Kanalizacija na levoj obali Dunava i dalje „nemoguća misija“

Iako je Evropska investiciona banka (EIB) još 2019. godine stavila na raspolaganje Gradu Beogradu kredit od 35 miliona evra za projekat izgradnje kanalizacije u naseljima na levoj obali Dunava, do sada ništa od tih sredstava nije iskorišćeno. Da bi Grad Beograd mogao da povuče novac iz kredita, prvo mora da završi proceduru javne nabavke za potrebne radove i usluge, potpiše ugovore o tim radovima i uslugama, i završi procedure eksproprijacije zemljišta. Do sada to iz još uvek nepoznatih razloga nije urađeno, premda u EIB-u navode da su za odluku o ponavljanju tendera za izgradnju odgovorne gradske vlasti.

Da bi se uhvatio koštac sa komunalnim problemima na levoj obali Dunava, Grad Beograd je 2019. godine potpisao ugovor o kreditu sa EIB-om. A da bi koristio ovaj kredit, Grad je u obavezi da tendere za izgradnju sprovede u skladu sa vodičem EIB-a o javnim nabavkama.

Iz  kredita, između ostalog, treba da se plaća izgradnja kanalizacije na beogradskoj levoj obali Dunava, odnosno rehabilitacija i izgradnja kanalizacionog sistema u naseljima na levoj obali Dunava (Kotež, Krnjača, Borča) i izgradnja novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Krnjači.

Nakon odobrenja sredstava i nekoliko predizbornih najava, i dalje ne znamo zašto se nije počelo sa izgradnjom ovog infrastrukturnog projekta.

Nova ekonomija je Gradu Beogradu (Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda) u više navrata uputila pitanja u vezi tendera za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, njihovih ishoda, daljih planova u vezi sa projektom, ali do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.

Na pitanje Nove ekonomije da li je grad plaćao neke penale na nepovučena sredstva, iz EIB-a su odgovorili da se za ovaj konkretan ugovor (o zajmu) ne primenjuju nikakve naknade za nekorišćenje (novca), niti penali.

Nepostojanje kanalizacione mreže, kišne i fekalne kanalizacije dovodi do toga da su nakon bilo kakvih padavina, čak i posle male kiše, ulice u naseljima na levoj obali Dunava „bukvalno potopljene, a voda dolazi do ulaznih vrata kuća“, priča za Novu ekonomiju Dušan Marković, predstavnik građana leve obale Dunava.

„Situacija je takva da pogotovu u naselju Krnjača, u delu Koteža, Sebeša i delu Borče ne postoji kanalizaciona mreža koja može da odgovori potrebama građana, a to su pre svega individualna domaćinstva koja su prinuđena da svoju fekalnu kanalizaciju i otpadne vode iz kuća ispuštaju u septičke jame“, navodi Marković.

Pored kredita EIB-a, Beograd na raspolaganju ima i investicioni grant od 37 miliona evra iz Evropske unije. Isplata grant sredstava ima isti uslov kao i finansiranje od strane Evropske investicione banke.

EIB je, takođe, obezbedio i grant u iznosu od 1,7 miliona evra iz sopstvenih sredstava za pokrivanje troškova konsultanta za tehničku pomoć za podršku i ubrzanje implementacije projekta.

Prema podacima na sajtu Beoland i na sajtu za javne nabavke Evropske unije (Tenders electronic daily) gde su zvanično objavljivane javne nabavke u vezi sa ovim projektom, ugovori za ove tendere nisu dodeljeni.

Ugovor za za projektovanje i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nije dodeljen, vidi se iz odluke koja je objavljena 23. oktobra.

Neuspešan je bio i tender za izgradnju primarne i sekundarne kanalizacione mreže, odnosno ni za taj posao nije dodeljen ugovor, vidi se iz odluke objavljene početkom oktobra ove godine.

„Na dan 30. oktobra 2023. godine, Beograd tek treba da završi tri međunarodna tendera za ugovore o radovima i uslugama, a takođe će pokrenuti jedan nacionalni tender za ugovor o radovima, koji bi se finansirao iz sredstava zajma EIB i granta EU. Odluku o ponavljanju dva međunarodna tendera za radove doneo je zajmoprimac (u ovom slučaju, Grad Beograd) koji je u potpunosti odgovoran za postupke nabavke“, naveli su u odgovoru Novoj ekonomiji iz Evropske investicione banke (EIB).

Novih (ponovljenih) tendera, sudeći prema podacima koji se nalaze na zvaničnim sajtovima, još uvek nema.

Projekat koji finansira EIB podrazumeva izgradnju kanalizacionog sistema u naseljima na levoj obali Dunava.

Na tom području ne postoji sistemska kanalizaciona mreža niti prečišćavanje otpadnih voda.

Cilj projekta je da se poboljšaju sanitarne usluge, smanje negativni uticaji na životnu sredinu i zdravlje koji nastaju zbog ispuštanja neprečiščenih voda, vidi se javno dostupne dokumentacije o ovom projektu koja se nalazi na sajtu EIB-a.

„Uslovi života građana na levoj obali Dunava su jako loši, ako građani moraju da obuvaju gumene čizme da bi izašli iz svoje kuća, doma zdravlja, vrtića, onda je to zaista jedan problem od nacionalnog interesa“, rekao je Dušan Marković.

Na pozive za rešavanje komunalnih problema na levoj obali Dunava nadležni se odazivaju uglavnom usled predizbornih kampanja, pa je i predsednik države Aleksandar Vučić 2019. godine dolazio u naselja i obećao da će „u najkraćem roku“ biti završena kanalizaciona mreža, priča Marković.

Uprkos obećanjima predstavnika i gradske i republičke vlasti, građani u naseljima na levoj obali Dunava još jednu Novu godinu dočekuju bez kanalizacione mreže, a sredstva iz kredita Evropske investicione banke ostaju neiskorišćena.

Marković ocenjuje da se pitanje izgradnje kanalizacije predstavlja kao neka nemoguća misija – „da su oni (nadležni organi) dali sve od sve, ali, eto, zla Evropa neće da nam odobri sredstva“.

Marković smatra da je razlog neuspešnih tendera za izgradnju kanalizacije (koju treba da finansira EIB) to što „aktuelna vlast ne zna kako se upravlja projektim“, dok su sa druge strane kriterijumi kontrole izvođenja radova, njihovog kvaliteta i dinamike od strane EIB-a rigorozni.

„To je jedan ozbiljan projekat, jer ako vi projekat izrade kanalizacije na levoj obali Dunava prepustite izvođaču radova koji nema isksustva u tome, to može da bude rizik da kanalizaciona mreža ne funkcioniše dobro. Zbog toga je jako bitno da se kriterujumi za izbor izvođača radova poštuju, da znamo da će to biti urađeno na adekvatan način. To nije Trg republike gde ćete vi staviti ploče pa ih onda menjati“, rekao je Marković.

Veliki posao za privredu, prečišćavanje otpadnih voda

Šta su bili uslovi za učešće na tenderima?

Kako se vidi iz dostupne dokumentacije, jedan od uslova za učešće na tenderu za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bio je najmanje desetogodišnje iskustvo u izgradnji takvih postrojenja (sa aktivnostima na izgradnji sličnih postrojenja najmanje devet meseci svake godine).

Od finansijskih uslova, zahtev je između ostalog bio i prosečan godišnji obrt na ugovorima o izgradnji tokom poslednjih pet godina u najmanje vrednosti ekvivalentnoj 15 miliona  evra.

Uslov je bio i da je u poslednjih deset godina ponuđač izveo najmanje dva projekta koja se odnose na projektovanje i izgradnju postrojenja za prečišćavnje otpadnih voda, a koji su po prirodi i složenosti uporedivi sa postrojenjem koje se planira u Krnjači.

Uporediva priroda značila bi izgradnju novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili proširenje postojećeg, a uporediva složenost podrazumeva postrojenje za tretiranje komunalnih otpadnih voda sa minimalnim kapacitetom ekvivalentnim za 60.000 stanovnika.

Od toga, najmanje jedno postrojenje treba da obezbeđuje biološko uklanjanje hranljivih materija, kao i anaerobnu stabilizaciju mulja.

Prema dokumentaciji datoj u okviru javne nabavke za izgradnju sekundarne i primarne kanalizacione mreže, uslov za učešće na tenderu je bio i da ponuđač ima prosečan godišnji obrt od građevinskih ugovora u ekvivalentu od 20 miliona evra u poslednjih pet godina.

Tražilo se i u iskustvo (u ulozi glavnog izvođača, člana konzrocijuma ili zajedničkog ulaganja (joint venture), grupe ponuđača) u realizaciji najmanje dva projekta kanalizacione mreže u poslednjih deset  godina, a koji su po prirodi i složenosti uporedivi sa planiranom mrežom na levoj obali Dunava.

Pri tom, uporediva priroda znači projektovanje i izgradnju kanalizacione mreže, a uporediva složenost podrazumeva da je izvedena kanalizaciona mreža minimalne dužine od 40 kilometara.

Problem i kanali koji se ne čiste

Prema rečima Dušana Markovića, veliki problem je i neprohodnost odvodno-dovodnih kanala, koja dovodi do podizanja nivoa podzemnih voda. Ti kanali su, kaže Marković, ranije služili za navodnjavanje, odnosno odvodnjavanje poljoprivrednih zemljišta, a sada su to kanali koji nivelišu nivo podzemnih voda.

„Ti kanali su neprohodni jer se jednostavno ne održavaju, ne čiste, ne postoje opredeljena sredstva za kontrolu prohodnosti kanala… Usled takve situacije, dolazi do podizanja nivoa podzemnih voda i nepropustljvost tla dovodi do toga da mala kiša izaziva potpuni kolaps u sporednim ulicama, kao i nemogućnost ulaska građana u svoje domove“, navodi Markovć.

Čišćenje kanala, ukazuje Marković, nije nikakva velika investicija, već je za nju potrebna „samo politička volja i opredeljenost sredstava od strane Ministarstva poljopivrede, šumarstva i vodoprivrede  i Grada Beograda“.

„Za čišćenje kanala je nadležna Republička direkcija za vode, koja treba da predodredi sredstva za čiščenje kanala, a izvođač bi bila Opština Palilula, tačnije preduzeće Sibnica, gde bi kasnije ‘Vodovod i kanalizacija’ mogla da uzme učešće u kontroli prohodnosti kanala“, rekao je Marković.

Crpna stanica završena – ali ne može da radi?

Pored kanalizacione mreže i postrojenja koji treba da se plate iz kredita EIB-a, od novca Grada Beograda izgrađena je crpna stanica Krnjača 2 koja treba da  prepumpava fekalnu kanalizaciju do fabrike za preradu otpadnih voda.

Crpna stanica „Krnjača 2“ jeste završena, ali prema rečima Markovića, nije puštena u rad, pa zato i nije bilo nikakvog zvaničnog otvaranja „osim što je gradski mendažer došao kada su završeni radovi“.

„Nova fekalno-crpna stanica u Krnjači koju smo izgradili i pustili u pogon preduslov je rada kanalizacije na levoj obali Dunava“, naveo je sredinom novembra u objavi na Fejsbuku gradski menadžer Miroslav Čučković.

„Crpna stanica ne može da funkcioniše ako nijedna kuća nije prikačena da kanalizacionu mrežu, a ne postoji kanalizaciona mreža koja bi dovodila otpadne vode u samu crpnu stanicu. Ako imate crpnu stanicu koja nema šta da prerađuje, logično je da ne može da funckioniše“, rekao je Marković.

Izvođenje radova na izgradnji kanalizaciono crpne stanice Кrnjača 2 povereno je 2021. godine grupi firmi LOTEX group, AB&CO, Hidro-Tan, Novkol, Ferrmont s.r.o. – ogranak Beograd (sa podizvođačima Concrete Construction, Gemax i Tehnogradnja), vidi se na Portalu javnih nabavki.

Ugovor koji je zaključen sa ovim firmama prvobitno je iznosio 569,8 miliona dinara, sa PDV-om, ali je nakon dve izmene njegova vrednost dostigla 649,7 miliona dinara (sa PDV-om).

Grad je sopstvenim sredstvima izgradio i osam kilometara kanalizacije u naselju Braća Marić, a u izgradnji je i prvih šest kilometara kanalizacione mreže u Krnjači, vidi se iz nedavne objave gradskog menadžera.

Beograd nije izgradio nijedan od pet planiranih prečišćivača voda