciklusa. Srpsko ministarstvo finansija je naime pre dve nedelje predstavilo rebalans budžeta, kojim je deficit uvećan za 0,5 odsto upravo zbog jednokratnih davanja pred izbore. On je danas usvojen i u parlamentu. U isto vreme, država se borila sa požarima i nestašicama vode zbog suše, ali davanja iz budžeta nisu uperena na bolje vodosnabdevanje ili zaštitu od požara i nepogoda, već se utrošnja odnosi na jednokratna davanja stanovništvu zemlje pred izbore.

„Očekuje se da će prihodi biti veći od planiranih. Ta stvorena razlika (od 0,5 odsto do jedan odsto BDP-a) mogla je da se iskoristi kao dodatni fiskalni prostor koji bi se sačuvao za ublažavanje potencijalnih budućih šokova. Ova sredstva su mogla da posluže u slučaju nove energetske krize (za ublažavanje rasta cena energenata) ili za sanaciju posledica klimatskih promena i suše. Suša direktno smanjuje poljoprivredne prinose, ugrožava ponudu i stabilnost cena hrane, a saniranje takvih posledica je izuzetno skupo“, naglašava Đukić.

Kako objašnjava naš sagovornik, kroz rebalans je doneta odluka da se stvoreni višak prihoda ne iskoristi za smanjenje deficita, već za povećanje rashoda, i to prvenstveno tekućih.

„Država se odlučila za jednokratne i neselektivne isplate i novčane transfere stanovništvu i delu privrede. Novac deli svima podjednako, umesto da se sprovodi selektivna socijalna politika i targetiraju isključivo grupe kojima je pomoć najpotrebnija (što bi dalo isti efekat uz manje troškove i manji rast duga). Novac se troši na jednokratne mere umesto na dugoročna ulaganja u infrastrukturu, poput vodovodnih i kanalizacionih sistema čiji su nedostaci postali očigledni tokom sušnih perioda„, kaže Đukić.

Poljoprivreda je zabeležila neverovatan uspeh u prva dva kvartala ove godine od 11,6 i 12,1 odsto i zbog toga što je prošla godina bila loša, pa svaki uspeh sada pojačava ove cifre. Ipak, ovo su rezultati ranih kultura i rast ostvaren pre jula, pa ekonomisti uglavnom očekuju da će ovaj uspeh biti znatno manji do kraja godine.

Kako kažu ekonomisti Rajfajzen banke, poljoprivreda je trenutno izložena talasu visokih temperatura i nedostatka padavina, što će očekivano rezultirati gubicima u prinosima kukuruza i soje. Još je rano davati konačne ocene, jer žetva jesenjih useva nije završena, ali za sada izgleda da bi uticaj mogao biti sličan suši iz 2024. godine, stoji u izveštaju Rajfajzena. Dosadašnja iskustva pokazuju da suša ima veći efekat na usporavanje rasta BDP-a, nego na rast inflacije, poručuju bankari.

Što se tiče građevinarstva koje je bilo u minusu i dobar deo prošle godine (osim u poslednjem kvartalu gde je rast bio 10 odsto) sada je ostvaren rast od 9,1 odsto. Minus u prvom tromesečju je iznosio 9,7 odsto i ekonomisti veruju da su periodi u kojima je građevinarstvo ostvarivalo negativne rezultate oni u kojim se čekala nabavka materijala, mašina i dugih uvoznih sredstava za rad u građevini.

„Međutim, i pored suše očekujemo nastavak rasta BDP-a ove godine usled delovanja niske baze u trećem i četvrtom kvartalu (prošle godine), jake lične potrošnje i isplate paketa podrške građanima u vrednosti od 600 miliona evra. Dalje, učešće poljoprivrede u stvaranju BDP-a iznosi svega 3,3 odsto, tako da očekujemo umeren jednokratan efekat na BDP u trećem kvartalu i oporavak rasta u četvrtom. Posledično, povećali smo projekciju rasta BDP-a sa 2,8 odsto na 3,3 odsto za celu 2026 godinu, sa potencijalom da stopa rasta BDP bude i viša“, očekivanja su Rajfajzena.

Da bi država dostigla rast od 3,3 odsto BDP-a koliko je projektovano, u naredna dva kvartala privredne aktivnosti u zemlji treba da iskažu pozitivan pomak od 3,2 odsto.

Za sve izborne procese u ovoj godini za sada 2,8 milijarde dinara opredeljeno rebalansom budžeta