Tokom ove akademske godine postao je evropski univerzitetski prvak u debati, učestvovao u finalu Svetskog univerzitetskog debatnog prvenstva i takmičeći se protiv studenata kojima je engleski maternji jezik, sa svojom debatnom partnerkom Helenom Ivanov ostvario istorijski uspeh. Stefan Siridžanski je student četvrte godine studija međunarodne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a kako trenutno stvari stoje, budući stručnjak za ekonomiju
Od prve godine studija Stefan se bavi akademskom debatom. Kaže da voli da pametuje, pa ga je upravo to što može da iznosi svoje mišljenje, čuje tuđe i diskutuje na različite teme, privuklo da počne da debatuje.
„Na to je uticalo i što sam dosta kompetitivan po prirodi. Pošto nikada nisam bio uspešan sportista, debata mi je bila dobar način da se negde drugde takmičim. Cinik bi rekao da izlečim komplekse. Disciplina u kojoj mogu da upoznam mnogo ljudi, da se takmičim i pravim pametan, a sudije moraju da me slušaju sedam minuta. Zvučalo je savršeno! Vremenom je postalo mnogo više od toga. Upoznao sam mnogo dragih ljudi i ideja sa kojima se nisam suočio ranije, a koje su me zainteresovale“, kaže Stefan.
Te nove ideje, discipline i znanja je morao da savlada kako bi počeo da pobeđuje. Filozofija, ekonomija i neke oblasti društvenih nauka postale su mu razumljivije i zanimljivije zahvaljujući debati. Morao je ozbiljno da se pozabavi njima i da ih savlada.
„Da biste pobeđivali, morate da budete tolerantni prema drugima. Ja sam nekada umeo da budem nadmen, zahvaljujući debati ta nadmenost je sada daleko manja. Debatovanje me je učinilo boljom osobom. Između ostalog, počela je da me zanima i ekonomija. Dobijao sam ekonomske teme, a nisam znao ništa o njima. Zainatio sam se i rekao sebi da ću to da razumem, da ne bih gubio. Te ideje su počele da me zanimaju i sada je upravo ekonomija oblast u kojoj želim da se usavršavam.“
Za sada ima šest osvojenih turnira i duplo više učešća u finalima. Takmičio se na turnirima širom Evrope, ali i na dva svetska prvenstva, u Indiji prošle godine i Maleziji ove. Od osvojenih turnira, najdraže mu je Evropsko prvenstvo u Zagrebu.
„Taj turnir je kulminacija trogodišnjeg truda. Helena, devojka sa kojom debatujem, i ja ranije baš nismo imali sreće, konstantno smo gubili finala, uvek je malo falilo, ispadnemo za poen… To je bila naknada za sve dotadašnje neuspehe, ali i potvrda da je uspeh zagarantovan ako se dovoljno trudite i ako ste dovoljno uporni u nečemu. Mi smo na kraju uspeli da osvojimo to Evropsko prvenstvo baš zato što se nismo predavali.“
Budući ekonomista
Kada je upisivao osnovne studije, dvoumio se izeđu ekonomije i političkih nauka. Na kraju je prevagnulo to što ga je politika za nijansu više zanimala i što je imao utisak da su političke nauke šire od ekonomije kada je o opcijama za usavršavanje reč. Jedna od istovremenih vrlina i mana političkih nauka je to što pružaju dobru osnovu u mnogim disciplinama, ali ne daju suviše detaljno znanje ni u jednoj od njih.
Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
